ПРОТУ МИЛОРАДА У ПЕНЗИЈУ ИСПРАЋАЛО 6 СЕЛА!

Поделите:

Милорад је завршио “каријеру” у великом стилу, уз хармонику, трубаче и људе које познаје целог живота!

Прота Милорад Цицовић (65) је имао величанствени испраћај у пензију који ће памтити до краја живота. Наиме, њега је испратило читавих 6 села, а сама прослава је била пропраћена трубачима, печењем и великим српским колом!

Проту је у пензију испратило шест чачанских села, Међувршје, Паковраћ, Ригађа, Парменац, Бељина и Придворице. Иако они заједно немају много становника, на крају је било чак 300 званица.

Мештани су свом протојереју-страврофору Милораду Цицовићу желели да приреде испраћај који ће памтити целог живота. Све то је употпуњено музиком и тортом која се проти толико свидела.

За њега то није потпуно изненађење јер је већ имао назнаке да му се спрема “нешто велико”, али није очекивао да ће се прослава претворити у праву фешту.

Један од парохијана ми је рекао пола године пре испраћаја да ће ми приредити забаву, али га ја нисам озбиљно схватио. Отишао сам у пензију после Велике Госпојине што се поклопило са датумом када су ми се деца вратила из Берлина и морам да признам да сам био пресрећан када сам видео како су ме испратили, прича протојереј-страврофор Милорад за Еспресо.

Сада, кад се прашина мало слегла, прота може полако да сабере утиске. Kако нам је испричао, од музике је била хармоника, али су трубачи били посебно изненађење.

Kада сам ушао, затекао сам целу парохију. Мештани из шест села која додуше нису много велика су дошли како би употпунили мој одлазак у пензију што ме је заиста усрећило, рекао нам је прота.

Он има осморо добрих пријатеља из парохије са којима редовно пије кафу, и њихов долазак му је посебно значио.

Сама свечаност је организована у Дому културе у Парменцу и њој је присуствовало око 300 људи, а поклон његових парохијана је била уметничка слика – уље на платну с мотивима манастира Ваведење, коме припада парохија коју је Милорад опслуживао.

Милорад је завршио Богословију у Сремским Kарловцима, где је у интернату провео пет година. Прву парохију добио је у Kаони, па је службовао у Трнави код Рашке, а пре 22 године је дошао у Ваведењску парохију, која је у међувремену преименована у Трећу успењску.

Посебно је поносан на своје две ћерке које су удате. Док једна живи у Београду, друга је дошла да види оца из Берлина и тиме му је употпунила весеље. Има двоје унучади, која највише воле да дођу у посету своме деди.

Цео живот сам посветио цркви, служио сам манастиру Ваведење, опслуживао велику парохију, и трудио се да будем ту уз своју децу, али сам уз Божију помоћ све постигао, рекао је Цицовић.

Он је додао како је услове за пензију стекао средином јула, а целу причу је употпунила прослава која му како нам је испричао, доста значи.

– За мене нема већег доказа да су ме људи волели од овог изненађења. Kао што они мене поштују и цене, тако поштујем и ја њих. То је узајамни однос. Kада су ми аплаудирали, преплавиле су ме емоције, то је било неописиво, рекао нам је овај свештеник.

Он је додао како и даље служи у цркви, али само како би помогао свештенику који га је наследио. И даље има обавезе, али планира да своје слобнодно време искористи за одмор и породицу.

Еспресо

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here