Putin zaključio savez sa Rotšildima i objavio rat kolonijalnoj eliti

Podelite:

REFERENCE: Mihail Hazin – popularni ekonomista. Rođen je 1962. godine u Moskvi. Završio je Mehaničko-matematički fakultet Moskovskog državnog univerziteta „Mihail Vasiljevič Lomonosov“ (statističar). Radio je u Akademiji nauka SSSR-a, u bankarskom sektoru, u vladi Rusije. Od 1997 – 1998. godine zamjenik načelnika Ekonomske uprave predsjednika Rusije. Od 1998. godine – konsultant. Od 2002. godine – predsjednik kompanije za ekspertno konsultovanje „Neokon“. Zajedno sa Olegom Grigorjevom i Andrejem Kobjakovom razvio je teoriju savremene ekonomske krize. Široko je poznat zbog neprihvatanja liberalnih ideja i ekonomskih prognoza apokaliptičnog karaktera. Izvjestan je takođe i kao neko ko vjeruje u Putina koji, po njegovom mišljenju, mora da zaustavi liberalnu ekonomsku politiku i počne da razvija ekonomiju.

 

Ruska elita se podijelila na dva dijela: jedan je odlučio da je potrebno razvijati nezavisni finansijski centar, a drugi da je neophodno ostati u podređenom položaju pod MMF-om.

Ekonomista Mihail Hazin objašnjava da je smisao poslednjih zagonetnih dešavanja u svijetu i Rusiji rezultat borbe Rotšilda i njihovih pristalica protiv MMF-a. Rotšildi žele da podstaknu razvoj svjetske ekonomije formiranjem posebnih valutnih zona, a MMF stvaranje Centralne banke centralnih banaka. U suštini, Obama i Putin su bili na strani Rotšilda, oni su zajedno ratovali sa svjetskom finansijskom zakulisom, i čini se da pobjeda nije iza brda.

Mihail Hazin: „Putin je zaključio savez sa Rotšildima i objavio rat kolonijalnoj eliti.“

SOBARICA IZ GVINEJE PROTIV MMF-A

+Mihail Leonidovič, krajem prošle sedmice premijer Dmitrij Medvedev je objavio članak o ekonomskom izboru Rusije. Njegov opšti smisao: država mora postati kompaktna i efektivna, stvarati atraktivnu investicionu klimu (to podrazumijeva i sudsku reformu), zajedno sa društvom kontrolisati monopole, podržavati biznis, obrazovanje i inovacije, tačke rasta u regionima, ali pomagati nekonkuretnim industrijama je besmisleno, i mnogi treba da se pripreme za otpuštanja, prekvalifikacije, traženje novog posla, preseljenje, u suprotnom slučaju naći ćemo se u propasti. Ali ipak svi ovi počeci će dovesti do brojnih sukoba. Da li je vlada Medvedeva spremna za to?

– Kao prvo, ja ne čitam članke Medvedeva. Nemam vremena da čitam besmislene tekstove. Kao drugo, zaista je čudno. Vladimir Putin izjavljuje da je neophodno podržavati životni standard i izvršiti majske ukaze, a njegov premijer u „plavom oku“ na forumu u Sočiju tvrdi da ne postoji ništa što bi moglo da zadrži radna mjesta. Šta se dešava? Objasniću. Potrebno je malo osvrnuti se dvije decenije nazad.

 U svijetu je do nekog vremena postojala samo jedna finansijska elita. I svi naši državni djelatnici koji su se pojavili 1991. godine postrojili su se pod tu elitu. Samo zato što nije bilo pod kim drugo postrojiti se. A ljudi tipa Lenjina i Staljina kod nas se nisu pojavili. A onda se dešava kriza. Zbog čega? Njen uzrok je opisao još Adam Smit koji je rekao da je za produbljivanje podjele rada potrebno proširivanje tržišta. Prvo snažno proširivanje bilo je tokom Prvog svjetskog rata, potom Drugog. U periodu raspada SSSR-a bilo je još jedno proširivanje. A sada uopšte – proširivanja tržišta ne može biti. Kako spašavati situaciju? Potrebno je stimulisati potražnju. Na koji način? Davati novac stanovništvu. Ali danas je i tako izdato puno kredita. Znači, potrebno je mijenjati finansijski sistem, uvesti novu valutu i kreditirati. I u 2011. godini (Međunarodni monetarni fond) donosi odluku o formiranju Centralne banke centralnih banaka koja će davati novac u specijalnoj valuti i optimizirati globalni monetarni sistem. A ako se svi političari nalaze na sadržaju finansijske elite onda je nemoguće odbiti takvu odluku.

Šta činiti (onima koji su protiv namjera MMF-a)? Neophodno je uraditi to da MMF ne može funkcionisati. I tu su šefa MMF-a Dominika Stros-Kana „uzeli pod bijele ručice“ optuživši ga da je silovao sobaricu iz Gvineje. On odlazi sa svog položaja. Moji poznanici koji rade u administraciji predsjednika su me jednom pozvali i pitali: „Šta znači slučaj Stros-Kan?“. Ja kažem: pa šta? Vi znate, kažu oni, do slučaja Stros-Kana tema stvaranja Centralne banke centralnih banaka prolazila je kroz sve međunarodne susrete šefova država: G8, G20 i tako dalje. A posle njegovog hapšenja ona je iznenada nestala. Ja kažem: zašto ste iznenađeni? Kao rezultat sada ove teme više nema.

Posle slučaja Stros-Kana emisija (a upravo ona, kao što sam već rekao je jedino spasenje u uslovima krize, kada je struktura transnacionalnih korporacija ekonomski neprofitabilna, a raširiti tržišta više nije moguće) bila je u rukama (obamovskog) Bijelog doma u Vašingtonu. I niko više ne urla. Zato što svi shvataju da ako neko bude protiv odmah će se naći neka sobarica.

I tu je došlo do raskola elita. Prva grupa (Obamina) podržava preformatiranje čitavog finansijskog sistema: napraviti nekoliko nezavisnih finansijskih centara zasnovanih na dolaru, evru, juanu, rupiji i rublji (poslednja zasnovana na bazi veoma proširenog Carinskog saveza).

Druga grupa (MMF) smatra da je neophodno zadržati sve kao što jeste i povratiti Federalni sistem rezervi (emisioni centar Amerike). Ona je počela da gura na mjesto FSR Larija Samersa. Devedesetih godina ovaj djelatnik je davao preporuke Čubajsu kako da sprovodi reforme u Rusiji. Ličnost šarena. Nemate gdje da mu stavite pečat. Čak u SAD-u ga nazivaju kleptomanom. Obama i njegova grupa nisu htjeli to, i njima su rekli: ako budeš smetao mi ćemo tebi 2014. godine organizovati krizu. Ali problem sa Samersom je riješen. Povukao je svoju kandidaturu. I bukvalno sledeći dan posle toga Putin proiznosi svoju riječ na „Valdaju“ u kojoj govori da je Rusiji potreban novi identitet, homoseksualizam – to nije naš profil, i mnogo toga. Shvatate li odakle vjetar duva?

ROTŠILDI IZA LEĐA PUTINA

+Kako se konflikt u svjetskoj eliti odražava na ruske grupe vlasti?

   Istovremeno sa ovim procesima i posle slučaja Stros-Kana naša ruska elita takođe se podijelila na dva dijela. Jedan od njih je riješio da je potrebno razvijati nezavisni finansijski centar, a drugi da je neophodno ostati u podređenom položaju pod MMF-om i sve pokušaje nezavisnosti slomiti gvozdenom pesnicom. Koordinator prve grupe je Rotšild, a druge razumije se, MMF. Oni koje „politologiščići“ nazivaju „porodicom“ ili „liberalima“ druže se sa MMF-om. A oni koje nazivaju „patriotama“ i „silovikima“ druže se sa Rotšildima.

Rotšildi su počeli radikalno da mijenjaju svoju politiku. Na primjer, oni su „odbacili“ svoje bivše partnere – Vekselberga, Fridmana i tako dalje. I prodali su realni aktiv TNK-BP Igoru Sečinu kojem su do tada u zapadnim medijima stvarali reputaciju „krvavog KGB-ovca“. Kako je govorio Vekselberg? „Dok sam ja šef TNK-BP, ja sam poštovani čovjek u svijetu. A ako svoje akcije prodam, ja sam obični bogati Jevrej.“ Sa stanovišta Rotšilda ovaj dogovor je besmislica. Šta su oni dobili za prodaju realnih aktiva? Papire koje oni skoro i sami štampaju. Ali u stvarnosti to je strateški savez. Oni (Rotšildi) su prodemonstrirali sa kim će se družiti u Rusiji.

To jest Rotšildi sada stoje iza odlaska dolara iz svjetskog sistema i stvaranje valutnih zona?

 Oni su čak svoj štab preselili iz Londona u Hongkong.

+Kako se razvijao konflikt ruskih grupa?

– Unutar elite se dešava raskol. Jedna od grupa koju nadgleda Vološin počela je proces za lišavanje legitimnosti vlasti Putina, takozvani „Bolotnij proces“. Cilj je bio ne dozvoliti da Putin dođe u Kremlj sa mandatom od naroda i tim samim s pravom da očisti elitu. Prva dva termina bio je sa mandatom elite. Ali, očistiti nije mogao nikoga, kao što unajmljeni generalni direktor ne može promijeniti sastav odbora direktora.

Dalje počinju problemi tokom stvaranja Carinskog saveza. U početku je sve nadgledao Sergej Glazjev, ali su ga brzo izbacili sa mjesta odgovornog sekretara komisije Carinskog saveza. I faktički na njegovo mjesto postavljaju Viktora Hristenka, koji zajedno sa Igorom Šuvalovim počinju da koče razvoj Carinskog saveza. A Glazjeva postavljaju na mjesto savjetnika predsjednika i istovremeno člana Nacionalnog bankarskog odbora. Posle toga, „liberalna“ ekipa rješava da je mjesto predsjednika Centralne banke njihova privatna svojina. Na tu dužnost hoće da postave Alekseja Uljukajeva. Ali im se ne ostvaruje. MMF počinje uzbunu, izjavljujući da je Uljukajev najbolja kandidatura za to mjesto. I u tom momentu pojavljuje se prezime Glazjev. Pri tom ko je nazva, sjećate li se? Časopis Guardian. To je taj časopis Rotšilda. Kod „liberala“ nastaje histerija, trče kod Putina i objašnjavaju da Glazjev „lomi drveće“ u odnosima sa MMF-om i mole da ometa planirani ekonomski rast. Šta dalje? Nakon što je Putin proglasio Nabjulinu za šefa Centralne banke (a ne Uljukajeva) dešava se kriza na Kipru, i postaje jasno da u Rusiji počinje recesija.

+Šta će biti dalje?

– Moguća su dva scenarija. Prvi – to je očuvanje sadašnjeg valutnog sistema i otpisivanje finansijskih obaveza kroz rat. Upravo pristalice tog scenarija su htjeli da nanesu udar po Siriji u nadi da će tada Iran nanijeti udar po Izraelu, da će početi nova borba, i dok se to dešava biće moguće puno otpisati.

Druga ekipa za koju igra Obama smatra da ni u kom slučaju ne treba nanositi udar, nego treba stvoriti nove valutne zone. Oni ne žele da SAD izgubi liderstvo, ali ako pročitate poslednju riječ Obame u OUN-u on tamo direktno govori: „Ljudi, mi više nemamo snage da situaciju držimo pod kontrolom. Ako nam vi ne pomognete onda ćemo napuštiti svjetske pozicije, i vama će biti gore.“

PUTIN JE OBJAVIO RAT. POSTOJE PRVE ŽRTVE

+A šta se dešava sa ekonomijom u našoj zemlji?

 – U našoj zemlji ekonomska kriza nosi subjektivni karakter. Mi se nalazimo u stanju propadanja. Vlada pokušava da nađe izlaz u devalvaciji rublje. Usput, da li ste primijetili kako su brzo porasle cijene na benzin? Reklo bi se kako? Mi dobijamo naftu, prerađujemo je u benzin, a cijene rastu. Zato što je sva naša naftna industrija kreditirana tamo, na Zapadu.I bilansi naših korporacija se predavaju tamo u dolarima, zbog toga prihodi u dolarima ne bi trebali da padaju. Radi se o tome da je devalvacija rublje porasla. Njihov cilj je bio da devalviraju rublju toliko da bi zaustavili ekonomsko propadanje. Oni su je devalvirali na 15% – recesija se nije zaustavila. Po mojim proračunima potrebno je devalvirati rublju na 40%. To je nemoguće. Takva devalvacija bi izazvala slom bankarskog sistema krupne korporacije, uključujući i državu. Zbog toga su devalvaciju zaustavili i počeli da sekvestriraju budžet, odnosno da smanjuju troškove. „Liberali“ nemaju nikakav izlaz.

+A kakav izlaz bi Vi predložili?

– Kod nas, zvanično, uvoz čini 300 – 320 milijardi dolara godišnje, a u realnosti negdje mnogo više – 400. Samislite da počenemo da se bavimo supstitucijom uvoza. Za 10 godina ćemo moći da zamijenimo 200 milijardi. To znači da ćemo bez problema moći da osiguramo ekonomski rast negdje od 5 – 7%. Pritom početi sa carinskom zaštitom nije tako teško. Kazahstan je počeo sličan program prije 4 godine. I on je veoma uspješan. Iako imaju problema sa inženjerskim kadrovima, ali program ide. Mi nemamo problema sa inžežerima, ali se ništa ne dešava.

Postoji jedna suptilnost. Kod ljudi koji vode vladu i Centralnu banku Sunce izlazi u Vašingtonu, i oni ne mogu sebi priuštiti da od svojih najboljih prijatelja uzmu 200 milijardi. Zbog toga dok su oni na vlasti ništa se neće promijeniti.

+I šta će onda biti sa socijalnom sferom? Šta znače izjave Medvedeva? Koliko država može otići daleko da se oslobodi od socijale?

 – To se ne može prodati javnosti. Dok bude mogućnosti Putin će držati situaciju. U isto vrijeme, u SAD-u i EU nemaju šanse da sačuvaju svoju društvenu sferu, a mi imamo u vidu supstitucije uvoza. Zašto je Putin kritikovao vladu zbog toga što ne ispunjava njegove ukaze? Putin govori: zašto to niste ispunili? A Surkov odgovara: „Kako nismo ispunili? Tamo su sve tačke ispunjene.“ Putin kaže: A šta je sa sadržajem? Na šta Surkov odgovara: „Kakav sadržaj? Petnaest godina nikakvog sadržaja nije bilo.“ Sudbinu Surkova svi znaju. Ali na tome se proces nije završio.

Putin je tada donio odluku, koja je do njega donešena u istoriji Rusije dva puta. U 37. godini to je koštalo ne samo pozicije, nego i živote više od polovine elite. Tokom 1950-tih godina to je koštalo pozicije sekretara CK KPSS Georgija Malenkova. Putin je donio odluku da prilikom otvaranja krivičnih predmeta protiv činovnika više nije potrebno usaglašavanje sa višim administracijama. To je objava rata. Bukvalno posle sedmicu i po dana iznenada je preminuo rukovodilac uprave za kadrove Administracije Predsjednika general-poručnik MUP-a Vladimir Kikot. Više od toga ja ne mogu da komentarišem.

Dalje, priča sa „Uralkalijem“. Grupa podrške Vološina – Šuvalov, Dvorkovič i druga ništavila – agresivno napadaju Bjelorusiju. Njima u nekom trenutku govore „cic!“, i oni ćute. A onda se ispostavlja da u Bjelorusiju nisu bili pozvali samo nekakvog Baumgertnera kojeg niko ne zna, nego takođe i Kerimova i Vološina. Da li neko ima sumnje šta bi se desilo da su otišli u Bjelorusiju? Dakle, ako neko ima tijesne veze sa kompanijama koje se „pokrivaju“ od strane Čubajsa ili Vološina snažno im preporučujem da traže novi „krov“.

  Prevod: Stefan Vuković

Mihail Leonidovič Hazin, stalni član Izborskog kluba, član Višeg odbora Međunarodnog evroazijskog pokreta, akademik Međunarodne akademije menadžmenta

 IZVOR: Informaciono-analitički portal Kreator 

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here