Призренска богословија дели судбину народа

Поделите:

Богословију “Светих Кирила и Методија” у Призрену похађа осма генерација будућих богослова. У обновљеној духовној школи је 51 ученик, дошли су не само с Косова и Метохије. Дане Васкршњег поста проводе у продуженим молитвама и честим литургијама.

Овде се служило Богу практично један миленијум. Када служимо у Љевишкој, осећају се векови који су ту.

Тако у Душановом Призрену о својој школи говоре они који православље шире са југа. Из њихових душа као да исијавају речи нашег нобеловца Андрића – Сваки је човек дужан не само завичају.

“Ја сам дете које је целог живота било на Косову и желео бих да овде и останем. Зато сам дошао у Призрен да не бих напустио Косово”, каже Никола Вуксановић, ученик из Штрпца.

Ученик из Лесковца Вељко Стојановић каже да су му други предлагали да Богословију упише у Нишу или Београду, али да је он желео у Призрену.

О Призрену, његовим светињама и духовној школи коју су завршили и књижевник Григорије Божовић али и 44. наследник Саве Немањића, патријарх Павле и садашњи Његова светост Иринеј, писали су не само познати.

“Призрен је царски град, престоница цара Душана, где су Срби живели, где су стварали, где су подизали цркве, манастире”, каже његово преосвештенство владика Теодосије.

Богословија у мултинационалном Призрену онована је давне 1871. године. Кроз историју је делила судбину народа.

У граду, музеју на ободу Метохије до доласка Мисије Уједињених нација живело је 12.000 Срба. Данас опстаје осамдесетак православаца.

У сусрет празнику над празнизницима, Васкрсу, ученици и сви који су у Богословији дане проводе у посту и молитвама.

“Богослужења специфичног карактера су само у овом периоду и наравно чешће имамо Свету литургију и само Свето причешће”, каже јеромонах Исидор.

Богослужи се у Саборном храму Светог Ђорђа али и у другим средњовековним светињама.

RTS

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here