Рок музичар унук је пилота који је 6. априла 1941: „МОЈ ДЕДА ЈЕ БРАНИО НЕБО БЕОГРАДА“

Поделите:

Бомбардовањем Београда 6. априла 1941. године,  почео је Други светски рат у Југославији. Поручник прве класе Краљевског ратног ваздухопловства Радивоје Симеуновић са колегама пилотима узлетео је да брани небо српске престонице. Причу о њему за Блиц казује његов унук Небојша Симеуновић, иначе фронтмен рок састава „Џа или бу“ који је својим прецима посветио песму.

– Деда Радивоје је био већ искусан пилот. Школовао се и део обуке је провео у Француској, пилотирао је и са вршачког и мостарског аеродрома. Тог 6. априла је узлетео да брани небо Београда – почиње причу Небојша Симеуновић који је као дете слушао приче о херојским подвизима свог деде.

Деда Радивоје је, каже, заробљен убрзо по почетку Другог светског рата што је описао у својој песми „Песак Бенгазија“ стиховима: „Авион је пао, пред цеви је стао“.

– Бранили су Београд данима. После тога је, када су једном узлетели са вршачког аеродрома, његов авион погођен немачким пројектилом близу румунске границе, колико се сећам из приче. Успео је да преживи, али је одмах заробљен и одведен у немачки логор где је био заточен све до краја рата, 1945. године – каже Симеуновић.

Брат погинуо на аеродрому

Са Радивојем је престоничко небо бранио и његов брат, пилот Тихомир Симеуновић, који је погинуо када је бомбардован аеродром и постхумно је одликован. По заврштеку рата, Радивоје се из логора вратио у Београд, прича Небојша, али никада више није полетео.

радивоје симеуновић
Споменица Радивоја Симеуновића / Фото: Небојша Симеуновић, приватна архива

– Национализовали су им кућу 1948. и избачени су на улицу. Касније, када је стао на ноге, дошколовао се и радио је као рачуновођа, а једно време је био и директор. Био је жива енциклопедија, пола стана су заузимале књиге. Много сам научио од њега. Био је и доста строг. Од Радивоја и Тихомира су ми остали дедина летачка диплома, Тихомирова споменица из 1941. године, нешто фотографија и ове приче које сам слушао као дечак – каже наш саговорник.

Поручник Радивоје Симеуновић преминуо је 1997. године у Београду и, како каже његов унук, „једва су нашли место да га сахране“.

Прадеда Лука се борио у Великом рату

Небојшин прадеда Лука Симеуновић борио се у Првом светском рату.

– Био је рањен сабљом у пробоју Солунског фронта у бици на Кајмакчалану. Сабљу, која више личи на мач, понео је са собом у Београд. Деда Радивоје ју је чувао као успомену, а ја сам, јер сам је често као дечак узимао и носио по граду, добио надимак Сабљар – каже Симеуновић.

Сузана Луковић, Блиц

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here