Радослав Веселиновић: Започета је рединдустријализација Србије

Поделите:

 

После много година стагнирања Србија обнавља индустрију, тако да се овај период заиста може назвати реиндустријализација.

Деведесетих година у време режима Слободана Милошевића Србија је због санкција пропустила неколико технолошких револуција, зато су многи привредни гигантиц остали само зграде и фабричке хале које је услед неупотребе нагризао зуб времена.

После петог октобра нове власти нису више имале међународну блокаду, али су имале наопаке економске идеје. Оне су фаворизовале непроизводне делатности, услуге највише и трговину, а чак су у тадашњој влади говорили: Зашто бисмо ми било шта производили кад ће то Kинези произвести јефтиније, а ми ћемо онда то да увеземо. Зато су се најбогатији људи тог времена бавили трговинским ланцима, телекомуникацијама, продајом аутомобила, банкарским услугама, а готово никако и озбиљном производњом. Власт демократске странке је приход од приватизације из прве децаде овог века гурнула у јавну потрошњу уместо да тај новац усмери у реиндустријализацију и реални сектор.

Заокрет који је направио председник Вучић је суштински, јер се у Србији коначно производи и инвестира у производњу. За то је заслужна агилна и фокусирана економска политика привлачења страних инвестиција са једне стране и довођење у ред државних финансија. Kључни потез је стратешко партнерство са Kином, која је економска сила у незадрђивом успону последњих деценија. Од Kине зазиру све традиционалне економске силе у свету, и САД и европски гиганти, а Kина тражи партнера на кога би могла да се ослони на том свом путу свиле. Долазак кинеске компаније Шандонг Линглонг у Зрењанин да за скоро милијарду долара изгради суперфабрику гума, била би ударна вест и у Немачкој и значило би то чак и развијеној Немачкој привреди.

Такође, спасавање РТБ Бора и Железаре у Смедереву најкрупнији су примери кинеских инвестиција у Србији. Само они практично деблокирају индустријску производњу у нашој земљи. Уз то се и притисак на буџет смањује.

Са друге стране значајно је и партнерство са Турском, а ту су и традиционални европски партнери и компаније из ЕУ, пре свега из Немачке. Логика капитала је једноставна тражи фискалну, политичку и безбедносну стабилност. Овакав индустријски замах и финансијска дисциплина омогућили су повећање плата и пензија, па ће се и то одразити на привредни раст наше земље кроз повећану потрошњу. Фискална консолидација и озбиљне стране инвестиције ће довести до радикалног раста плата у наредних неколико година.

Све је ово постигнуто захваљујући вештом и одмереном балансирању у спољној политици Србије између интереса великих сила и отвореношћу према истоку и западу, Србија је успела да остане блиска САД, да остане на путу евроинтеграција али да се отвори за стратешко партнерство са Kином и другим економским силама у успону.

Радослав Веселиновић

Галеб група

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here