Pritisak na Srbiju da uvede GMO

Podelite:

Uprkos velikom uloženom novcu multinacionalnih kompanija u razvoj i širenje GMO i uprkos ucenama raznih zemalja, koje su se kretale u rasponu od štapa do šargarepe, želja za proizvodnjom organske hrane je u daleko većem porastu i sigurno će ta opcija biti dominantnija u narednom periodu.

Tu tvrdnju je u „Sputnjik intervjuu“ izneo doktor Vladan Pešić, genetičar i profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

„Za 20 godina, počev od 1996. godine, površina pod zasejanim genetički modifikovanim biljkama uvećana je u svetu 60 puta, dostigavši skoro 180 miliona hektara. Prema najnovijim podacima, u 2020. godinu svet će ući sa više od 200 miliona hektara zasejanih GMO. U SAD ih je najviše, čak 60 odsto površina je pod takvim zasadima. Ameriku slede Argentina, Brazil i još neke latinoameričke zemlje, zatim i Kina“, ukazuje Pešić.

Ko lobira?

Snažni lobisti su velike farmaceutske kuće, koje prvenstveno imaju podršku SAD, države koja je prva ozakonila tu proizvodnju. One nisu ustuknule pred rezultatima naučnih istraživanja i izgubljenim sudskim sporovima od porodica čiji su članovi preminuli od kancera posle konzumiranja proizvoda od genetički modifikovanih organizama (GMO). A istraživanja su pokazala da su životinje, koje su tokom eksperimenata hranjene genetički modifikovanim kukuruzom i sojom, imale veoma izražene marker tumore i vidljive manifestacija tumora.

„Pod sumnjom su i neke bolesti zabeležene kod ljudi“, kaže Pešić, napominjući da smo tek sada na završetku jedne fertilne ljudske generacije da bi mogli da pratimo odražavanje GMO na potomstvo. Zato se i čekalo na pouzdanost rezultata istraživanja.

Biotehnološkog i GMO giganta Monsanta kupio nemački Bajer
CC BY-SA 2.0 / KAREN ELIOT
Biotehnološkog i GMO giganta Monsanta kupio nemački Bajer

Kako je u Srbiji?

Komentarišući situaciju u Srbiji, on ističe da je i naša zemlja sve vreme na udaru insistiranja da se dozvoli gajenje GMO, u čemu prednjače SAD. Javna je tajna, kaže sagovornik Sputnjika, da oni od nas to očekuju, postavljajući to kao uslov za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju, što je opet i uslov za pristupanje Evropskoj uniji.

Na pitanje — kako tumači to što naš Zakon o GMO ne dozvoljava ni proizvodnju ni promet genetički modifikovane hrane, ni GMO, a da su, ipak, od aprila na snazi izmene zakona o bezbednosti hrane, gde je novina da se pod hranom podrazumeva i ona genetički modifikovana, Pešić kaže da smo se time, na neki način, otvorili za GMO.

„To znači da smo na mala vrata uveli mogućnost da se u trgovinskim lancima nađu pojedine namirnice, koje mogu da sadrže genetički modifikovane sirovine. Neke zemlje ih obeležavaju, ako je takva sirovina zastupljena sa tri ili pet odsto, a negde i sadržaj od 0,5 odsto bude obeležen. Ja sam veliki skeptik kada smo mi u pitanju, jer onaj koji to stavlja u promet zna da nemamo dovoljno inspektora koji bi mogli da se pozabave proverom obeležavanja namirnica. Siguran sam da takve namirnice kod nas postoje, kao što je aspartan, zaslađivač koji se dobija od genetički modifikovane bakterije, ili lecitin, koji se dobija od genetički modifikovane soje i koji je sastavni deo mnogih čokolada, a nisam primetio da su obeleženi“, upozorava ovaj genetičar.

Ugrožen imidž proizvođača zdrave hrane

On smatra da bi bilo pogubno ako bi pristali na bilo kakvu proizvodnju GMO, jer bi to značilo da smo ušli u zonu iz koje više nema povratka.

„Naši instituti za kukuruz u Zemun polju i Novom Sadu imaju veoma veliku tražnju za konvencionalnim hibridima kukuruza, soje i drugih kultura“, napominje Pešić, zaključujući da Srbija treba da neguje imidž proizvođača zdrave hrane.

Naš sagovornik podseća da je javnost u Srbiji o tome već dovoljno rekla, jer je najveći broj opština izglasao da ne želi GMO na svojoj teritoriji i da su od 2000. godine na ovamo propala dva ili tri pokušaja da se zakon o GMO promeni.

„Trend GMO je samo na prvi pogled takav da stvara utisak kako je on preovlađujući. Mislim da je javno mnenje, čak i tamo gde je GMO najviše zastupljen, u SAD, upravo suprotno opredeljeno“, tvrdi profesor sa Poljoprivrednog fakulteta.

On smatra da je, uprkos velikom uloženom novcu multinacionalnih kompanija u razvoj i širenje GMO i ucenama čitavih zemalja, koje su se kretale u rasponu od štapa do šargarepe, želja za proizvodnjom organske hrane u daleko većem porastu.

Aktivisti  koji su protiv GMO iskopavaju genetski modifikovane biljke posađene na poljima
© AFP 2019 / PASCAL PAVANI
Aktivisti koji su protiv GMO iskopavaju genetski modifikovane biljke posađene na poljima

„Sigurno će opcija proizvodnje takve hrane biti dominantnija u narednom periodu. Što se tiče Ruske Federacije, ona je i zvanično obelodanila da želi da bude lider u proizvodnji organske hrane. Ona u ovom trenutku može da stavi 4,5 miliona hektara netaknute, nekontaminirane površine za organsku hranu i mislim da će brzo Moskva, uz još neke ruske gradove, biti berza organske hrane. To je šansa i za nas. Mi bismo bili na gubitku, ako bi dozvolili da se na našim površinama dozvoli proizvodnja GMO“, uveren je Pešić.

Opasnost od bioterorizma

Na pitanje — šta podrazumeva pod pojmom GMO terorizma, o kojem govori u svojim radovima, ovaj genetičar ukazuje na moguće zloupotrebe u nauci, pa i na to da platforma za genetičku modifikaciju može biti i dobra platforma za bioterorizam.

„To znači da možete da programirate takvu genetičku modifikaciju bakterije, patogena, virusa, tako da se određeni geni uključe, ili isključe uz pomoć nekog spoljnog okidača, a to može da bude i neki GMO. Tako dobijate tempiranu biološku bombu na nekom prostoru. Primera radi — možete da dizajnirate GMO biljku koja će uključiti gene komarca koji nosi veoma virulentan patogen bilo koje endemske bolesti, od ebole, do onih koje se i dalje susreću, a smatralo se da su davno iskorenjene“, objašnjava profesor.

Ako je terorizam ono što će izazvati velika razaranja i ljudske žrtve kako bi bio destabilizovan određeni region ili država, bioterorizam je, kako objašnjava, sve to, uz korišćenje biološkog materijala, kakav je i GMO. On dodaje da, za razliku od nuklearnog i hemijskog akcidenta, za izazivanje biološkog ne treba veliki broj ljudi. Dovoljna je i privatna laboratorija gde imate znanja da napravite patogen i da to aktivirate na određenom prostoru.

Pušten duh iz boce

Na pitanje — postoji li način da se dođe do saznanja bavi li se neko time i kako je to moguće sprečiti, on odgovara da velike sile imaju resurse i mogućnosti, jer imaju suptilne mehanizme dijagnostike.

„Međutim, kada pustite bilo koji biološki patogen ili GMO da napravi bilo koju vrstu štete, to je kao kada pustite duha iz boce. Njega je vrlo teško kontrolisati, tako da i oni koji nameravaju to da učine vrlo pažljivo mere kakve bi štete mogle da budu prouzrokovane. Kada govorimo o ovoj vrsti terorizma, znajući da se može desiti na bilo kojoj tački zemaljske kugle, na potezu su ozbiljne države, ali poremećaje treba da registruju institucije regionalnog i lokalnog tipa. Mi takvo kontinuirano praćenje za sada nemamo, osim kada je u pitanju kontrola vazduha i kvaliteta vode“, ukazuje Pešić.

Ovaj genetičar je doktorirao u Rusiji, koja je primljena u STO, iako nije pristala na proizvodnju i promet GMO, ali se usavršavao i u Americi, koja je rodonačelnik GMO.

„Rusija je našla neki svoj zdrav put, iako je tada lutala zbog ekonomskih problema. U nauci ni tada, kao ni sada, nije oskudevala u vrhunskim stručnjacima“, kaže on.

GMO meso obeleženo na rafovima prodavnica u Francuskoj
© AFP 2019 / REMY GABALDA
GMO meso obeleženo na rafovima prodavnica u Francuskoj

„Americi nedostaju naučnici u toj oblasti, a tražili su ih na svim svim stranama sveta“, napominje sagovornik Sputnjika.

Veliki broj naučnika je, privučen dobrim uslovima, tu i ostao, ali su multinacionalne kompanije u velikoj meri ušle u agrobiznis, što je, po njegovoj oceni, američkim farmerima uskratilo velike mogućnosti.

„To se sada vidi po trgovinskom sukobu Amerike i Kine, jer najviše štete trpe upravo američki farmeri, koji ne mogu da izvoze genetički modifikovanu soju. Njoj je Kina, zbog brojne populacije, još ranije otvorila tržište. Sada su, zbog visokih taksi, već propala tri aranžmana, a umesto Amerike, sa sojom je uskočio Brazil. To što je Tramp obećao farmerima da će uskočiti sa 18 milijardi dolara prve pomoći, ispostavilo se da to, ni iz daleka, nije dovoljno. U poslednje dve ili tri godine američki farmeri se mnogo više zadužuju kod banaka i u ovom trenutku im perspektiva nije lepa“, kaže Pešić.

Zato se, kako je primetio, Evropa, od skandinavskih zemalja, preko Nemačke, Švajcarske, a pogotovo preko visoko poljoprivredno razvijene zemlje Danske, okreće organskoj hrani, kojoj sagovornik Sputnjika predviđa prevagu u odnosu na GMO.

 

Sputni

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here