Пуковнику Лаловићу стигао телеграм о исељењу, а његова жена добила медаљу на ВМА!

Поделите:

Жана, ћерка пуковника Лаловића, каже да је она грађанин ове државе, као и њени родитељи, али да њих нико не чује…

Грађани, пријатељи и познаници породице Лаловић окупљају се сваког јутра на Бежанијској коси како би бранили њихов дом у случају да полиција и извршитељи поново закуцају на њихова врата.

Пуковник Гојко Лаловић незаконито је пензионисан 2005. године и од тада је добио бројне пресуде у своју корист, које подразумевају враћање у службу, а које никада нису спроведене.

Жана, ћерка пуковника Лаловића, каже да је она грађанин ове државе, као и њени родитељи, али да њих нико не чује.

Она је написала потресни статус на Фејсбуку у којем наводи шта им се јуче дешавало. Наиме, како је рекла, на њихова врата је позвонио поштар како би им уручио телеграм.

Пуковник је мислио да је у питању смртни случај, а Жана да је Министарство одбране послало решење овог проблема коме се по свему судећи, не назире крај.

Њен статус преносимо у целости:

– Kада је јутрос позвонио поштар на врата и рекао „ТЕЛЕГРАМ за Гојка Лаловића“ у први мах смо скочили изненађено. Отац је мислио да је у питању смртни случај, а ја да је коначно позив из Министарства одбране на решење проблема принудног исељења којим се бавимо целе 2019. године. Међутим, није ни једно ни друго, већ позив из Центра за социјални рад на „разговор поводом исељења које спроводи јавни извршитељ“. Потписан је педагог, који вероватно треба мало да умири мог оца док му истовремено полиција обија врата остављајући породицу на улици.

Само неколико сати касније, у стан је ушла мајка са посла, носећи у руци војну спомен-медаљу која јој је тек данас уручена за 20 година ревносне војне службе на Војномедицинској академији. За мој укус – превише ироније у једном дану.

За оне који нису упознати са случајем, мој отац, пуковник Гојко Лаловић, 2005. године је преко ноћи остао без посла. Kако је уложио жалбу због кршења прописа од стране тадашњег министра војног који је одређен број станова делио по сопственој жељи, кршећи закон, донета је наредба о очевом пензионисању и речено му је да правду тражи на суду. Што је отац и учинио и добио шест пресуда у своју корист – наредбе и решења о његовом пензионисању суд је поништио и прогласио незаконитим, што је значило моментално враћање оца у службу. Само што се то никада није десило. Kао пензионисано лице није могао добити стамбени кредит за уплату учешћа, а никада му није понуђен алтернативни начин отплате стана. Никада му није урачунат износ уплаћен у Војно-стамбени фонд током службе, а који је одбијан од сваке плате. Није саслушан о предлозима за решавање стамбеног питања, нити му је понуђена било каква алтернатива. Према Закону о Војсци, Министарство одбране дужно је да ТРАЈНО реши стамбено питање пуковника Гојка Лаловића, а решењем сматрају насилно избацивање породице на улицу из јединог дома.

Пуковник Гојко Лаловић је 1999. године добровољно тражио да буде распоређен на терен, након чега је и одликован/унапређен за показану храброст, узорно и изузетно обављање дужности у одбрани и безбедности отаџбине. Данас је одликовање за две деценије ревносног обављања службе на Војномедицинској академији уручено и мојој мајци, Стојанки Лаловић која је свој живот посветила хуманом циљу – нези болесника. Држави Србији посветили су своје животе, живце, здравље, децу (која су се овде школовала до највећих титула и остала у овој земљи). Заузврат су добили болест, као и јавног извршитеља који уз асистенцију полиције покушава на препад да их избаци на улицу из јединог дома. А на крају и телеграм педагога социјалне службе, који жели да их утеши да нису ни први ни последњи који ће остати без јединог крова над главом, иако је Министарство одбране дужно да њихово стамбено питање реши по утврђеном праву.

Биће ово јединствен случај коме ће јавност сведочити, у ком војска шаље извршитеља и полицију на сопствене, одликоване припаднике. То је велики показатељ шта држава Србија мисли о часном и одговорном вршењу службе.

У времену када се купује наоружање и хвали „снагом Војске Србије“ заборавља се да Војску Србије чине, пре свега, ЉУДИ И ЊИХОВИ ЖИВОТИ. За служење отаџбини најважнија је част, мотивација и однос према онима који су ту службу часно вршили.

У свему томе постоји и нешто што се зове Kодекс части припадника Војске Србије. Позивајући омладину у војне школе, Министарство одбране поручује: „Част је наша имовина“. Међутим, не би требало заборавити да се част показује делима, а не цитатима.

О части мојих родитеља говоре одликовања која су им дата за одговорно вршење дужности. О части највиших припадника Министарства одбране рећи ће њихов однос према колегама и начину на који своју дужност обављају.

Ако дође до насилног исељења моје породице из јединог дома, позивам и министра војног да присуствује том чину. Замолићемо пријатеље да тај чин колико-толико учине свечаним. Да позову медије, набаве црвени тепих за министра, а док полиција буде износила моје родитеље, замолићемо да им дозволе бар ордење и одликовања да понесу. Па да свако стане пред народ са резултатима свога рада. Наш цитат за ту прилику нека буду речи Петра Петровића Његоша: „Свак’ је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека“.

Podsetimo, spor Lalovića i Vojske Sr

Жана Лаловић, кћерка Гојка и Стојанке

Подсетимо, спор Лаловића и Војске Србије траје дуги низ година. Пуковник Лаловић је 2005. године незаконито пензионисан и ни после 14 година упркос пресудама које су утврдиле и потврдиле незаконитост није враћен у службу. На тај начин је једини официр коме је поново престала служба, а да никада није враћен у службу.

Такође, није му омогућено да у складу са новонасталим околностима уплати део учешћа личним средствима, јер као пензионисано лице више није могао добити стамбени кредит. Није му признат ни износ који је током радног века уплаћивао у војностамбени фонд, а за који поседује потврду.

Гојко Лаловић је био запослен у Управи за стамбене послове, као заменик председника Више стамбене комисије, а затим у трајању од 12 месеци и заступник председника више стамбене комисије. Наредба о престанку службе донета је преко ноћи иако је испуњавао све услове за радно место. Радно место није укинуто,а он није проглашен вишком.

Спорни моменат био је када је пуковник Лаловић приметио самовољу министра војног (тада П. Давинића), који мимо Устава, закона, општих аката и правилника о додели станова врши одабир станова и избор лица којима ће те станове доделити без редоследа – ранг листе. (Случај наређења да се додели стан по решењу Уп-1 бр 474-6/05 27.7.2005. године – стан службени, трособан, лице из друге групе, не припада му ни та категорија стана, ни првенство о изузимању молбе за доделу стана, али по наређењу министра СВЕ је 27.7.2005. урађено и стан додељен.

 

Espreso

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here