Прича о младићу из Врџе потресла целу Србију, отворен рачун за помоћ

Поделите:

Прича о шеснаестогодишњем Јовану Николићу из Врмџе који од априла ове године живи сам у старој кући без струје, воде и мотивисала је бројне хумане људе из наше земље и дијаспоре да се јаве и дечаку понуде помоћ.

Директор Центра за социјални рад у Сокобањи Владимир Павловић рекао је агенцији Бета да су се јавили донатори који желе да Јовану изграде нову кућу, да плаћају струју у старој кући све док нова не буде изграђена, да му набаве магаре и обезбеде све што је потребно од гардеробе, хране и потрепштина за кућу.

“Отворили смо рачун за уплату помоћи. Рачун је у Kомерцијалној банци и гласи на дечаково име, а број је 205-90110075237720-05”, истакао је Павловић.

Он је казао да се телефон Центра за социјални рад “усијао” од позива људи који желе да помогну Јовану након што су агенција Бета и РТС објавили репортажу о дечаку. Павловић је казао да је свака помоћ добродошла јер дечаку све недостаје, али пре свега храна, одећа, обућа и ствари за кућу попут постељине и пешкира.

Шеснаестогодишњи Јован Николић живи сам у кући старој скоро један век пошто му је у априлу умро отац, а његова мајка отишла је из Врмџе још док је био мали, преудала се и формирала нову породицу.

Пре неколико година удала се и отишла из села, као и његова сестра. Запослени у Центру за социјални рад у Сокобањи, који сада брину о дечаку, покушавали су у више наврата да га наговоре да оде да живи у неку од хранитељских породица или да се пресели у кућу крај Сокобање коју је обезбедила једна фондација.

Нудили су му да сам изабере град у Србији у који ће да се пресели, али није пристао на то. Остао је у Врмџи у мрачном собичку са два кревета, малим столом и нагорелим “смедеревцем”. Друштво му праве једино два пса и мачка, а издржава се од социјалне помоћи од 8.000 динара и надница за сеоске послове.

“Не желим да одем из села, овде сам навикао, овде су људи са којима волим да живим. Могу да ми притекну у помоћ кад год ми нешто затреба”, објаснио је Јован разлоге свог останка у Врмџи.

Он је рекао да је некада живео боље јер је имао овце, козе и магаренце Станчу са којим је превозио туристе од сеоске кафане до Врмџанског језера. Завршио је основну школу, али не иде у средњу школу јер за то сада нема ни новца ни времена пошто ради у селу као надничар.

Јован је бринуо дуги низ година о болесном оцу, а струја им је искључена због неплаћених рачуна чија висина сада достиже 200.000 динара. Његова највећа жеља је сада да има струју, магаренце и овце. Мештани Врмџе имају само речи хвале за дечака и истичу да је изузетно добар, вредан и поштен, “спреман да помогне другима у свакој прилици”.

Бета

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here