Прљавштина античких Игара: Преваранти, намјештаљке, луди цареви и покушаји допинга

Поделите:

Далеко од идеала какав нам данас сервирају

Живимо у времену модерног спорта — добу којим доминира профит, а разни знаци трулости попут допинга и корупције прождиру његову есенцију. Понекад вам се, кад избије неки нови скандал попут исповијести Ланцеа Армстронга, све то згади и упитате се зашто уопће пратите та збивања, зашто својим интересом храните ту комерцијалну машинерију која је изгубила исконску чистоћу из античких времена.

Тада вас можда ухвати чудан осјећај носталгије за временима од којих вас дијеле тисућљећа; осјећате чежњу и поштовање према тим грчким великанима који су се нађачавали само за славу и вијенац од маслинових гранчица, желите се вратити у доба када је варање било незамисливо, у доба без телевизијских права, кладионица, политике и осталих чимбеника који су затровали тако прелијепу ствар…

Па, вратимо се онда у то вријеме барем накратко.

***

Година је 67., у древној Олимпији спортска су натјецања у пуном јеку. Додуше, Игре су касниле готово пуне двије године, али с разумљивим разлогом — било их је потребно уклопити у распоред једног великог атлете: вишеструког, штовише, рекордног освајача олимпијских вијенаца из натјецања у поезији, а сада се одлучио окушати и у утрци четверопрега.

Цар Нерон, праћен преторијанском гардом, ушао је на хиподром и изазвао овације препуних трибина. Усхићен као мало дијете, неколико је минута поносито одздрављао својим навијачима, а затим се упутио према својој запрези која се већ на први поглед издвајала од осталих. Наиме, осим раскошне вањштине, имала је и нешто јачи ‘мотор’ — на царска кола било је упрегнуто 10 коња, док су остали натјецатељи, логично, имали по четири. Но, изгледа да се нитко није имао намјеру жалити, па је утрка могла започети.

Нерон је кренуо фуриозно, одмакнувши супарницима за дужину кола у раној фази утрке. Трибине су пале у делириј, али ускоро је његова висост наишла на озбиљне проблеме: због државничких обвеза Нерон није имао превише времена за тренирање, стога су његови коњи били прилично некоординирани, а насумично ламатање бичем само је погоршало ситуацију. Несретни је цар изгубио контролу над запрегом и улетио у завој превеликом брзином. Очајнички крик проломио се читавом Олимпијом, а нетом касније у хиподрому је настао мук — кола су у страшном судару била посве скршена, коњи се разбјежали сваки на своју страну, док је Нерон остао лежати на тврдој земљи.

Чинило се да се догодило оно најгоре, али тада цар показује од каквог је кова посљедњи припадник јулијевско-клаудијевске династије: након пружене помоћи успијева се осовити на ноге, стреса прашину са себе и шепајући поздравља трибине с којих се отео колективни уздах олакшања. Одбио је даљњу лијечничку интервенцију и пожурио потражити шефа организације, с којим је у двије минуте успио све договорити. Антички Тхомас Бацх иступио је пред публику и направио повијесни преседан, прогласивши Нерона добитником утрке уз образложење како би посве сигурно побиједио да није било кобне несреће.

Цареву главу украсио је још један вијенац, а свјетина је одушевљено клицала: “Аве! Аве! Аве!”. Поетска је правда овог пута побиједила бездушне прописе.

***

Оригиналне Олимпијске игре започеле су 776. пр. Kр., што је година коју је старогрчки народ узео као нулту у рачунању времена. Одржавале су се крајем љета искључиво у Олимпији, Зеусову светишту на југозападу Пелопонеза. Биле су дио Панхеленских игара, али су стекле далеко већи престиж од осталих у четверогодишњем циклусу (Немејске, Истмијске и Питијске игре). У почетку Игре нису биле одвећ садржајне – трајале су само један дан у којем се одржавало тек једно натјецање. Била је то утрка од једног стадија (192 м), што је мјерна јединица из које се развила интернационална ријеч стадион.

У најранијем раздобљу Игара религијски је садржај био знатно опсежнији од спортског, али 724. пр. Kр. почео се обогаћивати натјецатељски програм: прво је уведена утрка на два стадија, нешто послије и на осам стадија, па петобој (бацање диска и копља, скок у даљ, трчање и хрвање) и хрвање, затим античка верзија бокса, запрежне утрке, панкратион, утрке коњима, утрка хоплита, па натјецања трубадура и других врста умјетника.

Kао што можете виђети, маратон није на попису — он је први пут одржан тек на модерним Играма. Истина је да је та утрка добила име по легенди о атенском гласнику Фидипиду, који је трчао од Маратонског поља до Атене да би објавио побједу грчке војске у битци над Перзијанцима 490. пр. Kр. Не може се са стопостотном сигурношћу потврдити истинитост ове приче — али да се уистину и догодила, старим Грцима не би пало на памет уврстити сличну утрку на програм Игара из простог разлога што легенда завршава Фидипидовом смрћу од претрпљених напора, што баш и није најпривлачнији позив на партиципацију.

Што се тиче дисциплина на попису, ваља истакнути да су биле прилично сурове: код обичног трчања казна за прерани старт била је бичевање; правила бокса дозвољавала су и ударање борца док је на тлу, а тежинске категорије нису постојале; утрка хоплита значила је трчање претоварених војника с пуном ратном опремом; панкратион је био нешто сировија верзија данашњег ММА гђе су правила забрањивала само угризе, гребање и копање очију.

Новац играо велику улогу

У модерно вријеме било је доста полемике око тога смију ли професионалци наступити на Играма, али стари се Грци тиме уопће нису замарали, дапаче. Етимологија каже да је ријеч атлета поријеклом из старогрчког, а значила је “онај који се натјече за награду”. Истина, у Олимпији су побједници добили само симболични вијенац, али би зато по повратку у родне полисе бивали богато награђени. Примјерице, Атена је своје побједнике награђивала с 500 драхми, што је тада био еквивалент вишегодишњој просјечној заради.

Чим је велик новац био у игри, то значи да је било и доста разноврсних покушаја варања — од јефтиних трикова попут хрвачког премазивања уљем све до доброг старог плаћања мита. Записи спомињу неколицину спорташа ухваћених у прекршају, попут атенског петобојца Kалипа, који је 332. пр. Kр. поткупио све своје супарнике, или Kрећанина Сотадеса, којег су ефешки мецене потплатили да каже суцима да долази из Ефеза како би тријумф био приписан њиховом полису. Такођер су се често намјештали и појединачни боксачки мечеви из прозаичног разлога — ако се за проституцију каже да је најстарији занат на свијету, онда је клађење један од најстаријих облика разоноде. Допинга какав данас познајемо, наравно, није било, али и антички спорташи имали су право на покушај. Тако је забиљежено да је неким судионицима позлило због тога што су се уочи натјецања преждерали месом, вјерујући да ће им то донијети надљудску снагу. Срећа да Гали нису имали право наступа.

Kазна за пријеступнике било је брисање њихових имена из листе побједника, као и финанцирање скупих Зеусових статуа на улазу у Олимпију, на којима би, као на ступу срама, писала њихова имена и гријеси. Археолози су открили поприличан број таквих скулптура, али стољећа су пребрисала друге бројне трагове, а треба узети у обзир могућност да већина варалица никада није била ухваћена, као што то и данас бива.

Што се тиче чувене Екехеирије, односно светог мира међу полисима који је ступао на снагу за вријеме Игара, ни то се није увијек поштовало. Понекад би војске искористиле то раздобље за изненадне нападе на супарнички териториј, што је за посљедицу имало драстичне новчане казне, као и суспензију својих спорташа. Учинак таквих казни можемо успоредити с актуалним пражњењем благајни клубова због изгреда навијача. Доласком под римску власт обичај о миру постао је ирелевантан, као и правило да право наступа имају само Грци.

Несвете Игре

Опћенито, кад су грчки полиси изгубили своју самосталност, и Игре су кренуле низбрдо у свим сегментима. Грци су успркос свим проблемима настојали одржати ред првенствено због тога што су се бојали увриједити Зеуса, али Римско Царство са собом је донијело потпуну моралну декаденцију, што смо виђели из примјера с Нероном. Он није био изнимка — прије њега је на Играма наступао и цар Тиберије, као и многи други утјецајни римски политичари који су од њих направили циркус. Тако је у другом стољећу грчки путописац Паузаније, згрожен посвемашњом корупцијом, Игре назвао “несветима”.

Премда су изгубиле на угледу и важности, Игре су се успјеле одржати све до 393., када их је цар Теодозије забранио, као и остале поганске традиције које нису биле у складу с кршћанством, које је у то вријеме постало државна религија. Биле какве биле, Игре су трајале дугих 12 стољећа да би потом утонуле у још дужи заборав све док их из њега није извукао Пиерре де Цоубертин, утемељивши њихову модерну иначицу 1896.

Француски повјесничар узео је античке Игре као узор, али га је ипак превише идеализирао, па је додао неке ствари које заправо нису имале везе с њима, попут маратона, или, пак, модифицирао њихову улогу. Једна од таквих примјера је и олимпијски пламен, који се данас помоћу конкавног зрцала упали у древној Олимпији, па потом бакљом преноси до мјеста одржавања Игара, да би тамо означио почетак натјецања. То у антици није био случај, већ је пламен у светишту вјечно одржаван у част врховног божанства Зеуса.

Пламен је данас добио много већи значај у церемонијалном дијелу, вјеројатно би се Нерону допала та идеја. Иначе, цар се није могао дуго веселити својим спортским тријумфима. Док се он утркивао у Грчкој, истовремено је избила побуна у осталим провинцијама. Вративши се у пријестолницу, Нерон је схватио да је остао без подршке и да ће га Сенат прогласити непријатељем народа, стога си је одлучио одузети живот, што је у претходним годинама учинио и својој мајци, брату и двјема супругама.

Нероново име врло је брзо избрисано с листе олимпијских побједника, али догађај је ипак остао запамћен као најгротескнија слика са старих Олимпијских игара. Kао што смо виђели, данас је слика тог натјецања увелике искривљена, што је посљедица маркетиншке кампање МОО-а. Уствари, успркос свом том времену које нас дијели, и антички спорт мучили су слични проблеми којима се бавимо данас — подробнији поглед на догађања у древној Олимпији показује нам да се свијет мијења, али људи остају исти.

телеграм

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here