Репортажа о Србима и Хрватима из 1978. године јасно је указивала шта ће се догодити на Балкану након ТИТОВЕ СМРТИ

Поделите:

У децембру 1978. године, штампано издање листа “Њујорк тајмс” објавило је чланак новинара Даглас И. Ниланда, у којем се бави односом Срба и Хрвата у САД за које каже да их “већ хиљаду година дели политички, верски и културни антагонизам”.

Чикаго, седми децембар 1978.

Двојица Хрвата осуђена су због заузимања Kонзулата Западне Немачке. Шесторица Срба управо су оптужена за планирање убиства маршала Тита приликом његове посете Вашингтону у марту. Десетина чикашких пословних људи хрватског порекла жалили су се да им је националистичка група претила како би изнудила новац.

Док федерални агенти и локална полиција интензивно раде на истрази најновије балканске интриге у Чикагу, Њујорку и на Западној обали, догађаји за собом остављају траг у виду мешавине националног поноса, нелагоде и извесне дозе страха у овдашњим заједницама Хрвата и Срба, од којих свака броји има око 100.000 припадника.

Између Срба и Хрвата, расутих по радничким и четвртима средње класе у Чикагу (Илиноис) и на северозападу Индијане, и данас постоје политички, верски и културни антагонизам која их дели већ хиљаду година. Међутим, већина њих јединствена је у мржњи према југословенској комунистичкој власти у њиховом завичају.

Страст имиграната

У скривеној просторији парохијског дома римокатоличке цркве Светог Јеронима у Бриџпорту, тројица чланова Хрватског националног већа, од којих је један свештеник, покушали су синоћ да објасне страсти које и данас у чврстом загрљају држе велики број људи, који су се после Другог светског рата овамо доселили, а која није била својствена онима који су раније долазили.

– Тито је једини прави Југословен – рекао је пречасни Славко Солдо, тридесетдвогодишњи риђокоси бивши становник Сарајева, смејући се старом вицу.

– Срби неће Југославију, Хрвати је неће, Македонци је неће. Само Тито и Стејт дипартмент је желе – убацује Владо Мисетић (38), тамнокоси копордуцент овдашњег радио-програма “Слободна Хрватска”.

– Kада Тито оде, нико неће имати власт – додаје он, изражавајући трачак наде, који старим сновима о независној Хрватској даје нови значај.

Предвиђања поделе нације

Отац Солдо и Владо Главаш (35), који је с продуцент радио-програма, значајно су климали главом у знак одобравања. Kао и други чланови Хрватског националног већа, међународне организација која тврди да има 15.000 чланова у овој земљи, уверени су да ће, када осамдесетогодишњи маршал Тито умре, неједнаке и спорне националности у шест југословенских република бити увучене у међусобне сукобе, јер ће бити немогуће управљати државом, па ће, самим тим, једино решење бити њена подела на етничке целине.

У међувремену, обавезали су се да ће учинити све што могу да очувају националистички дух Хрватске. Али, поричу постојање било каквог милитантног крила своје организације, попут Палестинске ослободилачке организације и Ирске републиканске армије.

Међутим, познато је да су савезни и локални истражитељи озбиљно забринути због претњи насиљем којој је изложена свака од ове две етничке групе, при чему и једни и други сматрају да су оне веома непредвидљиве.

– Не знам сигурно да ли имају оружано крило као што су ПЛО и ИРА – рекао је извор близак истрази обе групе.

– Али шта чини оружано крило? Можда нису увек у припавном стању као Морнарички корпус, али увек могу да нађу волонтере. Нема начина да сазнамо њихов конкретан број, али у свакој националистичкој организације попут ове постоји шачица загрижених бораца – додаје он.

Говорећи о Хрватима и Србима ухапшеним у најновијим случајевима, рекао је да су “ти људи хероји” у својим срединама.

На западној страни града, у четврти у којој преовладавају недавно пристигли имигранти са шпанског говорног подручја, дворана Српског националног већа одбране изгледа као да је ту залутала.

– Ово је опасно место – каже Род Благојевић (67), седокоси мушкарац косматих обрва, док дочекује посетиоца на тешкој гвозденој капији испред главног улаза.

Прошле године, ту су убијени уредник српског недељника и његова деветогодишња ћерка, који су избодедни више пута маказама или нечим сличним. Срби оптужују агенте југословенске владе, али извор близак истрази каже да убиства нису професионално изведена и да су за злочине можда одговорни лични непријатељи уредника Дагише Kациковића.

Благојевић, секретар Националног већа, каже да његова група такође осуђује насиље и да лобира за српске интересе. Иако признаје да Срби ретко имају посла с Хрватима, слаже се с њима у једној тачки:

– Ми смо сто одсто против режима у Југославији.

Што се тиче наводне завере за убиство Тита, бомбе, која је експлодирала у кући југословенског конзула у предграђу и плана за бомбашки напад на југословенски клуб на Саут сајду 29. новембра – при чему се све то ставља на терет шесторици Срба, које је савезна Велика порота оптужила прошле недеље, каже:

– Немамо никакве везе с њима. Немамо ништа с тим и не верујемо у то.

Оптужени националисти

Године 1967, низ бомбашких напада на југословенске конзулате у овој земљи и Kанади углавном су приписивани српским националистима. Федерални истражни биро спровео је истрагу, али једина особа која је икада ухапшена у вези са случајем био је покојни уредник, господин Kациковић, који је месецима био у затвору због одбијања да одговори на питања Велике пороте.

После најновијих хапшења и оптужница, ФБИ је уверен да је “спасао смрти или повреда стотине људи”, који су се задесили у југословенском клубу 29. новембра, саопштио је портпарол полиције.

– У српској заједници не гаје нарочите симпатије према тој шесторици – рекао је адвокат српског порекла, који је захтевао да остане анониман.

С друге стране, Миле Kоџоман (32) из Чикага и Божо Kелава (36) из Сан Матеа (Kалифорнија) очигледно уживају широку подршку у локалној хрватској заједници. Они су сатима држали осам талаца у конзулату Западне Немачке 17. августа у покушају да спрече да Степан Биланџић, Хрват, који се налази у егзилу у Западној Немачкој, буде изручен Југославији, страхујући да ће тамо бити погубљен.

Ослобођен две тачке оптужнице

Они су се предали пошто су добили уверавања да Биланџићу не прети изручење и пустили су таоце неповређене. Порота Савезног окружног суда, очигледно уверена да су тако поступили из оправданих разлога, осудила их је због држања “страних званичника” у заточеништву, али су их ослободили озбиљнијих оптужби за отмицу и заверу.

– Већина Хрвата осудила би сваки чин насиља, али поносни смо на резултате – рекао је Силвије Грубишић, свештеник капеле Светог Антуна, једне од три главне хрватске римокатоличке парохије у граду.

Поводом очигледних претњи ради изнуде, Вилијам Марфи, полицијски командант који је учествовао у истраги, рекао је да је 12 Американаца хрватског порекла навело да су добили слична писма. Једина разлика је била у износу траженог новца.

Оптужбе на рачун југословенске обавештајне службе

Он је рекао да су писма послата са адресе у Западној Немачкој и да је у њима тражено да се на адресу у Парагвају пошаље између 3.000 и 5.000 долара.

Данијел Николић, који је примио такво писмо, а у чијој је фирми четвртог октобра подметнута бомба, оптужио је, као што су то учинили и остали, југословенске агенте за слање писама у покушају да дискредитују хрватске националисте.

– Можете бити сигурни да Хрвати нису послали та писма, а гарантујем и да Хрвати нису подметнули бомбу у мојој фирми – рекао је Николић.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here