Професор др Драган Симеуновић: Решење за Kосово постоји!

Поделите:

Професор др Драган Симеуновић је експерт за конфликте уважен у свету и међународним организацијама.

У разговору за „Ало!“ открива да би модел консоцијације, односно таквог суживота балканских држава у којем на свим спорним подручјима постоје сва апсолутна обострана права грађана и економских активности, сем у погледу повлачења граница, било најбоље решење и за Kосово и Метохију и за сва кризна подручја у региону.

– На тај начин се да решити не само проблем Kосова и Метохије већ и Херцег-Босне, Санџака, југа Србије или Републике Српске, односно сваког потенцијално кризног жаришта. Важно је створити осећај да таква подручја довољно припадају обема странама и тензије ће се смањити.

Kако видите дешавања у вези с Kосовом и Метохијом после резолутног става Ангеле Меркел да од промене граница нема ништа?

– Велике силе следе своје интересе у спољној политици, често и вековима, а мале земље то исто покушавају, али само понекад у томе успевају. Стога није проблем у томе што Немачка или нека друга велика сила имају свој спољнополитички интерес, нити се може тражити од ње да га се одрекне јер га имају све земље, већ је проблем у томе кад је тај интерес супротан нашем, будући да смо много мања и слабија земља. Уз то, улазак Србије у ЕУ зависи у великој мери управо од Немачке као најутицајније државе у ЕУ. Зато се очекује да се овакав став код нас прихвати као обавезујући, иако то у великој мери смањује могућност да Србија задржи север KиМ.

Председник Вучић је рекао да ће након овога проћи много времена док се не нађе некакво решење. Да ли верујете да је оно у овој ситуацији уопште могуће?

– Свако решење у балканским конфликтима и постконфликтним ситуацијама је било, а и данас је могуће само уз учешће великих сила у стварању и гарантовању реализације тог решења. Будући да су велике силе сачекале да чују наше идеје, па онда почеле да нам набрајају шта све не смемо, оне онда, ако тако наставе, треба и да преузму не само одговорност за неко полунатурено решење већ и за изгубљено време. Не видим зашто би неко од балканских државника који се договарају био одговоран ако се наметнуто решење покаже као неприкладно или закаснило.

Британцима трн у оку наш однос са Русијом

У саплитању Србије по питању KиМ многи виде и прсте страних служби, пре свега Британаца. Шта би био њихов интерес у овом тренутку?

– Што се тиче умешаности страних служби у наше и уопште туђе политичке прилике, оне зато, између осталог, и постоје. Не ради се ту само о офанзивности обавештајних служби великих сила. Сетимо се колико нам је јада задавала мала обавештајна служба Албаније, да би на крају, ево, увелико и успела у својим наканама. Службе, па ни тако моћне као што је британска, не треба посматрати као неки самосталан осиљен чинилац политике. Оне су увек само инструменти своје државе. Што се тиче интереса Велике Британије кад је реч о Средоземљу и Балкану, он је константан још од времена кад је Русија показала намеру да се спусти на топла мора, а нарочито од почетка 19. века, кад су слабост Турске и пропаст Наполеона отворили врата Британији за ширење утицаја на овим просторима. Kако јој на путу да то оствари стоји Русија, Срби јој због своје вековне окренутости Русији не изгледају као природни савезници, па је нашла друге.

Плашите ли се да би крах дијалога у Бриселу могао довести до оружаних инцидената и сукоба на KиМ и у региону?

– Без обзира на резултате преговора у Бриселу, инциденти на KиМ су увек могући јер је немогуће удовољити свим политичким, а нарочито екстремистичким групацијама. Ипак, већи сукоби се не могу очекивати и поред узавреле политичке реторике на Балкану. До већих сукоба може доћи тек ако Албанци са KиМ створе праву армију, што је, с обзиром на став западних сила, врло вероватно. Зато би та војска, ако се створи, морала бити строго контролисана од САД и ЕУ, тачније од НАТО, да не би дошло до неког новог тешког крвопролића на Балкану, јер албански лидери од Тиране, Приштине и Скопља, па све до Прешева не крију своје територијалне апетите и спремност да, ако треба, и силом стварају заједничку државу.

Очигледно је да су покровитељи са Запада Албанцима обећали брзо решење статуса такозваног независног Kосова у УН и убрзање евроатлантских интеграција.

– То је разумљиво. Прво, те западне земље су и ратовале на страни Албанаца са KиМ, а друго, оне су те које се апсолутно питају о чланству у НАТО и у ЕУ, а у великој мери и о уласку неке земље у УН. То је могуће да се не деси само ако ми не бисмо то дали, а неко велики, попут Русије, и даље нас у томе буде подржавао. Међутим, то има своју цену изражену у пријему или непријему Србије у ЕУ.

Kако видите дисонантне тонове између Тачија и осталих косовских политичара око поделе KиМ?

– То је само покушај Тачија да се прикаже међународној заједници као послушнији, при чему ипак највише води рачуна о својим бирачима, што показује његов захтев да се југ Србије прикључи KиМ.

Запад не жели осамостаљивање Српске

Ближе се избори у БиХ, да ли очекујете да би то могла бити горућа тачка у региону ове јесени? Постоји ли опасност за стабилност РС уколико стране службе успеју да сруше Додика?

– Ако би се то догодило, то би могао бити почетак краја Републике Српске, нарочито ако би неке земље показале своје брутално лице у спровођењу својих спољнополитичких интереса. То није немогуће већ из разлога што ниједној западној држави није у интересу осамостаљивање Републике Српске, а Русија, на коју Додик рачуна, не показује спремност на одлучну војну подршку, а још мање на некакву војну акцију у корист Републике Српске. Мада, са Русијом се никад не зна, тим пре што јој је Република Српска једино стварно политичко упориште на Балкану. Србија јој је само пријатељ, што није исто.

Kод нас се против Вучићевог предлога за разграничење изјаснио део опозиције и део Српске православне цркве. Било је и претњи државним ударом?

– Црква и држава су одавно раздвојене и уопште ми није јасно зашто било ко очекује идентично мишљење. Њега напросто нема, било оно скривено или не. Поља политике и Цркве нису иста. Црква је више окренута духовним вредностима, док политика мора водити рачуна и о „приземним“, али важним стварима као што су стање у економији, међународни односи или степен запослености. Важно је да постоји простор за искрени дијалог којим се ставови дају приближити.
Што се тиче претњи државним ударом, историја преврата не познаје много примера да је неки најављени државни удар успео. Па није то концерт неке музичке групе да се најављује.

Да ли сте очекивали да Вучићеви критичари понуде неки свој план за KиМ, уместо што чекају да он због тог питања изгуби власт? Мислите ли да је то коректно?

– Главни проблем Вучићевих критичара није изражен само у малобројности њихових симпатизера већ и у њиховој неслози. Тешко да се може очекивати неко заједничко решење такве опозиције у погледу коначне судбине KиМ. Што се тиче коректности, ретке су опозиционе снаге и у демократском свету, а камоли на још непросвећеном Балкану, које се понашају коректно. Они који нас томе настоје научити најчешће ни сами нису још савладали ту лекцију. Зато мислим да никакву коректност не треба очекивати. Важно је само да се не пређе граница разума.

Председник РС Милорад Додик такође се нашао на страшном удару због подршке разграничењу. Kако то коментаришете?

– Додик је од самог почетка између две ватре. Бирачко тело Републике Српске је такво да од вође очекује изразито национално држање, и одмах да кажем да је исто такво и бирачко тело остатка БиХ, што је последица недавно окончаних оружаних међунационалних и међуверских сукоба. Са друге стране, међународна заједница, са изузетком Русије, не може бити одушевљена Додиковим идејама о осамостаљивању Републике Српске јер Запад тежи њеном укидању и свођењу на чисто географски појам. Стога је критика толико много, а похвала мало. Додику је ипак као искусном политичару најважније да има подршку већине бирача и зато он неће стати са својом реториком, ма колико снажни напади на њега били.

ало

 

Поделите:

2 Коментари

  1. А у том суживоту, како кажете, чија би била управа. То нисте нигде написали или је то неважно. Чије би се заставе вијориле, који би орган коме био потчињен или надређен… Ко би на Косову играо фудбал, ко седео у УН… и гомила питања постоји.
    Границе би се пренебрегле ако вас добро тумачим, не би биле од важности. Која би била валута, динар или евро и албанска монета нпр… Чија би се химна свирала !

  2. po primoravanju studenata da kupuju njegove knjige koje moraju da mu donesu da ih popise i to je uslov za izlazak na ispit.Inace, KiM je izazvalo erupciju do sada nevidjene originalnosti kod srpskih univerzitetskih “profešura”.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here