Прети ли Србима мутирани батак?

Поделите:

Иако је украјинска компанија МХП, за коју су медији тврдили да улази на српско тржиште, демантовала наводе да дистрибуира ГМО пилиће, чак и спекулације да ће се на нашим трпезама наћи ГМО храна поново су отвориле питање колико је ефикасан систем безбедности прехрамбених производа у Србији.

Страх од ГМО хране изазвала је информација београдских медија да је украјинска компанија МХП, у власништву тајкуна Јурија Косјука, на корак до преузимања словеначког прехрамбеног гиганта „Перутнина Птуј“, која је власник и српског „Топика“ из Бачке Тополе.

Прецизирајући да сточна храна у Украјини највећим делом потиче од ГМО зрна соје и кукуруза,„Новости“ су навеле да се, иако су Украјинци већ објавили да су купили ту компанију, чекају реакције словеначке државе, али и регулаторног тела које се бави монополима.

Украјина: Наши пилићи нису ГМО

У међувремену, украјинска пољопривредна компанија МХП демантовала је писање српских медија да користи ГМО семе за исхрану живине и да продаје ГМО пилиће.

У саопштењу се наводи да МХП контролише комплетан производни процес кроз све његове фазе — од фарме до трпезе, укључујући узгој житарица за прехрану живине.

„Све зрневље, којим се храни живина коју узгајамо, долази од сертификованих међународних произвођача и подлеже стриктном правилу да није и да не садржи ГМО“, пише у саопштењу.

МХП не користи генетски модификовано зрневље у узгоју житарица и хране за живину, нити у било којој другој фази производње меса, наводи се и истиче да је МХП вишеструко сертификована компанија под редовним мониторингом Генералног директората за безбедност хране и здравља.

„Додатно, важно је истаћи да МХП нема намеру да пилеће месо произведено у Украјини пласира у региону Балкана, укључујући Србију. План компаније МХП је да се бави даљим стратешким развојем ’Перутнине Птуј‘ и њених брендова, као и односа са фармерима и локалним добављачима те компаније“, пише у саопштењу.

Једемо ли већ ГМО храну?

Ипак, и после саопштења украјинске компаније, поставља се питање колико можемо бити сигурни да страни произвођачи хране, који долазе из земаља у којима је ГМО присутан, неће мутиране производе пласирати и у Србију?

Док организације представника потрошача упозоравају да је систем контроле хране несавршен, из Дирекције за националне референтне лабораторије за Спутњик истичу да је успостављен дупли систем контроле и да се храна на присуство ГМО детаљно испитује.

В. д. директора Дирекције за националне референтне лабораторије др Ненад Доловац тврди да акредитоване лабораторије врше детаљну контролу и да се анализама може детектовати и најмање присуство ГМО у храни.

„Контрола на присуство ГМО у храни се врши приликом увоза на граничним прелазима. Врши се контрола примарних пољопривредних производа, а контролише се и домаћа производња. Могуће је детектовати и минималне количине ГМО у храни, раде се ДНК анализе, прати се ген који је доживео мутацију и они могу да буду пронађени и у минималним количинама.“

С друге стране, председник Националне организације потрошача Горан Паповић напомиње да ми већ конзумирамо ГМО храну, јер се мале вредности не могу лабораторијски изоловати.

„Нажалост, већ користимо ГМО, јер просто је немогуће да су пахуљице кукуруза из Америке, који је 95 одсто ГМО, органског порекла. Имате и месо из увоза, месо крава које су храњене ГМО сојом, а ГМО у тако малој вредности не можете да детектујете. Зато је обавеза произвођача да то декларишу, али они то избегавају“, каже Паповић.

Што се тиче контроле хране из увоза, по Закону о безбедности хране постоје две инспекцијске службе које су надлежне за ту контролу, тј. два министарства: Министарство пољопривреде и Министарство здравља.

„Контролу на границама врше и државне и приватне лабораторије које су изабране путем конкурса која су расписала министарства. Постоји више од 20 лабораторија које у оквиру тог система раде тај посао, али основни услов који гарантује исправност рада лабораторија је акредитација“, објашњава Доловац.

Он истиче да се приликом контроле хране из увоза узимају циљани узорци, на основу анализе ризика. Узорке узимају надлежне инспекцијске службе и шаљу их у лабораторију.

Паповић, међутим, упозорава да је највећи проблем чињеница да је приликом увоза довољно да преконтролишете један шлепер, а да пет осталих не морају да прођу систем контроле

Због праксе ЕУ и бржег промета довољно је да само доставите документацију да задовољава све оно што се захтева при увозу, а да инспектор процењује да ли треба да се уради накнадна контрола, односно да ли ће се радити мониторинг“, наглашава Паповић.

Успостављена дупла контрола

Почетком рада Дирекције за националне референтне лабораторије унапређен је систем безбедности хране, успостављена је јача, дупла контрола, а мониторинг над радом лабораторија финансира држава.

„Министарства врше мониторинг над радом лабораторија, а такође и акредитационо тело Србије, које је овлашћено за давање акредитација, прати компетентност лабораторија“, истиче в. д. директора Националне лабораторије.

Међутим, један од највећих проблема који утиче на ефикасност контроле безбедности хране јесте и мали број инспектора. Како прецизирају из организације која заступа потрошаче, папиролошки је контрола покривена, али ако 7.000 месара и месних индустрија у Србији контролише само 250 инспектора поставља се питање колико је та контрола ефикасна у пракси.

Да контрола може да буде још ефикаснија слаже се и Доловац.

„Увек постоји потреба за проширењем акредитација. Детектовани су неки основни ризици који су стално присутни. То су пестициди и остаци ветеринарских лекова, остаци тешких метала, убацивање недозвољених елемената у храну и у том смислу увек има места за унапређење система.“

Sputnik

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here