Прљава кампања против СПЦ се наставља: Напали манастир Туман због цене свећа-а ово је заправо истина!

Поделите:

У домаћим таблоидним медијима се води континуирана кампања против манастира Туман. Недавно је изашао чланак који тврди да су цене свећа у овом манастиру округло 500 динара ни мање ни више.

Истина је заправо да су цене свећа у манастиру уобичајене као и за све храмове у СПЦ.

Манастир продаје свеће од чистог воска који је далеко скупљи од парафина од кога се израђују свеће које се продају у супермаркетима. Тако да су ове цене, које не одударају од просечних цена у целој СПЦ, заиста повољне.

Медијска хајка на манастир Тумане која је већ шифрирана са "Свећа 500" је само показатељ немоћи људи и организација…

Posted by Бошко Козарски on Субота, 10. октобар 2020.

Посебно треба нагласити да већина верника најчешће купује оне свеће од 10 или 30 динара, које се потом пале за здравље или за душу упокојених.

Највеће свеће се по традицији узимају за здавље и користе се у олтару на часној трпези током богослужења или се постављају у полијелеј.

Таблидни медији су изрекли низ неистина о коришћењу ових свећа а најкрупнија лаж је да се верници у манастиру Туман приморавају да купују свеће. Долазак у манастир, куповина свећа, молитва, учешће на богослужењима је увек апсолутно ствар добре воље верника, никако и никад ствар некакве присиле како би то поједини медији желели да прикажу.

С друге стране, од почетка пандемије ковида19-до сада, укупна вредност донација које је манастир Туман упутио Општим болницама, Домовима за смештај старих лица, Специјалној бол. за псих.болести „КОВИН, Верским објектима, Свештеницима без парохије, Физичким лицима, износе 4.502.334,6о динара, о чему домаћи таболидни пљувачки медији нити пишу нити желе да информишу јавност.

Јасно је по свему да је циљ ове прљаве кампање да се уруши кредибилитет и поштовање СПЦ које ужива у народу. Као што се то жели учинити и са другим националним институцијама које имају велико поштовање у народу, као што је Војска на пример.

Видовдан

Поделите:

2 Коментари

  1. Ako ćemo pravo, nijedno pismo nije srpsko, u smislu da nijedno pismo nije autorizovano od nekog Srbina, ili da ga je iznedrila srpska kultura.
    Srbi, prvo, nisu imali pisma. Bili su nepismeni. Pa je onda jedan manji deo Srba, onaj pismeni, koristio glagoljicu.
    Potom se počela koristiti ćirilica, ali, ponovo treba reći da je veoma mali broj Srba bio pismen. Nije zabeleženo da je iko od Srba govorio ćirilicom.
    Onda su Srbi, uz ćirilicu, počeli da koriste i latinski font. Sad su verć masovno znali pisati i velika manjina je bila nepismena.
    Eto, šta je tu sad srpsko?

    I da objasnim zašto uvek insistiram na tome da je reč o dva fonta istog pisma. Pismo je imanentno jeziku samo zato što se preko pisma definišu fonemi nekog jezika. Ćirilsko i latinsko pismo srpskog jezika predstavljaju dva identična seta za pismenu realizaciju fonema srpskog jezika. Ta dva seta razlikuju se samo po fontu slova. Dakako, ako ne računamo ona nova slova koje su Crnogorci uveli. To je sad već drugo pismo!
    A da biste saznali šta znači “dvoazbučje” pitajte nekog Mongolca koji svoj jezik može zapisati ruskom ćirilicom (pazi, bogati, nije srpska!) ili svojim mongolskim znakovnim pismom. Eto, to su dva pisma i to je dvoazbučje.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here