Пронађите гроб свог претка погинулог на Солунском фронту

Поделите:

Удружење за неговање и чување српске баштине „Кајмакачалан“ упознаће грађане Ниша са својим активностима на проналажењу и уређивању српских војних гробаља на подручју Кајмакчалана и могућностима да потомци сазнају локацију гробова својих предака, на предавању које се одржава у четвртак, 26. априла 2018. године, од 18 часова у Дому војске Србије у Нишу.

Удружење „Кајмакчалан“ ради на идентификацији сахрањених српских војника са жељом да се пронађу потомци погинулих ратника и пружи информација о месту где је њихов предак сахрањен. О свом личном искуству на проналажењу гроба члана фамилије причаће један од учесника предавања.

гроба члана фамилије причаће један од учесника предавања.

Сви посетиоци промоције добиће списак са именима погинулих српских ратника чији су гробови идентификовани, а који су рођени на територији Ниша, Прокупља, Пирота, Лесковца, Врања тј. са југа Србије. Овај списак има за циљ да постакне потомке да покушају да пронађу гроб свог претка или ако им је неко од имена познато да потомке упуте на Удружење.

Посетиоци ће добити и анкетни лист да попуне податке о свом претку о коме желе да сазнају место сахране и чланови Удружења ће им доставити тражене податке ако таквим располажу.

Сваке године у првој половини септембра, удружење „Кајмакачалан“ организује одлазак у Македонију са задатком да пронађе и очисти гробља која су заборављена и препуштена зубу времена и попишу свe податке који се буду могли очитати са споменика.

И ове године, удружење наставља традицију и организује одлазак у Македонију, у термину од 8. до 15. септембра, а сви који желе да раде са члановима удружења „Кајмакачалан“ су добро дошли да са придруже, а о условима и програму саме акције могу да се информишу на овом предавању.

Удружење за неговање и чување српске баштине „Кајмакачалан“ поседује спискове сахрањених за већи број гробаља на овој територији (архив Југославије).

Удружење за неговање и чување српске баштине „Кајмакачалан“

Удружење за неговање и чување српске баштине „Кајмакачалан“ је јединствено удружење грађана које се волонтерски бави проналажењем и чишћењем српских војних гробаља на територији данашње републике Македоније (област Мариово) односно на простору где је био солунски фронт.

Борбе које је српска војска водила на Солунском фронту, од лета 1916. до јесени 1918. године, довеле су до великих губитака. Страдалo je преко 9.000 војника и официра.

Погинули војници и старешине сахрањивани су непосредно иза борбене линије на такозваним „пуковским гробљима“, без сандука, са дрвеним крстачама. На крстачама су уписивани лични подаци сваког појединца (чин, име и презиме, јединица).

Умрли рањеници и болесници у пољским болницама и завојиштима, сахрањивани су у местима где су биле те установе.

Већина гробаља на овом простору су махом настала током борби 1916. године. После освајања Кајмакчалана и ослобођења Битоља успоставља се слободна територија од 1600 квадратних километара на линији с. Снегово, с. Градешница, врх Сокол. На овом простору у скоро сваком селу постоји гробље српских ратника.

После пробоја Солунског фронта 1918. године српска војска муњевитом брзином ослобађа своју земљу. Србија, овенчана славом, жртвује своју самосталност ради виших циљева и заједно са Хрватима и Словенцима формира Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. У тој заједници заборављају се интереси Србије. Заборављају се и српска војничка гробља на својој територији (данас у Македонији).

Након завршетка рата, гробља (око 250) која су се налазила на територији Грчке су есхумирана, а кости пребачене на Српско војно гробље на Зејтинлику.

Српска војничка гробља и гробови из Првог светског рата расута по падинама планине Ниџе у Републици Македонији падају у заборав. Српски јунаци који су у крвавим биткама на Солунском фронту дали своје животе за слободу отаџбине леже у туђој земљи у бестрагији заборављени од оних којима су слободу подарили. Да ли су то они заслужили?

Према списковима из 1921. године (архив Југославије), постојало је 81 гробље на којима је било од једног до 684 сахрањених, скоро 4000 појединачних војних гробова расутих на падинама планина Ниџе.

Стање српских војних гробаља на овом подручју било је толико лоше да горе не може бити. Гробља су зарасла у трње, дивље дрвеће и шибље, и нека је немогуће било наћи без помоћи локалног становништва, махом ловаца и чобана.

Многа гробља се више и не могу пронаћи. То су она која су на хумкама имала само дрвену крстачу. Дрвене крстаче су одавно иструлиле и траг гробља се изгубио. Гробови који су имали металне крстаче још се могу пронаћи, али без података чији је, јер на металним крстачама нема никаквих података.

Надгробне споменике од камена, клесали су сами ратници у периоду 1917. и 1918. године „жив за погинулог друга“. На неким споменицима пише да споменик подиже родбина, али таквих има мало.

На свим српским војним гробљима надгробни споменици су махом пали на земљу. Ограда од бодљикаве жице и дрвених стубова одавно нема. Срећу се остаци бодљикаве жице у малим парчићима, док су већи део мештани искористили за ограде око својих домаћинстaва.Много деценија је прошло од завршетка Првог светског рата, а ова гробља нико није обилазио нити чистио.

Сва ова гробља, су гробља српских јунака. Нажалост, нема тачне евиденције ко је сахрањен и колико њих је сахрањено на овим војним гробљима.

словојуга

Поделите:

20 Коментари

  1. Zelim da pronadjem grob svog cukundede Stanoja Aleksandrovica, u kuci je ostala prica da su dobili telegram da je poginuo na Solunu, toliko znamo.
    Zeleo bih da se ukljucim u vas rad.

    • Поштовани,
      ја сам Мирослав из Ниша, члан удружења “Кајмакчалан” и организатор овог представљања рада.
      Потребно је више података да би се пронашао податак о томе где је Ваш деда сахрањен.
      Јавите се на e-mail [email protected]
      Поздрав
      Мирослав

    • Поштовани,
      ја сам Мирослав из Ниша, члан удружења “Кајмакчалан” и организатор овог представљања рада.
      Потребно је више података да би се пронашао податак о томе где је Ваш деда сахрањен.
      Јавите се на e-mail [email protected]
      Поздрав
      Мирослав

  2. Волео бих да добијем информацију о погибији свог пра деде Живадиновић Живојин из села Бачина поред Варварина. Немам информацију ни којој је јединици, дивизији припадао. Хвала.

    • Поштовани,

      ја сам Мирослав из Ниша, члан удружења “Кајмакчалан” и организатор овог представљања рада.

      Јавите се на e-mail [email protected]
      Поздрав
      Мирослав

    • Поштовани,
      ја сам Мирослав из Ниша, члан удружења “Кајмакчалан” и организатор овог представљања рада.
      Потребно је више података да би се пронашао податак о томе где је Ваш деда сахрањен.
      Јавите се на e-mail [email protected]
      Поздрав
      Мирослав

  3. Zelela bih da pronadjem grob moga dede koji je poginuo na Soluskom frontu. Navodno, vidjen je poslednji put u Albaniji, gde je bio ranjen. Zvao se Ilija Simic, iz sela Predvorice, kod Sapca.

    • Поштовани,
      ја сам Мирослав из Ниша, члан удружења “Кајмакчалан” и организатор овог представљања рада.
      Потребно је више података да би се пронашао податак о томе где је Ваш деда сахрањен.
      Јавите се на e-mail [email protected]
      Поздрав
      Мирослав

    • Поштовани,
      ја сам Мирослав из Ниша, члан удружења “Кајмакчалан” и организатор овог представљања рада.
      Спискови сахрањених на острву Видо постоје у неким књигама.
      У књизи коју ја имам није баш прегледан списак али могу да потражим име које Вас интересује.
      Јавите се на e-mail [email protected]
      Поздрав
      Мирослав

  4. Želeo bih da pronađem grob mog dede koji je poginuo na Solunskom frontu ili umro . Prema nekim saznanjima sahranjen je u Dragomancima i da mu je podignut spomenik . Neznam gdeje to Mesto . Dedino ime je:
    Velimir Jaglić (Podnarednik) Rođen u Vučkovici 34240 Opština Knić KOD KRAGUJEVCA
    NAPOMENA U STAROJ SRPSKOJ TRILOGIJI POSTOJI NJEGOVO IME MEĐU
    IZGINULIM BORCIMA A U NOVIJOJ NISAM GA NAŠAO U ČEMU JE PROBLEM.

  5. Поштовани,
    ја сам Мирослав из Ниша, члан удружења “Кајмакчалан” и организатор овог представљања рада.
    Село Драгоманци је у Грчкој, данас се зове Апсалос. У току Великог рата у том селу била је стационирана Прва хируршка војна болница Врховне команде Српске војске.
    Ово су подаци о Вашем деди које је објавио Војни архив

    Презиме и име ЈАГЛИЋ ВЕЛИМИР ..
    Датум смрти 8.9.1916
    Јединица 4. Ч. 2. Б. 11. ПУК 1. ПОЗИВ
    Чин Поднаредник
    Начин смрти # место сахране # Напомена УМРО НА ВЕТЕРНИКУ # #
    Фонд Војног архива П03а-86-1-10

    Уколико могу још да помогнем јавите се на e-mail [email protected]
    Поздрав
    Мирослав

  6. Dobar dan,zanima me ima li ikakvih podataka,kako,gde i kada je poginuo moj Pradeda Todor Stojković iz Sela Rankova Reka,kod Prokuplja.
    Samo jedan podatak imam,da je zahranjen na Zejtinliku i da mu je broj groba 474… Planiram krajem leta da posetim to groblje a zaista bih voleo da saznam nešto više o mestu pogibije…

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here