Рајко Петровић: Крајње је време да се покрене српско питање у Црној Гори

Поделите:

Рајко Петровић, истраживач Института за европске студије и интервују за Видовдан о актуелним дешавањима након избора у Црној Гори.

Како видите положај Срба у Црној Гори након избора? 

       – Све је исто, само њега нема. То је главни утисак након недавно потписаног споразума о коалицији између Здравка Кривокапића, Алексе Бечића и Дритана Абазовића. Припремљен је миран одлазак Мила Ђукановића и Демократске партије социјалиста са власти, али и наставак доследне примене њихове политике, што је далеко важније и опасније. Оно што је за Србију и Србе у региону и свету најбитније јесте да се политика према Србима у Црној Гори неће, судећи по споразуму, променити ни за милиметар. Чињеница да се у њему не помиње српски народ који је, бранећи Српску православну цркву у Црној Гори, машући српским тробојкама и певајући о Косову и Србији довео Кривокапића надомак премијерског места, много говори о политичком курсу будуће владе. Он ће, нажалост, остати исти онакав какав је инсталиран 1945. године – у правцу јачања лажне црногорске нације на уштрб расрбљавања преосталих Срба. Усташка химна Секуле Дрљевића и даље ће се слушати и певати, лажна црногорска застава Ранка Кривокапића и даље ће се вијорити, а српски језик и ћирилица гурнути по страни на уштрб измишљеног црногорског језика, који и данас служи за подсмевање у лингвистичким кулоарима широм света. Све у свему, није речено ни једно једино слово о побољшању колективних права Срба, који су били највеће жртве ДПС-овог режима. Заправо јесте, у једној реченици, где се експлицитно каже да Црна Гора и даље сматра да су Косово и Метохија албанска, а не српска територија.

Како видите положај СПЦ у Црној Гори након избора?

            – Несхватљиво је да споразум није предвидео повлачење спорног Закона о слободи вероисповести. Да није дошло до вулгарног насртаја на Српску цркву у Црној Гори преко поменутог Закона, уверен сам да Ђукановић не би изгубио ни ове изборе, јер је управо то мобилисало људе прво у литије, а потом у бирачке редове. На симболичком плану, то је велики пропуст и пораз. Изостанак реакције Митрополије црногорско-приморске ме не чуди, јер се она успротивила Ђукановићевом режиму тек када је хтео да јој одузме имовину. На кршење људских права њене српске пастве углавном је ћутала, као што ће о српском питању ћутати и у будућности, јер нови режим ипак неће насртати на њу као претходни.

Шта се суштински мења, а шта остаје исто?

             – Извесног минималног побољшања ће бити – Србима се неће отворено претити протеривањем у Србију, мошти Василија Острошког биће безбедне, а Српска црква неће бити проглашавана ђавољом институцијом. Са друге стране, нема говора о томе да ће нова влада водити просрпску, а камоли српску политику. Иако чине трећину становништва, Срби и даље неће имати своје истинске политичке представнике.

Да ли је Мило пуштен низ воду од Запада и ако јесте, зашто?

             – Запад је Мила Ђукановића пустио низ воду, јер је истрошен политичар. Тест напада на цркву показао је да је он достигао свој максимум у испуњавању интереса Запада, те да је време да се пронађу нови играчи који ће спровести наредне задатке. Ти задаци су већ деценијама исти – асимиловати Србе, десрбизовати наслеђе Црне Горе и поунијатити или уништити Српску православну цркву на том простору.

Каква су ваша предвиђања о даљим политичким дешавањима у Црној Гори?

             – Очекујем да српски народ у Црној Гори искористи прилику да се у наредном периоду коначно консолидује и политички организује кроз формирање српске политичке партије или покрета који би се бавио првенствено српским проблемима. Мислим да је стратегија сталног чекања повољног тренутка погрешна и ствар прошлости. Крајње је време да се покрене српско питање у Црној Гори, без чијег решавања нема суштинских промена у Црној Гори.

Видовдан

Поделите:

1 коментар

  1. Ништа се не мења, а Срби се, и овде и тамо, заносе не знам чим. Историјски процес формирања црногорске нације ближи се крају. На сваком следећем попису Срба ће у ЦГ бити све мање – постаће мањина на нивоу Албанаца, Бошњака, Хрвата. Да се све заокружи, остаје питање аутокефалности црногорске православне цркве, али ће и за то бити нађено решење, врло брзо.

Оставите одговор на Бранислав Г. Ромчевић Откажите одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here