Relja Rašović: Opasnosti emigranata

Podelite:

Zamislite da ste završili vojnu gimnaziju, verovatno iz patriotskih pobuda jer plate u vojnom sektoru već dugo vremena nisu bile nešto naročito visoke, želeći da služite ovoj zemjli, da sa velikom odlučnošću prolijete krv i da stradate i date svoj život za vašu otadžbinu i saborce ako dođu vremena koja zahtevaju takve mere. Bivate prvi put ranjavani u Sarajevu 95’te godine u desnu nogu iz snajpera i nastavljate da se borite po ratištima tokom celog vremena. Dobijete blizance, jedan se zove Marko, drugi je Milica, suprugu zapošljavate u Generalštabu Vojske Srbije kao civilno lice. Posle toga dobijate prekomandu u Đakovicu na Kosovu i Metohiji gde vas ponovo ranjavaju, ovaj put u nogu i u grudni koš i te rane podnosite kao pravi vojnik i junak lečeći se na VMA bez ikakvog roptanja, ali kako se oporavljate, bolovi u nozi nastavljaju da pogađaju nerve i nikako da prođu. Za vreme bombardovanja pogađa vas pored svega toga i geler u glavu gde provodite 22 dana u komi i posle svih tih borbi, bivate svedeni da se borite za invalidsku penziju koju vam država jedva daje i ona je “celih” 16000 dinara. Za sve vaše rane, sva vaša sakaćenja, sve ideale koji su vam pomogli da istrpite najveće teškoće i užase ratovanja dobili ste samo toliko. Kao ratni veteran koji je ispušena i bačena cigareta šaljete SMS svom prijatelju i saborcu koji glasi :”Brate moj, znam da si i ti u problemima, ali molim te ako možeš, kupi mi 1 hleb i jogurt i donesi mi, već drugi dan nemam ni za hleb niti jedem”… Do 2007 godine vam ustanove rak na toj istoj desnoj nozi i pored svega ostalog vam je odseku do kuka, a država vam daje i dalje 16000 dinara zbog “premalog radnog” staža dok vaša dužnost da svakog dana nahranite vašu decu ne prestaje. Žena vas ostavlja zarad nekog majora sa kojim je bila u vezi, koji je pobegao iz onih krajeva koje ste vi još za vreme rata oslobađali, odvodi sa sobom decu a vama ne ostaje apsolutno ništa. Traži od suda 30% od tih vaših 16000 dinara alimentacije za njih što sud odredi momentalno kao pravosnažnu presudu, a vas država za koju ste krvarili, bili ranjavani, gde ste izgubili nogu ostavlja da gladujete i prosite i time vam kaže hvala. To je slučaj Borka koji je rođen 1973 godine u Beogradu, i on kao ratni invalid nije uopšte jedini kojeg je sistem skoro totalno pustio niz vodu.

Za razliku od našeg Borka (kojem bi država slobodno mogla i da puca direktno iz pištolja u glavu pošto je i onako obavio svoju funkciju i sada je jednostavno suvišni prosjak, koji troši drugima hleb iz državnog budžeta), neki emigranti iz afričkih zemalja i muslimanskih delova Sirije, koji su često ekonomske izbeglice a u drugim slučajevima ratni veterani jedne tuđe zemlje, od države uredno dobijaju i preko 30.000 dinara mesečno i obezbeđene stanove i mesta za stanovanja. Ljudi prema kojima mi apsolutno nemamo nikakve ni moralne ni etičke obaveze bilo kakve vrste da se o njima brinemo. Evropska Unija je od svih tih emigranata pokupila celu njihovu elitu. Svako ko je stručnjak sa visokom diplomom, doktoratom, ili vrlo sposoban u svom polju nezavisno od akademskih studija, zadržan je u tim zemljama gde se i zaputio. Sa druge strane Srbija je predviđena da bude stovarište “viška” tih azilanata i jeftine radne snage, gde sretstva koja dobijamo od EU da bi smo finansirali njihove potrebe bivaju mizerna i mi to moramo da radimo o našem trošku i kroz vlastiti budžet. Transport emigranata, koji je postao jedan od najunosnijih kriminalnih poslova krijumčara se pretvorio u nešto što Republika Srbija posle treba da finansira ni sami ne znamo koliko dugo, iz naših džepova.

Postavimo onda sebi pitanje ko su ti ljudi i kakvu poruku mi njima šaljemo time što pristajemo da ih finansiramo bez ikakvih osnova i po našu štetu. Na stranu toga da većina Srba mora svaki dan da ode na posao najčešće u toksičnim sredinama, dugih radnih časova, gde se vlasnici različitih firmi ophode prema svakome kao da je vreća za udaranje i dnevna doza pražnjenja svih impulsa bahatosti i potrebe za ponižavanjem, mi emigrantima dajući im često veće plate od onih koje mi sami dobijamo i to bez njihovog bilo kakvog ozbiljnog rada i zasluge, od početka dokazujemo da smo mi građani drugog reda u odnosu na njih, i kako svojom nogom kroče na naše tlo oni postaju toga vrlo svesni, i šta mislite, kakav odnos će oni imati prema nama od samog starta ?

Današnji lobotomizirani neoliberali i pseudokosmopoliti koji tvrde da veruju u multikulturalizam, integracije različitih naroda, sprovodeći različite vrlo sebične i orkestrirane političke agende ne žele da priznaju neke od najosnovnijih činjenica, koje govore u prilog da je za bilo kakvu saradnju potrebna dobra volja obe strane. Na žalost kada su emigranti u pitanju, njihovi sistemi vrednosti su dijametralno suprotni od naših. Oni predstavljaju etnos koji nema nikakvu želju da se integriše u bilo kakav sistem, ne žele nikakvo sarađivanje, učenje i toleranciju o tuđim običajima, smatraju sebe da su religiozno, duhovno i moralno superiorni u odnosu na Evropu koja uživa u materijalnim dobrima koja ne zaslužuje, i sve što su radili do sada u drugim zemljama Evrope ukazuje na to. Dovoljno je da se pogleda u sve nebrojene emigrantske nerede i vrlo nasilne demonstracije u Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, Švedskoj (gde je Švedska zemlja broj jedan po broju silovanih Šveđanki od istih tih ekstremnih muslimana i varvara, gde policija na jedan autošovinistički način pokušava takve incidente neuspešno da zataška i relativizuje) i biće vam jasno da bilo kakva vrsta mirne koegzistencije na duge staze biva nešto u domenu naučne fantastike. Ono što je još tragičnije u svemu tome je da mesečna finansiranja, zdravstvene nege i mogućnosti školovanja koje su dobili od Švedske prevazilaze svaka racionalna očekivanja i da ih ni to nije sprečilo da na takav zverski način uzvrate na švedsku darežljivost jednim bezočnim nasiljem i silovanjem njihovih žena (gde neke statistike govore da je bilo čak i oko 5000 silovanih žena godišnje). Emigranti su svugde gde bi se pojavili napravili enklave koje su suviše opasne čak i za švedske policajce da u njih uđu, dok je zvanična odbrana švedske policije bila da to nije tačno jer su tamo stalno koliko nereda ima.

Srbiji bi Švedska bila najbolji primer za scenarija sa kojima se možemo suočiti i jedan pokazatelj da zemlja koja je daleko ekonomski bogatija od naše koja im je širom otvorila vrata i pružila bezrezervnu podršku svih njenih institucija i prema njima otvorila svoj novčanik preko svake mere ipak nije uspela od njih da dobije ni onu najosnovniju “milost” primerenog ponašanja već je za uzvrat doživela najviše tiraniju, bahatost, ogoljeno nasilje, i varvarizam. Zdravorazumski čovek bi pomislio da takva vrsta mazohizma zapada ne zna za granice jer bilo ko na njihovim prostorima ako bi se pobunio protiv tako nepravednog sistema, odmah bi bio okarakterisan od neoliberala kao rasista, fašista, anti-islamski orijetnisan ksenofob i ultradesničar uz sve druge epitete koji mu realno ne pripadaju, a taj čovek sutra možete biti i vi.

Mi primajući jedan narod, koji je u svojoj suštini potpuno protiv evropskih vrednosti integracija, tolerancije prema drugim religijama i tuđim običajima, i kome je najviši prioritet da svaki sistem u kome se nalaze prilagode isključivo svojim potrebama gazeći ga nemilosrdno jednom fašističkom čizmom radikalnog islama, izlažemo se različitim potencijalnim opasnostima i otvorenim sukobima u budućnosti. Dok se inicijative ljudskih prava navodno podržavaju u našoj zemlji, na stranu toga da Vojsci Republike Srbije kao instituciji u kojoj vojnici sasvim očekivano bez ideala sve više prilaze kao plaćenici koji prolaze kroz jednu tranzitnu zonu (nadajući se da će zaraditi neki dodatni novac kroz strane ugovore i misije i time se prebaciti na neke druge poslove van vojske), naša policija, kao da će nam zemlju sutra braniti komunalna policija i bus plus kontrolori, na jedan krajnje sraman način gazeći ta ista ljudska prava gasi omladinske kampove naših klinaca u kojima je cilj da se naša buduća pokolenja uče solidarnošću, koja izgleda da će nam trebati uskoro više nego ikada.

Relja Rašović

http://patriot.rs

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here