„Пророк Нове Византије“ Славен Радовановић на Београдском сајму књига, у среду 24. октобра

Поделите:

Капитални пројекат српске књижевности, Изабрана дела Славена Радовановића, биће представљен и на Београдском сајму књига, боравком самог аутора у Београду, у организацији издавача „Еверест медија“ (хала 4, штанд 4031). Дружење са читаоцима и стручњацима писац ће имати у среду 24. октобра, од 13 до 15 часова, у склопу „Године српске фантастике“, у чијем програму гостује на турнеји по Србији.

Едицију која обележава 70 година живота писца и 50 година професионалног рада у књижевности подржао је Град Ваљево, а објавила ју је Издавачка кућа „Еверест медија“ Бобана Кнежевића, седиште пројекта „Знак Сагите“, најважнијег подухвата савремене српске и југословенске фантастике већ више од 30 година.

Уредник едиције Изабраних дела је Зоран Стефановић.

Радовановић као засебна појава српске и словенске књижевности

Писац, филмски сценариста и политички дисидент СФРЈ Славен Радовановић рођен је 1947. године у Ваљеву. Богат и сложен опус писца истраживачима даје за право да га истовремено одреде као једног од родоначелника српске постмодерне књижевности, писца стварносне прозе, хроничара тешке новије историје Србије, једне од средишњих личности српске фантастике, али и „пророка Нове Византије“.

У периодици је присутан од 1965, а члан је Удружења књижевника Србије од 1976. године. Проза му је увршћена у неколико антологија приповедака, укључујући и школску лектиру. Неколико краћих дела преведено му је на енглески, француски и македонски језик. Запажен је као сценариста филма Атоски вртови (1989) и филма и телевизијске серије Нечиста крв (играни филм и ТВ серија), по мотивима дела Боре Станковића у режији Стојана Стојчића.

После два електронска издања, сада су се и у штампаном облику појавила Изабрана дела Славена Радовановића, доносећи девет књига у пет томова, тврдог повеза.

Први том доноси сабране важније приче — две већ класичне збирке српске књижевности, потресни „Летопис Тешњарски“ и контроверзну „Колубара на небу“, а по први пут у књишкој форми и ране циклусе „Фрагменти о Јосипу“ и „Хотел Секулић и синови“, као и збирку „Шнајдерка за мртве“ која прати узбудљиви духовни и тематски развој писца од краја 1960-их до данас.

Једна од кључних књига српске фантастике и савремене културе, пророчки роман „Креманска ружа“, својевремено у најужем избору за Нинову награду, појављује се сада у трећем издању. Прати је ново издање романа „Обрнута црква, повест о Ђаволу“ о скривеној историји модерне Европе, премрежене и обликоване тајним друштвима у 19. веку.

Поново је објављен и запажени роман „Није било Сунца“, који доноси документарну слику о прикриваној историји Ваљева након ослобођења и промене режима у Југославији.

Пети том поново доноси две књиге „Повест о спису Рајмонда Лила“ где аутор истражује везу евроазијске езотерије и револуција 20. века, као и триптих „Ударац витешком чизмом“ који нас води на онострана духовна путовања Средоземљем у прошлости.

Шести том премијерно доноси дуго очекивани роман о драматичној судбини српског друштва у 20. и 21. веку „Три дана триста година“. Фрагменте су читаоци имали прилике да читају у најважнијој књижевној, културној и црквеној периодици још од краја 1980-их, али се сада први пут представља целина потресног дела о праведницима Ваљева у једном демонском добу, чији смо и сами сведоци.

2018. — друга година српске фантастике

„Година српске фантастике“ први пут је одржана 2008. године. У питању је група манифестација која се одржава једном у деценији, у годинама које се завршавају бројком осам. Одржава се у част 160. годишњице рођења великана српске културе Драгутина Илића (1858-1926) писца прве научнофантастичне драме на свету „После милион година“ објављене 1889. године.

Током „Године српске фантастике“, издавачке куће, научне и културне установе и невладине организације представљају своје активности у земљи и иностранству, нове подухвате и издања, фестивале, филмове, научна истраживања, стрипску сцену… Ова година доноси објављивање десетак капиталних издања српске фантастике, нарочито у домену прозе, стрипа и науке о уметности, а одржава се више десетина манифестација: промоција, изложби, стручних скупова и фестивала. Најважнији програми су одржани у Београду, Новом Саду, Трстенику, Ваљеву, Крагујевацу, Нишу и Москви.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here