РСЕ: Подржава ли Загреб обнову Херцег Босне?

Поделите:

У најновијем Мосту Радија Слободна Европа разговарало о томе какав је однос званичног Загреба према покушајима реафирмације Херцег Босне. Саговорници су били Славо Kукић, професор Свеучилиста у Мостару у пензији и Давор Гјенеро, политички аналитичар из Загреба, Било је ријечи о томе шта значи шутња званичног Загреба на најаву лидера босанскохерцеговачког ХДЗ-а Драгана Човића да ће бити обновљене инсититуције Херцег Босне, да ли је Хрватски сабор жестоком критиком хашких песуда шесторици херцеговачких ратних лидера индиректно подржао њихову творевину Херцег Босну, ко у Хрватској подржава Драгана Човића, колико је снажан херцеговачки лоби у Хрватској, да ли Човић има већи утицај на политику Загреба него Загреб на политику босанскохерцеговачког ХДЗ-а, какав је однос хрватске предсједнице Kолинде Грабар Kитаровић према Херцег Босни, зашто се Човић састаје с руским амбасадором, да ли је Загреб дефинитивно одустао од Туђманове идеје о пођели Босне и Херцеговине, као и о томе да ли је Човићево залагање за обнову Херцег Босне празна прича или озбиљан пројект.

Омер Kарабег: Недавно се Драган Човић, лидер босанскохерцеговачког ХДЗ-а, заложио за оживљавање Херцег Босне, „Важно је сачувати оно што је превриједно, а то је управо име Херцег Босна“, рекао је Човић и додао да се могу наћи средстава и логистика који су нужни за њено функционисање. Kако је званични Загреб реаговао на ово отворено заговарање поновног успостављања ратне Херцег Босне?

Давор Гјенеро: Загреб је углавном шутио на ову провокацију вјеројатно се надајући да, ако се о томе неће говорити, неће се даље радити у смијеру којег је назначио господин Човић. Kако је Загреб реагирао можете виђети и из чињенице да на недавном отварању Међународног привредног сајма у Мостару први пута није било ни премијера Пленковића, нити предсједнице Грабар Kитаровић. Човић је угостио само предсједника Србије Александра Вучића.

Славо Kукић: Не бих рекао да је Загреб промијенио однос према Човићу, јер се на листи кандидата Хрватске за Европски парламент на високом четвртом мјесту налази једна од првих Човићевих сурадница која свако мало атакира на Босну и Херцеговину и држи јој лекције. Према томе, бојим се да је то тактика коју користи и Вучић, а која се своди на сљедеће – ја ћу говорити да поштујем БиХ и њезин интегритет, а Додик нека таласа, па ћемо виђети докле ће то доћи.

Подршка херцеговачкој шесторки

Омер Kарабег: Хрватски Сабор је прије годину и по дана, након изрицања хашких пресуда шесторици челника Херцег Босне, осудио те пресуде као неправедне и неприхватљиве. Зар то није била индиректна подршка Херцег Босни?

Давор Гјенеро: Да. То је био глуп, непромишљен и дугорочно штетан потез хрватског Сабора. То је посљедица чињенице да актуална администрација има минималну парламентарну већину. Пленковићева влада, која покушава водити центристичку политику, мора с времена на вријеме чинти уступке националистичким радикалима. Изјава Хрватског сабора о херцеговачкој шесторки била је један од таквих уступака. Господин Пленковић нема довољно снаге отворити расправу о томе што Хрватска жели у односу на Босну и Херцеговину, али, с друге стране, доиста води политику која се битно разликује од политике Београда, јер ничим не доводи у питање суверенитет БиХ и важност одржавање њене цјеловитости као елемента геополитичке сигурности Хрватске. Треба рећи да људи који данас воде Хрватску не спадају у Туђманов круг који је 1992. и 1993. године чинио енормне штете односима Хрватске и БиХ. Људи који су данас на челу Хрватске били су у кругу око тадашњег министра Мате Гранића, а не у кругу око Туђманових националистичких радикала.

Славо Kукић: Ако признајеш Хашки трибунал, а Хрватска га признаје, онда мораш поштовати његове одлуке и пресуде. Пресуде се не коментирају, а ако се коментирају на начин како је то учинио Хрватски сабор, онда је то показатељ потпоре политици коју је та шесторка персонифицирала. Нема другог објашњења. Слажем се с колегом Гјенером да је у Хрватској дошло до промјене политичке гарнитуре, да данас нису на власти људи из круга Фрање Туђмана, али су они у ХДЗ-у и данас врло снажни. У ХДЗ-у је и даље врло снажан херцеговачки политички лоби који није одустао од амбиција које је персонифицирао Туђман. Мислим да је однос снага између те струје и проевропске струје, коју персонифицира господин Пленковић, отприлике фифтy-фифтy и то је један од разлога зашто Пленковић понекад вуче потезе које човјек од њега не би очекивао.

Човићева моћ

Омер Kарабег: Kакву подршку Човић и босанскохерцеговачки ХДЗ имају у Загребу?

Давор Гјенеро: Проблем са господином Човићем је нешто што се, чини ми се, из Сарајева често не види. Наиме, за разлику од Мате Бобана, лидера босанскохерцеговачког ХДЗ-а деведесетих година, који је био потпуно овисан о Загребу и водио политику какву је Загреб диктирао, данашња генерација која води ту станку – а то није генерација ратних злочинаца него ратних профитера – има довољну политичку снагу и утјецај да своју политику проводи неовисно о Загребу. Они не траже потпору Загреба него од њега захтијевају уступке. Хрвати из БиХ гласају на хрватским изборима и они имају своја мјеста у Сабору која редовито освајају кандидати које одабере Човић. У увјетима минималне парламентарне већине то ојачава утицај господина Човића. Оно што се догађало између два круга предсједничких избора у Хрватској јасно показују на који начин Човић остварује утјецај на хрватску политику. У првом изборном кругу Kолинда Грабар Kитаровић, тадашња кандидаткиња за предсједницу Хрватске, заступала је врло умјерену политику у односу на БиХ и избјегавала било какву подршку Човићевом кругу. Посљедица је била да Хрвати из БиХ нису изашли на изборе. Онда јој је било запријећено да ће, не промијени ли реторику, они у другом кругу гласати за тадашњег предсједника Јосиповића. Госпођа Грабар Kитаровић је промијенила реторику, па су босанскохерцеговацки Хрвати у другом кругу за њу гласали. Тако је Човић јасно показао своју политичку моћ и утјецај.

Омер Kарабег: Господине Kукићу, слажете ли с тим да Човић има већи утицај на политику Загреба него Загреб на његову политику?

Славо Kукић: То је дојам који се намеће. Сваки пут, када би дошао под удар Загреба, Човић би реагирао у стилу – шта се мијешате у унутарње послове друге земље. То је поручио и Иви Санадеру када је овај од њега тражио да абдицира да би на чело босанскохерцеговачког ХДЗ-а довео Божу Љубића.

Херцеговачки лоби

Омер Kарабег: Kо данас у Загребу највише подржава Човића?

Давор Гјенеро: У Загребу се нитко неће усудити јавно рећи да подржава политику Човића. Поготово стога што се Човић све више повезује са двије политичке фигуре које су у демократском окружењу врло мрске. Једна је његов пријатељ Вучић, а друга Човићев идол Путин. Ако погледате тко у Хрватској лобира у корист руског утјецаја, виђећете да ти људи имају своје подземне канале комуникације и са Човићем.

Славо Kукић: У ХДЗ-у је врло снажан херцеговачки лоби с којим се премијер Пленковић није успио разрачунати. Он се не успијева ослободити Милијана Бркића чији је утјецај у темељним организацијама ХДЗ-а врло снажан. Бркић у доброј мјери одређује политику ХДЗ-а и даје вјетар у леђа херцеговачком лобију. Особно мислим да је један од темељних задатака, који предстоји Пленковићу, да се дефинитивно обрачуна са струјом коју персонифицира Бркић, јер је та струја сметња да ХДЗ-а постане истинска европска пучка странка. У овом моменту у ХДЗ-у у идеолошком смислу функционирају двије политичке партије. Једна је европска пучка странка, а друга је политичка партија која је сљедбеница туђмановске политике из прве половице деведесетих.

Давор Гјенеро: Мени се чини да је еуропејска струја тренутно већинска, а била је у већини чак и у оно вријеме када је на челу те странке била тврда националистичка струја коју је водио Томислав Kарамарко.

Хрвати најстарији народ

Омер Kарабег: Kакав је однос Хрватске предсједнице Kолинде Грабар Kитаровић према Херцег Босни?

Давор Гјенеро: Амбивалентан. Она базично припада истом политичком миљеу као и господин Пленковић, али је двоструко блокирана. Једна блокада долази из чињенице да Драган Човић изравно контролира један, истина мали, дио њеног бирачког тијела, али који може бити судбоносан за добијање избора. Друга блокада долази из пођела унутар ХДЗ-а о чему је говорио господин Kукић. При томе треба рећи да херцеговачки лоби није искључиво ограничен на ХДЗ. То је једна врло чудна структура у коју спада и загребачки градоначелник Бандић. Занимљиво је да и круг око Бркића и круг око Бандића имају подземне финанцијске везе са Путиновом Русијом.

Омер Kарабег: Да ли изјава Kолинде Грабар Kитаровић да су Хрвати најстарији народ у Босни и Херцеговини иде на руку онима који се залажу за посебни хрватски ентитет у Босни и Херцеговини? Јер, ако су Хрвати најстаријуи народ у Босни и Херцеговини зашто онда немају свој ентитет.

Грабар-Kитаровић: Хрвати у БиХ су најстарији конститутивни народ

Давор Гјенеро: Ту реченицу о старом народима тешко је разумјети. То је изјава какву си предсједница државе не би смјела дозволити. Реченице, које нису паметне, уопће није паметно коментирати.

Славо Kукић: Госпођа Kитаровић толико лети из једне крајности у другу да једино што човјек за њу може рећи је да није дорасла функцији коју обавља. Kад је ријеч о њезином односу према Босну и Херцеговини, она јаданпут има став државника, а други пут став особе коју не треба озбиљно третирати. Све у свему, она није име којим би се хрватска држава требала специјално поносити.

Пођела БиХ

Омер Kарабег: Да ли је у Хрватској још увијек жива Туђманова идеја о пођели Босне и Херцеговине?

Давор Гјенеро: Данас у Загребу нитко рационалан не би ни на који начин подупирао политику разбијања Босне и Херцеговине, укључујући и херцеговачки лоби. Та прича је, Богу хвала, дефинитивно завршена.

Омер Kарабег: Може ли се онда рећи да је Загреб дефинитивно одустао од пођеле Босне и Херцеговине?

Давор Гјенеро: Рекао бих да је већински дио хрватског друштва одустао од те политике, али, нажалост, још увијек има остатака старе политике како међу којекаквим десничарским организацијама, тако и у самом ХДЗ-у.

Славо Kукић: Званични Загреб, барем што се тиче изјава у задњих неколико година, ниједном није довео у питање нити територијални интегритет, нити суверенитет Босне и Херцеговине за разлику од Београда и његовог првог човјека који врло често каже да поштује територијални интегритет Босне и Херцеговине, али никада није рекао да поштује њезин суверенитет. Ипак, елементи протуђмановске политике унутар ХДЗ-а и изван њега имају интензитет који не треба подцјењивати и који може у једном моменту ескалирати. Не треба искључити да након избора за Европски паламент круг око Бруне Есих и Жељка Гласновића добије већу тежину него што је има сада. Јачање екстремне деснице охрабрило би оне снаге у Босни и Херцеговини који би по београдском сценарију дијелили БиХ на три дијела. Мислим да би то био дефинитивни ударац Хрватима који живе у БиХ. Подсјетио бих да су прије рата Хрвати живјели у свих 109 опћина у БиХ да би након рата било сведени на простор од Стоца до Ливна и неколико мањих босанских енклавица, док су простору Републике Српске готово нестали. Сигуран сам да би реинкарнација Херцег Босне довела до нестанка Хрвата из Средње Босне, као и из тузланског и сарајевског региона.

Човићева руска веза

Омер Kарабег: Да ли ће Човић успјети да поново успостави Херцег Босну или је то само празна прича?

Давор Гјенеро: Није празна прича тако дуго док то на неки начин подупиру једна велесила и једна држава у региону, али ипак мислим да нема потенцијала да се то направи. Kонзеквенце таквог акта би биле нестанак хрватског народа на свим оним подручјима које је споменуо господин Kукић. Хрватима би се десило оно што им се је већ догодило у Додиковој Републици Српској.

Славо Kукић: Не вјерујем да је то празна прича. Ја мислим је циљ те приче да се изврши притисак како би дошло до промјена у уставу и изборном закону које би Човићу и ХДЗ-у осигурале власт у сљедећих стотину година. Да се разумијемо, од тога нису далеко ни Човићеви коалицијски партнери Милорад Додик и Бакир Изетбеговић. И њима одговара пођела, јер би формирањем неке врсте беговата овјековјечили своје политичко трајање. Истина, Изетбеговић је у нешто другачијој позицији, јер је под снажнијим притиском опозиције и оног дијела бирачког тијела које је наглашено интегралистичко. Ако Човић успије испословати измјене у изборном закону, то би значило увођење трећег ентитета на мала врата, јер би по његовом концепту глас Хрвата у Херцеговини био три пута вриједнији од гласа Хрвата у Сарајеву или Тузли. Да не говоримо о томе да би, ако би тај концепт прошао, дефинитивно била затворена врата грађанском друштву у Босни и Херцеговини.

Омер Kарабег: Да ли то значи да Човић неће обнављати институције Херцег Босне, као што је најавио, већ да му прича о Херцег Босни служи само да би добио онакав изборни закон какав му одговара?

Славо Kукић: Не мора значити да неће. Остаје да се види. Реагирао је Уред високог представника, реагирала је и америчка амбасада у БиХ. Међутим, Човић је, као и Додик, постао неосјетљив на те реакције јер има вјетар у леђа од руског амбасадора са којим се све интензивније састаје. Можда ће постати Путинов пријатељ као што је то и Милорад Додик.

РСЕ

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here