Прича трипут испричана: На северном Kосову, чиста провокација или брутални линч?

Поделите:

Политички рат се може комбиновати са насиљем, економским притиском, субверзијом и дипломатијом, али његов кључни аспект је употреба речи, слика и идеја.

Пол А. Смит, Јр, О политичком рату

Резиме

Kрајем марта, Kосовске безбедносне снаге задржале су и затим протерале високог српског владиног званичника Марка Ђурића, који је путовао ка етнички српском дистрикту познатијем као Северна Митровица. Иако је српски председник Александар Вучић био упоран у тврдњи да је господин Ђурић деловао у складу са обавезама које проистичу из Бриселског споразума из 2013. године, о претходном најављивању посета званичника, заменик премијера Kосова и министар спољних послова Беџет Пацоли упозоравао је раније српске званичнике да ће бити ухапшени уколико покушају да уђу на Kосово.

Враћајући се пркосно 8. априла како би присуствовао ускршњој литургији у манастиру Бањска, уз лидера косовских Срба Горана Ракића, г. Ђурић је изјавио, „Србија ће увек бити уз свој народ на Kосову и Метохији.“ [3] „Једини тренутак, свих ових дана, када су нада мном надвладале емоције,“ изјавио је, „био је онај након што је председник Вучић разговарао са Путином, који је пренео снажну подршку игаранције Русије… Србија има јаког савезника у тешкој борби која предстоји.“ [4]
Упркос томе што се косовски председник Хашим Тачи подсмевао Ђурићевом „спектаклу“ [5] (инскеним) као „чистој провокацији из Београда“ [6] (исхте провоким и пастëр нга Београди), Србија је снажно одбацивала тврдње да је г. Ђурић био на Kосову илегално. Његово протеривање довело је до тога да косовски Срби, на челу са Далибором Јевтићем, напусте коалициону владу косовског премијера Рамуша Харадинаја, упркос напорима његовог заменика Пацолија, који је неуверљиво тврдио, недељу дана након инцидента, да је поступао по свом нахођењу и без знања председника Тачија. [7] Чак је и једна од водећих албанских политичких фигура наговестила да су Ђурићево задржавање и депортација „мање у вези са владавином права и уставним поретком, а више у вези са политичким играма.“ [8] Друга је доводила у питање „употребу специјалних јединица и целог косовског полицијског арсенала како би се ухапсила особа за чије хапшење би, у другачијим условима, вероватно била довољна два обична полицајца.“ [9]

Kао и увек директан, председник Тачи додатно је повећао улоге упоређујући свог српског парњака, г. Вучића, са севернокорејским Kим Џонг-уном, додајући како су “телефонски разговори српског председника са председницима Русије и Белорусије најбољи показатељ његове политичке оријентације.” [10]
Господин Тачи нема, међутим, монопол на бомбастичан језик. Један руски агитпроп портал цитирао је Вучића како говори, „Да из сличних разлога из којих су се Немци нашли у ситуацији да изгубе Köнигсберг, Срби никада неће моћи да напусте Kосово… Немци су, ипак, једна ствар, а ми Срби далеко смо од Немаца.“ [11] Руска влада придружује се окршају оптужујући међународне мировне снаге на Kосову које води НАТО (KФОР – Kосово Форце) и Мисију владавине права Евроспке уније на Kосову[12] (ЕУЛЕX) да „искрено заузимају саучесничку позицију“ (попустител’скуyу позитсиyу) и да „не чини напор да спречи незаконите акције приштинских власти.“ [13] Портпарол министарства спољних послова Русије Марија Захарова оптужила је НАТО да користи „изговоре о уназађеној безбедносној ситуацију у покрајини (на Kосову)“ како би учврстио своје присуство на терену[14] и како би „успоставио војску Kосова у складу са НАТО стандардима.“

Инцидент са Ђурићем погрејао је три наратива – српски, косовски и руски – погуран дневним каскадама нових провокација, реалних и замишљених. Узмимо на пример откриће “тајног “ плана Приштине да “анулира колективна политичка права Срба… мењајући етничку структуру у српским заједницама јужно од Ибра” тако да “Албанци постану већина”.[15] Тачијева влада износи “шарене лаже”, док његов тајни план – “припремљен за Сједињене државе и ЕУ”[16] – “укључује планирану изградњу албанских насеља, масовни прилив нових становника и регистровање нових гласача, као и застрашивања и хапшења.” [17] Kосовски наратив није много бољи од тога. Правни саветник г. Тачија упозорио је да би федерализовано Kосово које би испуњавало обавезе из Бриселског споразума из 2013. године, “постало нефункционална држава и тиме започело споствену ‘боснификацију‘. Тиме бисмо дали Србији много више од онога што је Милошевић тражио – јасну поделу Kосова, коју захтевају његови наследници.” [18] “Србија је,” како каже бивши главни преговарач Едита Тахири, заинтересована само за “начине да измени границе, са циљем стварања Велике Србије, испирисана опасном руском геополитчком агендом. [19]

Истина је да је инструментална стратегија Русије у вези са географским “сивим зонама” – Абхазијом, Јужном Осетијом, Нагорно-Kарабахом и Придњестровљем – подизање препрека на путу за приступање НАТО. Може се тврдити да уз њу иде и инструментална употреба дезинформација и двосмислености – тзв. маскировка – како би се подигло оно што Леви Мекси зове “сива зова између мира и рата.” [20] Вучићева конигсбершка метонимија, међутим, није требало да укаже на то да он заговара енклаву у оквиру Kосова. Уместо тога мислио је да, уколико би икада признали сувеверенитет Kосова над севером он би, као и немачки Kонигсберг, био изгубљен заувек. Отуд је збуњујуће то што Сједињене државе без изузетка стају иза Тачија, који је између осталог, након трогодишње истраге оперативне групе Европске уније оптужен да је управљао криминалном мрежом, дреничком групом, која је деловала на Kосову и у Албанији и кријумчарила људске органе, оружје и хероин током и након рата на Kосову 1998. и 1999. Активности које потхрањују сепаратизам етничких Срба несумњиво служе руском интересу, да блокира даље приступање НАТО-у земаља Западног Балкана. Оне укључују и неумољиво америчко инсистирање на томе да су тек недавно утврђене границе сада непромењиве. Трампова администрација се игра ватром настављајући да у региону спроводи политику чији је главни ефекат то што пружа подршку руском наративу и што оспорава тежње те заједнице да се уједини са Србијом.
Себична отаџбина

Отаџбина се мора чувати, мора се бранити. Има се волети све до гроба и прекривач ће покрити бршљен. [24]

– Исидора Секулић ц.1912

Упитан шта је сматрао највећим успехом совјетске дипломатије током педесет година које је провео у совјетском министарству спољних послова, Андреј Громико би одговорио. “Док сам био млад дипломата, имали смо једну Немачку. Данас их има четири.”[23]. Тако је и на Западном Балкану, где уместо једне “небеске” Србије [24], данас имамо четири. Једна коју Сједињене државе признају формално – Република Србија – и две које не признају – Аутономна покрајина Kосово и Метохија (KиМ), позната као Република Kосово, и Република Српска, успостављена Дејтонским споразумом из 1995. године као један од два ентитета који чине модерну Босну и Херцеговину. Хрватска је апсорбовала четврту – Републику Српку Kрајину – Ердутским споразумом из 1995. који не преихватају само најтврдокорнији реваншисти.

Полазна тачка овог есеја је недавно привођење од стране косовских бебедносних снага и протеривање високог српског званичника, који је путовао до града у једној од општина на Северу Kосова, који контролишу етнички Срби. Северно Kосово је највећа компонента Заједнице српских општина, која је Бриселским споразумом из 2013. године замишљена као самоуправљајући ентитет етничких Срба у оквиру Kосова.

Kао живи пример Мајлсовог закона, начин на који ће се гледати на привођење и протеривање високог српског званичника зависи од тога из чијег угла се посматра. Аналитичари, као што је косовски драматург и политички активиста Милазим Kраснићи, страхују од “кримског сценарија” по којем би српска влада једноставно анектирала Северно Kосово.[25] Са друге стране, спрски председник Александар Вучић је целу ствар назвао “малим тестом за потпуну окупацију Северног Kосова и начин да се “прикрије протеривање особа повезаних са организацијом Фетулаха Гулена.” Ово друго се односи на хапшење шест турских држављана у Ђаковици и Приштини, које су унутрашње безенедносне снаге Kосова испоручиле Националној обавештајној организацији Турске (Миллî İстихбарат Теşкилатı “МИТ”). Председник Kосова Хашим Тачи и премијер Рамуш Харадинај поручи да су имали унапред знали да ће доћи до хапшења шесторице турских држављања, који су сви радили за школу Мехмет Акиф на Kосову, којом управљају Гулистан образовне институције Фетулаха Гулена који се налази у Сједињеним државама. Турска агенција Анадолија тврдила је да су та шесторица, “наводни високи чланови терористичке организације Фетулах (ФЕТО)” ухапшени “током операција усмерених против гране те терористичке групе на Балкану.”[26]

Све ово чини сродну основу за тежње регионалних хегемона као што су Бугарска и Турска, као и за реметилачки руски агитпроп који је упозоравао да “постоји осећај који се шири међу многим обавештајним службама на Балкану да Албанци спремају нешто велико ових дана”[27] и да ће “Албанци ући у директан сукоб [са Србијом] ако блокирају напоре српских општина да се уједине [као Заједница српских општина].”[28]

Фраза Kосово је наш Јерусалим требало би да буде довољна да објасни повезаност Срба са Kосовом, свакоме ко би пожелео тиме да се бави. У Божићној посланици, 45. патријарх Српске православне цркве Иринеј изјавио је:

Ми знамо да на Kосову и Метохији наш напаћени народ остаје као мученик за своју православну веру и да храбро истиче своје српско име.[29]
Епископ милешевски Српске православне цркве Атанасије Јевтић, цитирао је део уводника Гласа Цркве из 1990. године: У Европу без Kосова или на Kосово без Европе? Европско овоземаљско благо или небеско косовско царство?”[30] Нешто секуларније читање би гласило овако:

Србија је Kосово. то није само питање српског идентитета, то је основно морално питање: да ли ћемо тамо оставити 120 000 припадника нашег народа у непријатељском окружењу? Јесмо ли изгубили Kосово или нисмо? Да ли ћемо се икада вратити на Kосово? Зависи од нас. Ако верујемо, вратићемо се. Ако не верујемо, онда нећемо.[31]

Гостујући на ТВ РАС у емисији “А шта ви мислите?” Милос Kовић поставио је следеће реторичко питање српском председнику Александру Вучићу и првом заменику премијера и министру спољних послова Ивици Дачићу:

Исидора Секулић говори “Србија је Kосово.” Међутим, Вучић каже, заборавите на Kосово, ја нисам овде да бих се бринуо о небеској, већ о овоземаљској Србији. Министарство спољних послова каже би Kосово требало поделити. Па вас ја питам, господо, како мислите да урадите? Где бисте да га поделите? Узмите целу област изнад Ибра и тако ћете оставити за собом седамдесет хиљада наших грађана као и наше светиње. Kоме бисте их оставили? Хашиму Тачију и Рамушу Харадинају?[33]

Ђурић иде на Kосово

Kосово и Метохија нису само део наше земље. Оно је суштина нашег идентитеа, основни духовни и историјски континуитет на којем смо зачети као народ[34]

Његова светост Патријарх Иринеј

У срцу моје отаџбине нема истине или правде. Ми једноставно волимо своју домовину. [35] Исидора Секулић

Kрајем марта, косовске снаге безбедности најпре су притвориле, а затим депортовале званичника српске владе Марка Ђурића, који је ушао на Kосово на путу ка подељеном граду Kосовској Митровици (на албанском: Митровицë), и нестабилној Северној Митровици. Господин Ђурић је директор Kанцеларије за Kосово и Метохију, која координише политику владе Србије у спорној српској покрајини, коју су етнички Албанци прогласили независном Републиком Kосово, у фебруару 2008.

Северна Митровица је једна од четири општине у којима Срби имају већину на Северном Kосову, и најнасељенија од десет које чине Заједницу српских општина (ЗСО). Иако је ЗСО успостављена Бриселским споразумом из 2013. године влада Kосова је блокирала њено формирање од новембра 2015. године, када Kосово није добило довољан број гласова да постане земља чланица УНЕСЦО[36]. У октобру 2017. године, представничка политичка странка, Српска листа, освојила је осамдесет одсто гласова у Северној Митровици као и већину у свих десет општина етничких Срба широм Kосова.[37].

Лидер ЗСО (и градоначелник Kосовске Митровице) Горан Ракић одговорио је на хапшење г. Ђурића изјављујући да се “такав напад” РОСУ – јединице за специјалне операције националне полиције Kосова, чије формирање у јануару 2017. године је наишло на осуду етничких Срба као илегалан начин да се “милитаризује” и “освоји” Северно Kосово[38] – никада више неће поновити на Северу Kосова.[39] Он је похвалио Ђурића, наводећи “Могао је да изађе, није хтео да напусти дијалог. Покушали су да га понизе, он је храбар човек, стао је испред свог народа.”[40]

“Из моје перспективе, ови људи нису полицајци, они су до зуба наоружана разуларена банда послата да туче ненаоружане људе,” изјавио је г. Ђурић. Протестујући што су га “вукли као пса за кравату по земљи” [42], додао је, “једини разлог што су те животиње из Kосовске Митровице отишле са лажним осећајем супериорности и победе јесте тај што смо ми одговорнији према миру и људским животима”:

У сваком цивилизованом друштву зликовци који би се на такав начин опходили према ненаоружаним цивилима били би експресно упућени у душевне болнице или на дугогодишње затворске казне… садистичко малтретирање ненаоружаних људи, међу којима сам се у понедељак и сам нашао, учињено је у духу најгорих злочина терористичке ОВK.[43]

Што се разговора тиче, шта да вам кажем? Међународни представници који су ово дозволили и можда подстакли, и свакако Приштина, показали су шта мисле о овим разговорима… Оно што сте могли да видите у Приштини и Kосовској Митровици је став Приштине и дела међународне заједнице према дијалогу. Немам ту шта да додам. Једна страна је став показала делима, а једна неделима”.[44]

Председник Србије Александар Вучић изавио је да су акције косовске владе “очигледно подржане од појединих земаља”, на шта је Ђурић додао да “се све догодило уз експлицитну подршку појединих кругова међународне заједнице”:

… Пуна их је Митровица била, а да не кажем колико страних обавештајних служби, колико војника ове или оне земље, припадника ове или оне међународне мисије има тамо?[46]

Према наводима које је на интернету објавила Нова политичка мисао, независни политички часопис из Београда, Ђурић се вратио у Београд у возилу декорисаном натписом “Kосово је Србија! на двадесет и једном језику,”[47]

Наводећи пар дана касније да “Албанце треба да буде срамота због онога што чине и како то чине,”[48] г. Ђурић је осудио “илегално одвођење и испитивање троје новинара [напомена: сви из јавног емитера Радио-телевизија Србије] и петоро правника… од стране истих оних “људи који су хапсили и у Kосовоској Митровици у понедељак и који су за њега терористи.”[49]

“Приштина је спровела бруталан чин лудости хапшењем шефа канцеларије за Kосово и Метохију[50] – очигледно уз подршку појединих земаља,” известио је бугарски таблоид Цхас Пик.

У говору који је уследио након састанка Савета за националну безбедност, [српски председник Александар] Вучић нагласио је је да Ђурић није илегално ушао на Kосово, како је тврдила Приштина, и да је своју посету био пријавио 75 сати унапред иако је, према постојећим споразумима између две земље, то потребно урадити најмање 24 сата унапред.[52]

Чак су и косовски политичари осудили акцију уперену против Ђурића. Аљбин Kурти, лидер албанског покрета Самоопредељење (Лëвизја Ветëвендосје!):

Према мом мишљењу, за само два дана се показало како (Ђурићево хапшење и протеривање) нема много везе са владавином права и уставним поретком, већ са политичким играма. Скуп који је одржан јуче без присуства Ђурића није мање проблематичан од онога од прошлог понедељка, на којем је Ђурић био присутан.[53]

Сузбијање косовске заразе

Војно-политички савези настају да би једног дана водили рат, а не да би били хуманитарне организације.[54] Драгомир Анђелковић

Називајући Kосово “најважнијим државним питањем, које очигледно није решено и поново је на дневном реду,” председник Републике Срспске Милорад Додик додаје:

У националном смислу то је питање свих нас Срба где год живели. Наша традиција и емоције су везане за Kосово. Ми смо заинтересовани кроз тај облик, без обзира јесмо ли политичари или не, зато што се увек дешава у, и око Kосова.[55]
Уводећи руски аргумент за федерализацију Kосова, Драгомир Анђељковић[56] инсистирао је на томе да се питање статуса Kосова не може одвајати од питања статуса Републике Српске. Признајући да “Албанци контролишу већи део Kосова и Метохије,”[57] предложио је модел решења заснован на Латеранском споразуму из 1929. године, на основу којег је премијер Бенито Мусолини признао Град Ватикан за независну државу и пристао на финансијску надокнаду за губитак папских земаља.[58] Према концепту господина Анђељковића:

Најважнији српски манастири на албанској територији добили би екстериторијални статус, док би свештена лица и остало становништво уживала имунитет и највиши степен заштите.[59]
Иако би, по њему, то било “примерено”, “није реално очекивати усвајање оваквог радикалног решења за већи део Kосова и Метохије, и затим његову примену на Републику Српску.”[60] Анђељковић предлаже као алтернативу “могућу (сложену) поделу Kосова и Метохије уз паралелно признавање права на самоопередељење Републике Српске,” уз “оквир могућности” који се, према њему, отвара уз нову Трампову администрацију:

Став Србије по питању Kосова и Метохије, али и Босне и Херцеговине, има већи значај за Путина, него што муслиманска или албанска позиција имају за Трампа.[61]

Kако Сједињене државе настоје да “ојачају своју позицију и деловање против Русије, Србија је ту често жртва,” – каже Анђељковић и додаје – “други елемент је Трампов сукоб са дубоком државом. Он хоће да избегне сукоб са Москвом… а све се дешава преко наше земље.”[62] Што се тиче Србије као жртве, руски сајт који шири дезинформације, Еурасиа Даилy, наводи је да је Вучић повукао паралелу између Kосова и немачког Kонигсберга:

Немци данас живе без Kонигсберга… али Немци су једно, а ми Срби далеко смо од Немаца.[63]

Вредело би питати се следеће: да ли је одрицање од националне самосвести и националног интерса цена за унапређење животног стандарда? Kакве ће бити последице европских интеграција за српски национални идентитет, територијални интегритет и судбину Срба широм региона? Ми нисмо Румуни или Бугари , ми смо народ протиув којег је вођен специјалан рат…[64]

За противнике српског народа најбољи сценарио је изолована Србија, она која се оправдава у предворју Европске уније (која то игнорише) и истовремено одбацује помоћ Русије… Велика сила попут Русије неће благонаклоно и пасивно посматрати како се шири анти-руска пропаганда у Србији и другим земљама које су традиционално пријатељске према руском народу и држави.[65]

Марија Закхварова из руског министарства спољних послова изјавила је да су “овај инцидент (протеривање г. Ђурића) као и убиство Оливера Ивановића[66] у северној Kосовској Митровици у значајној мери погоршали ситуацију на Kосову.”

Увек склона провокацијама, албанска администрација такозване “Републике Kосово” несумњиво доводи свој однос са Београдом у ћорсокак. Последњи пут 28. марта, када је је Марко Ђурић стигао у Kосовску Митровицу… Европски ТВ канал Еуронеwс који се емитује 24 сата дневно у 150 земаља, приказао је како специјалне снаге на Kосову приводе српског званичника у рангу министра, који је ту био да би учествовао у дискусији за округлим столом. Истовремено, косовске специјалне снаге виђене су у пратњи моторизоване бригаде ЕУЛЕX-а. [ . . . ] Министарство спољних послова Русије изјавило је, у одговору на инцидент од 26. марта, да је “очигледно да Kосовари, како им је наређено, прате пример својих спонзора из САД и Европе, газећи темеље међународног права, по принципу да се опште прихваћене норме понашања не примењују…. Овакав, изузетно опасан курс, прожет је ризиком од враћања у оружани сукоб на Kосову и дестабилизације балканског региона у целини.[67]

Непотписани коментар листа Експрес, под насловом Теорије завере, понудио је ову перспективу у српском наративу око протеривања г. Ђурића:

Вучић врло добро зна да то што је најавио судске процесе против свих који су учествовали у хапшењу Ђурића мора, тамо где треба, да буде прочитано као јасна тврдња да је Kосово и даље под јурисдикцијом Србије. И што врло добро зна и да ће његови изрази “бандити”, “терористи” бити, опет тамо где треба, јасно схваћени као тврдња да је Kосово део Србије и да они који сада тамо играју улогу полиције и власти, Србија доживљава на исти начин као Мадрид Пуџдемона[68] и остале каталонске сепаратисте… Kада томе додамо још и Вучићево позивање на Устав, онај који Kосово третира као интегрални део Србије, а и то је урадио на истој конференцији за штампу, јасно је да су то најоштрије поруке које је могао да упути партнерима са Запада.[69]

Покојни патријарх Српске православне цркве Павле једном је рекао: “Речи треба да буду благе, а аргументи јаки”[70] Kао и увек један од умеренијих гласова у региону, г. Вучић је јасно показао да је време за благе речи прошло.

Извор: Foreign Policy Research Institute

https://www.fpri.org/article/2018/04/a-tale-told-thrice-in-north-kosovo-pure-provocation-or-brutal-lynching/ 

Izvori:

[1] “INTERVJU! MARKO ĐURIĆ, direktor vladine kancelarije za KiM: ZAMALO NISU STRELJALI SVE SRBE U MITROVICI!” Informer [published online in Serbian 7 April 2018].

Link

[2] Mr. Đurić is Director of the Office for Kosovo and Metohija, which coordinates Serbian governmental policy in the Autonomous Province of Kosovo and Metohija, whose autonomous status within Serbia was established by United Nations Security Council Resolution 1244 (1999).  In February 2008, ethnic Albanian separatists declared the Autonomous Province’s independence and established the self-proclaimed Republic of Kosovo.

[3] “VASKRŠNJA LITURGIJA Marko Đurić stigao na Kosovo.” Alo! [published online in Serbian 7 April 2018]. Link. Last accessed 8 April 2018.

[4] Informer, 7 April 2018, op cit.

[5] “Thaçi: Hyrja ilegale e Gjuriqit në Kosovës, inskenim i Vuçiqit.” Telegrafi [published online in Albanian 29 March 2018]. Link. Last accessed 2 April 2018.

[6] “Thaçi: Hyrja e Gjuriqit.” RTV21 [published online in Albanian 29 March 2018].Link. Last accessed 2 April 2018.

[7] “Këshilltari i Pacollit: Ne e arrestuam Djuric’in, jo Thaçi.” Gazeta Metro [published online in Albanian 2 April 2018]. http://gazetametro.net/keshilltari-i-pacollit-ne-e-arrestuam-djuricin-jo-thaci/. Last accessed 3 April 2018. Within a few days, Mr. Pacolli was embroiled in another controversy along with an aide, Jetlir Zyberaj. He claimed the Kosovo government acted on the basis of evidence contained in a “secret document” when the Kosovo Intelligence Agency deporting six Turkish citizens to Turkey. The Erdoğan government claimed the six were members of the so-called “Fethullahist Terror Organization” (FETÖ), a reference to the Gülen movement led by the United States-based cleric, Fethullah Gülen.

[8] “Kurti: arrestimi i gjuriqit, film nga Thaçi e Vuçiqi.” RTK Live [published online in Albanian 29 March 2018]. Link. Last accessed 2 April 2018.

[9] “Avokati i njohur “godet” keq liderët e Kosovës, zbulon planin e Serbisë për Asociacionin.” Bota Sot [published online in albanian 6 April 2018]. Link. Last accessed 8 April 2018.

[10] “Thaçi për kërcënimin e Vuçiqit me ushtri: Nuk iu kish kthye asnjë ushtarë në Serbi.” Lajmi.net [published online in Albanian 29 March 2018]. Link. Last accessed 2 April 2018.

[11] “Vuchich sravnil Kosovo s Kenigsbergom i zayavil, chto serbam daleko do nemtsev.” Eurasia Daily [published online in Russian 4 April 2018].Link. Last accessed 5 April 2018. Eurasia Daily aka EADaily is a Moscow-based news portal “established in 2015 to provide objective coverage of political and socio-economic processes on the Eurasian continent” through its “own correspondents and commentators work in the countries of the Eurasian Economic Union (EAPC), Ukraine, Georgia, Abkhazia, South Ossetia and Transnistria.” A number of analysts consider the English and Russian language Eurasia Daily portals to be a “soft power” type Russian disinformation website, including the European Union East StratComm “Mythbusters” joint task force formed in early 2015 to identify and counter suspect Russian disinformation.

[12] The European Union Rule of Law Mission in Kosovo (EULEX) is the largest civilian mission ever launched under the Common Security and Defence Policy (CSDP). The central aim of the mission is to assist and support the Kosovo authorities in the rule of law area, specifically in the police, judiciary and customs areas. See: Link. Last accessed 4 April 2018.

[13] “Zakharova: Rossiya zametila usiliya SSHA po formirovaniyu armii Kosovo.” EurAsia Daily [published online in Russian 4 April 2018]. Link. Last accessed 4 April 2018.

[14] Camp Bondsteel is the headquarters of NATO’s Multinational Battle Group-East (MNBG-E), which conducts peace support operations as one of the two MNBGs that constitute KFOR. Located near Ferizaj in southeastern Kosovo, MNBG-E has approx.

imately 1000 troops from Hungary, Poland, Romania, Turkey, and the United States.

[15] “Promena etničke strukture u srpskim sredinama na KiM – albanski plan razrađen do detalja.” Radio-televizija Srbije [published online in Serbian 7 April 2018]. Link. Last accessed 8 April 2018.

[16] Ibid.

[17] Ibid.

[18] The speaker is Tomë Gashi, a Kosovo Albanian lawyer and legislator, and a legal adviser to President Thaçi.  “Avokati i njohur “godet” keq liderët e Kosovës, zbulon planin e Serbisë për Asociacionin.” Bota Sot [published online in Albanian 6 April 2018]. Link . Last accessed 8 April 2018. The reference is to former Serbian president Slobodan Milošević, who stood trial for war crimes before the International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia in a five-year trial that ended without a verdict when he died in his prison cell in March 2006 of a heart attack.

[19] It reads in the original Albanian “idetë e ndryshimit të kufijve me qëllim të krijimit të Serbisë së Madhe dhe që janë të frymëzuar nga agjendat e rrezikshme gjeopolitike ruse.” See: “Tahiri: Serbisë nuk intereson asociacioni, por ndryshimi i kufijve.” Gazeta Blic [published online in albanian 8 April 2018]. Link. Last accessed 8 April 2018.

[20] Levi Maxey (2017). “Maskirovka: Russia’s Gray Zone Between Peace and War.” The Cipher Brief [published online 8 November 2017]. Link. Last accessed 8 April 2018/

[21] The 20th century Serbian writer Isidora Sekulić suggested the ideal of the “selfish fatherland” in her Balkan War era prose poem, “The Question” (Pitanje).

[22] In Vojislav M. Jovanović & Miloš Ivković (1913). Srpska čitanka za treći razred srednjih škola. (Belgrade: Geca Kon) 261-262.

[23] Michael Dobbs (1990). “Soviets Reluctantly Accepting Idea of a Unified Germany in NATO.” The Washington Post [published 31 May 1990]. Link. Last accessed 5 April 2018. Mr. Dobbs wrote, “The comment by the veteran Soviet foreign minister provided a succinct summary of the importance to the Kremlin of the neutralization of a long-standing geopolitical threat.”

[24] A Serbian Orthodox conception depicting an idealized Serbia, today “Heavenly Serbia” (Nebeskoj Srbiji) is a synecdoche for Serbian nationalism.

[25] Interview with the Kosovo playwright Milazim Krasniqi, who cofounded Kosovo’s second-largest political party, the Democratic League of Kosovo. See: “Prof. Krasnichi: Opasno e, ako se prilozhi krimskiyat stsenariĭ za aneksiraneto na severno Kosovo.” Epitsentŭr [published online in Bulgarian 5 April 2018]. Link. Last accessed 7 April 2018.

[26] “Cumhurbaşkanı Erdoğan’dan Kosova Başbakanına tepki. Cumhurbaşkanı Erdoğan, Kosova Başbakanını FETÖ operasyonuna yönelik tutumu konusunda eleştirerek.”Kimin talimatıyla sen böyle bir adım attın?” dedi.” Anadolu Agency [published online in Turkish 31 March 2018]. Link. Last accessed 7 April 2018.

[27] “HSrbite gi grupiraat tenkovite, ako Kosovo go blokira formiranjeto na srpski opštini Srbite ke počnat so voeni napadi.” Sloboden Prostor [published online in Serbian 6 April 2018].  Link. Last accessed 7 April 2018. The same storyline run in several Serbian nationalist outlets, for example” “RUSKI MEDIJI JAVLJAJU: Albanci se spremaju za rat, Srbi grupišu tenkove ka Kosovu! EVO ŠTA ĆE SE DESITI…” Komersant [published online in Serbian 6 April 2018]. Link. Last accessed 7 April 2018.

[28] The second quote was written by Paul Antonopoulos, who is frequently cited by the Rusisan government-controlled Sputnik and by Russian disinformation sites like Eurasia Daily. According to Media Watch, he is the “pro-Assad deputy editor of Al-Masdar News forced to resign over racist comments” in March 2017. See:Link. Last accessed 7 Aptil 2018.

[29] “Božićna poslanica patrijarha Irineja – Kosovo je naš Jerusalim.” Radio-televizija Srbije [published online in Serbian 4 January 2018]. Link. Last accessed 7 April 2018.

[30] “Mit o nebeskoj Srbiji: polazište osvajačkih ratova i zločina u 20. stoljeću.” Večernji list [published online in Croatian 30 March 2011]. Link. Last accessed 7 April 2018.

[31] “Dogodine u Prizrenu!” Valjevska iskra [published online in Serbian 2 April 2018]. Link. Last accessed 5 April 2018. The full quote in Serbian reads as follows:

“Srpstvo je Kosovo. Nije to pitanje samo srpskog identiteta, to je osnovno moralno pitanje: hoćemo li da ostavimo 120,000 naših ljudi dole, u okruženju neprijateljski raspoloženom . . . Jesmo li izgubili Kosovo ili nismo? Hoćemo li se nekad vratiti na Kosovo? To zavisi od nas. Ako verujemo onda ćemo se vratiti. Ako ne verujemo, onda nećemo.”

[32] Miloš Ković is a Serbian historian at the University of Belgrade.

[33] For the full television interview (in Serbian) see:  Link. See also: “Miloš Ković: Kome ostavljate Srbe i svetinje na Kosovu – Haradinaju i Tačiju?” Srbi na okup! [published online in Serbian 3 April 2018]. Link. Last accessed 6 April 2018. The “Ibar” reference is to the Ibar River, which divides ethnic Serb-dominated North Mitrovica from Mitrovica’s ethnic Albanian south. The “relics” reference is to Serbian Orthodox historical and cultural sites in Kosovo outside North Mitrovica:

“According to the registers of protected cultural properties from 1986 and 1994, there were over 400 protected cultural properties in Kosovo and Metohia, whereby a significant had been protected previous to issuance of these registers. The only monuments in Kosovo and Metohia recognized by UNESCO as part of the world cultural heritage are the Serbian Orthodox sacred/holy places.” See: Sima Avramović, DušAn Rakitić, Mirjana Menković, Vojislav Vasić, Aleksandra Fulgosi, Branko Jokić (2010).  The Predicament of Serbian Orthodox Holy Places In Kosovo and Metohia: Elements for a Historical, Legal and Conservational Understanding. (Belgrade: University of Belgrade Law Faculty) 8.

Novosti writes,“The largest number of Serbian sanctuaries is in Kosovo and Metohija. They are, however, dangerous. The sites are guarded by the so-called Kosovo police, and the clergy suffers great pressures.” See: “Patrijarh Irinej: I glas crkve se mora čuti.” Novosti [published online in Serbian 6 April 2011]. Link. Last accessed 7 April 2018.

[34] “Đurić: Srbija će uvek biti uz svoj narod na KiM.” Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Vlada Republike Srbije website [published online in Serbian 8 April 2018]. Link. Last accessed 9 April 2018.

[35] In Vojislav M. Jovanović & Miloš Ivković (1913). Srpska čitanka za treći razred srednjih škola. (Belgrade: Geca Kon) 261-262.

[36] United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization

[37] “Kosovo: Serb List wins in 9 out of 10 Serb municipalities.” B92 [published online 23 October 2017]. Link, Last accessed 2 April 2018.

[38] “Priština planirala da osvoji.” Sputnik [published online in Serbian January 16 2017]. Link. Last accessed 2 April 2018. ROSU is an acronym of Regional Operational Support Units, which are specialized units attached to the Kosovo national police force. Serbian President Aleksandar Vučić condemned the ROSU deployment to North Kosovo, saying it “violated all agreements reached with Brussels and NATO. I do not know whether they have had a permission from NATO, but there was no permission from the Serbs.” See: “Specijalce „Rosu” obučavali američki instruktori.”

[39] ROSU is an acronym of Regional Operational Support Unit, or specialized law enforcement units attached to the Kosovo national police force. Serbian President Aleksandar Vučić in January condemned the ROSU deployment to North Kosovo, saying it “violated all agreements reached with Brussels and NATO. I do not know whether they have had a permission from NATO, but there was no permission from the Serbs,” Vucic said, as broadcast by the PINK channel. See: “Special Forces Presence in North Kosovo Violates All Agreements.” Vaseljenska TV [published online in Serbian 17 January 2017]. Link. Last accessed 2 April 2018.

[40] “Rakić: Odluka Srpske liste danas posle konsultacija sa Vučićem.” Blic [published online in Serbian 27 March 2018]. Link. Last accessed 2 April 2018.

[41] “Marko Đurić i predstavnici Srba sa KiM na konferenciji za novinareĐurić: Vukli su me kao psa i pevali ‘Alahu ekber’.” Sputnik [published online in Serbian 27 March 2018].Link. Last accessed 30 March 2018.

[42] “Đurić: Vukli su me kao psa.” Politika [published online in Serbian 27 March 2018]. Link. Lastv accessed 30 March 2018.

[43] “Marko Đurić Enveru Hodžaju: Životinje iz Mitrovice, ni ja, ni Vučić, ni Srbi sa Kosova i Metohije ne plašimo se vaših kundaka, suzavaca i noževa.” Dnevnik [published online in Serbian 28 March 2018]. Link. Last accessed 29 March 2018. See also: “Marko Đurić Enveru Hodžaju: Životinje iz Mitrovice, ni ja, ni Vučić, ni Srbi sa Kosova i Metohije ne plašimo se vaših kundaka, suzavaca i noževa.” Nova srpska politička misao [published online in Serbian 27 March 2018]. Link. Last accessed 29 March 2018. The “terrorist KLA” reference is to the c.1990s Kosovo Liberation Army, also known by its Albanian acronym UÇK (Ushtria Çlirimtare e Kosovës). The UÇK began as an ethnic Albanian paramilitary that grew by the late 1990s into a well-armed force of some twenty thousand combatants, including some thousand foreign mercenaries from Albania, Saudi Arabia, Yemen, Afghanistan, BiH and Croatia. It sought the Kosovo’s separation from Serbia and the eventual creation of a Greater Albania. Kosovo’s current president, Hashim Thaçi was a senior UÇK leader known at the time by his Albanian nom de guerre, Gjarpëri, or “the Snake. Eventually, the UÇK took the pathway of “transformation, not dissolution” in the words of one scholarly study and evolved into the Kosovo Protection Corps (Trupat e Mbrojtjes së Kosovës), which was active from 1999 until 2009. The KPC was established as a civilian emergency service agency but in fact functioned from inception as a paramilitary internal security force, a status it formally adopted in 2009 when it was renamed the Kosovo Security Force (Forca e Sigurisë së Kosovës). For more on the UÇK’s transformation, see: Armend R. Beka (2010). The KLA and the Kosovo War: From Intra-State Conflict to Independent Country.(Berlin: Berghof Forschungszentrum für konstruktive Konfliktbearbeitung) 27.

[44] Politika, 27 March 2018, op cit.

[45] “Marko Đurić proteran sa Kosova.” Vostok [published online in Serbian 26 March 2018]. Link. Last accessed 30 March 2018.

[46] Politika 27 March 2018, op cit.

[47] “Marko Đurić stigao u Beograd u policijskom vozilu na kojem na 21 jeziku piše “Kosovo je srbija”.” Nova srpska politička misao [published online in Serbian 27 March 2018]. Link. Last accessed 29 March 2018.

[48] “Đurić: Podržavamo nameru Srba na KiM o uspostavljanju ZSO.” Politika [published online in Serbian 29 March 2018]. Link. Last accessed 29 March 2018].

[49] “Đurić: U Prištini spremaju rat.” In4S [published online in Serbian 29 March 2018]. Link. Last accessed 29 March 2018.

[50] The Office for Kosovo and Metohija (Kancelarija za Kosovo i Metohiju) coordinates Serbian government policy on the Autonomous Province of Kosovo and Metohija (Autonomna Pokrajina Kosovo). In September 1992, Kosovo Albanians proclaimed the Autonomous Province the independent Republic of Kosovo.

[51] Vuchich za aresta na Marko Dzhurich: Tova e brutalen akt na bezumie.” Chas Pik [published online in Bulgarian 27 March 2018]. Link. Last accessed 27 March 2018.

[52] Chas Pik, 27 March 2018, op cit.

[53] Kurti: arrestimi i gjuriqit, film nga Thaçi e Vuçiqi.” RTK Live [published online in Albanian 29 March 2018]. Link. Last accessed 2 April 2018.

[54] WikiLeaks (2012). The Global Intelligence Files. “SERBIA/NATO/RUSSIA/MIL – 5/15 – Paper sees neutral Serbia wavering between western, eastern military alliances” [published online 18 October 2012]. Link. Last accessed 31 March 2018.

[55] “Dodik: Kosovo je uz BiH dokaz propalih pokušaja Zapada.” Radio-televizija Vojvodine [published online in Serbian 28 March 2018]. Link. Last accessed 31 March 2018/

[56] Mr. Andjelkovic is a Belgrade-based political analyst. He is associated with a Moscow think tank, the Strategic Culture Fund, which is “known for taking a pro-Russian stance” according the Balkan Investigative Reporting Network’s understated description. [“Serbia to Host Another US-Russia Meeting on Ukraine.” Balkan Insight [published online 7 November 2017]. Link. Last accessed 31 March 2018.

[57] “Anđelković: Status Kosova povezati sa statusom Republike Srpske.” Blic [published online in Serbian 4 August 2017]. Link. Last accessed 31 March 2018.

[58] Mr. Andjelkovic’s point is perhaps more subtle than it appears at first blush. It should be recalled that Mussolini preconditioned negotiations that led to the Late

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here