Ranko Gojković: Zašto ep. umirovljeni Atanasije brani ep. Maksima

Izgled teksta na Ruskoj narodnoj liniji
Podelite:

NAPOMENA R. G.: Vašoj pažnji nudimo još jedan tekst namenski pisan za ruskog čitaoca, za bratski sajt Ruska narodna linija i potom „posrbljen“. Jedino smo promenili naslov teksta, svakako da je pitanje iz naslova mnogo logičnije za srpskog čitaoca nego za ruskog…

Ovih letnjih dana u srpskim crkvenim i okolocrkvenim krugovima pristalice Konstantinopoljskog Patrijarha Vartolomeja u SPC ponovo organizuju skandale. I ne samo skandale…

Krajem jula veliku pažnju javnosti izazvalo je otvoreno pismo penzionisanog episkopa Atanasija (Jevtića) upućeno Patrijarhu Irineju. Na to pismo usledio je odgovor Patrijarha, potom ponovo pismo episkopa Atanasija i novi odgovor Patrijarha. Već posle toga počelo je i nešto ozbiljno. Nešto što, nažalost, miriše na mogući novi raskol. No, da krenemo po redu…

Već smo pisali o dvojici episkopa u SPC koji su poznati po skandalima i ispostavilo se, na žalost, da zabrinutost nije bila bezrazložna. U Ukrajini je pravoslavna javnost pravilno ukazivala na čudno ponašanje nekih episkopa Ukrajinske Pravoslavne Crkve Moskovske Patrijaršije, a potom se ispostavilo da su upravo ti episkopi otišli u raskol. Izgleda da je sličan scenario, uz podršku zapadnog faktora, možda moguć i u SPC. Mi smo ukazivali na takvo ponašanje episkopa Grigorija i Maksima.

Nije lako verujućem čoveku kritički pisati o episkopima i ja sam se u tim tekstovima trudio da poštujem mudre reči svetog vladike Nikolaja, koji je savetovao da prilikom kritikovanja uvek treba čovek da se trudi da mu reči budu blage, a argumenti jaki.

Episkop Maksim (Foto: Privatna arhiva/Nedeljnik)

Kako se pokazalo na primeru Ukrajine, pravoslavna javnost je pravilno ukazivala na neprihvatljivo skandalozno ponašanje nekoliko arhijereja – mitropolita Aleksandra (Drabinko) i Simeona (Šostacki). Upravo oni su se potom prisajedinili raskolnicima i zabranjeno im je sveštenosluženje od strane UPC MP. Na žalost, tek pošto su otišli u raskol koji je u Ukrajini organizovao Patrijarh Vartolomej.

„Plač na rekama Vavilonskim“ ne pomaže i zbog toga pravoslavni hrišćani ne smeju da se povinuju sablaznima, čak i ukoliko dolaze od arhijereja. Slava Bogu, mi imamo mnoštvo primera, kako kod svetih otaca, tako i kod savremenih pastira, čiji primer nam može poslužiti kao pouzdan oslonac na bespućima savremenog života. Pristalice Vartolomeja sigurno ne spadaju u takve i nema potrebe ustručavati se da se na to i ukaže!

Atanasije (Jevtić) duhovni otac vladika Grigorija i Maksima, koji ih je predložio i proizveo u episkope, nekada je slovio kao „savest SPC“, nazivali su ga „prvim perom SPC“. No, na žalost, sa njim je u poslednje dve decenije proizašla čudna transformacija, slična transformaciji protođakona Andreja Kurajeva u Rusiji – od misionara do skandaliste. Najstrašnije je to što pomenuti episkop već godinama organizuje nekakvu vrstu cirkusa, nekada čak i na samom bogosluženju. To je upravo cirkus, a ne jurodstvo Hrista radi. U mnogobrojnim polemikama koje on godinama organizuje, njegova leksika već više liči na pijačnu, nego na pastirsku. A sada je stupio u polemiku sa samim Patrijarhom Irinejem.

Episkop Atanasije (Jevtić)

Povod za ogorčenost episkopa Atanasija postala je odluka Sinoda SPC o sklanjanju njegovog učenika, episkopa Maksima (Vasiljevića) sa mesta profesora na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Njega nije ogorčilo poređenje Kritskog sabora sa Vaseljenskim saborima od strane njegovog učenika, kao ni peticija za zaštitu Darvinove teorije i njegova propaganda otvoreno jeretičkog učenja o toj teoriji. Nije bio ogorčen ni podrškom Vartolomeju od strane Maksima čak i posle odluka Sabora SPC, kao ni bezobraznim napadom njegovog učenika na „Srpsko Sunce“ – na samog Svetitelja Savu Srpskoga!

Nije bio ogorčen episkop Atanasije ni kada njegov učenik Maksim ne samo aludira na podršku Darvinovoj teoriji, nego ni kada publikuje knjige u izdavaštvu svoje eparhije u SAD, u kojima se ta teorija otvoreno podržava. Tako je on publikovao knjigu protestantske naučnice Gejl Vološek, koja je po svedočenju srpskog protojereja Saše Petrovića, moralo izopačena ličnost. U toj knjizi autor direktno identifikuje ljude sa životinjama! Episkop Maksim je ne samo izdavač, nego i redaktor te knjige, što čitavoj stvari daje drugu dimenziju i važnost.

Uzgred, u pomenutoj polemici, pisanje penzionisanog episkopa Atanasija nije ogorčilo Patrijarha Irineja, kao čoveka iskusnog i pismenog, koji brine za SPC.

Bilo bi dobro kada bi ta njegova briga bila prihvaćena i od strane četiri arhijereja, učenika prepodobnog Justina (Popovića), koji se sada međusobno spore.

Nije tajna da četiri učenika prepodobnog Justina, četiri episkopa SPC – skoro da ne razgovaraju međusobno. Artemije (Radosavljević) je već u raskolu i ne jednom je za to optuživao upravo bivšu braću – učenike avve Justina. Episkop Atanasije (Jevtić) i Mitropolit Amfilohije (Radović) sa jedne strane i Irinej (Bulović) sa druge, praktično se neprekidno međusobno oko nečega prepiru.

Učenici sv. avve Justina: Atanasije (Jevtić), Artemije, Irinej (Bulović) i Amfilohije

U ovom slučaju, u polemici koju je inicirao episkop Atanasije otvorenim pismom Patrijarhu, treba reći da je Patrijarh Irinej odreagovao pismeno, moralno i dostojanstveno, pozvavši srpske arhijereje na jedinstvo. Sa druge strane, pisanje episkopa Atanasija nije izgledalo samo nepismeno, nego i neozbiljno – on se usudio da javno izrazi sumnju da mu je odgovorio neko drugi u ime Patrijarha, što se ne može drugačije nazvati nego kao nerazuman i drzak postupak. Patrijarh je smireno ali odlučno odbacio sve insinuacije episkopa Atanasija (Jevtića).

Koga interesuje, može na srpskom jeziku pročitati tu polemiku ovde.

No, ono što je najvažnije, dela govore sama za sebe.

Episkop Maksim, koga tako brižljivo pokušava da zaštiti umirovljeni episkop Atanasije, odmah posle polemike svog duhovnika s Patrijarhom, načinio je korak u pravcu novog raskola u SPC. Episkopi u SAD – Maksim (Zapadno-Američki), Irinej (Istočno-Američki) i Longin (Novogračanički), izgleda da stvaraju nešto poput crkve u crkvi! U srpskim medijima pojavila se informacija da su ta tri episkopa ovih dana formirala specijalni Episkopski Savet SPC za SAD. Zaklanjajući se iza odluke Sabora da se teritorija starog ustava prilagodi na Sjedinjene Američke Države, promenjeno je ime tog Saveta (stari naziv – SPC u Severnoj i Južnoj Americi koje je eksplicitno ukazivalo da se radi o eparhijama pod rukovodstvom SPC) u potpuno nedefinisan naziv s tačke gledišta jurisdikcije (novi naziv – Srpske Pravoslavne Eparhije u SAD). U SAD mogu postojati različite pravoslavne eparhije, postoji i takozvana ukrajinska pravoslavna eparhija ali je ona pod jurisdikcijom Konstantinopolja a ne jedine kanonske crkve u Ukrajini – Ruske Pravoslavne Crkve Moskovske Patrijaršije. Taj Savet koji je takođe doneo i sopstveni ustav i sve neophodne akte, svakako nije mogao dobiti odobrenje od Sabora SPC, kao ni Patrijarha i Sinoda, za izbacivanje iz imena Saveta eksplicitne odrednice o pripadnosti istog Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi. Imajući u vidu vatrenu podršku Patrijarhu Vartolomeju od strane episkopa Maksima u svim njegovim delima, pa čak i po pitanju raskola u Ukrajini koji je inicirao Vartolomej, jasno je da je na delu podrška geopolitičkim interesima SAD u njihovom ratu protiv pravoslavne Rusije, koja sa crkvenim delima nema ničeg zajedničkog. Očigledno da su SAD u svom projektu stvaranja „nove Hazarije“ u Ukrajini, značajnu ulogu dodelile Patrijarhu Vartolomeju. Nažalost, očigledno da i neki episkopi SPC podržavajući Vartolomeja, prinose i svoju leptu u tom duboko antipravoslavnom projektu. Videćemo kako će se sve to na kraju završiti, međutim, prethodna delatnost episkopa Maksima ne miriše ni na šta dobro.

Izgleda da su neki srpski pro-fanarski orjentisani episkopi zaboravili na mudru srpsku narodnu poslovicu: „Ako se ovca odvoji od stada – poješće je vuci“.

Oprema: Stanje stvari

(Sabornik, 21. 8. 2019)

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here