Rusi koji žive u Beogradu a sutra glasaju: Putin je dobar predsednik ali je “STAR I UMORAN”

Podelite:

U Srbiji živi nekoliko hiljada Rusa koji će ove nedelje imati priliku da glasaju za izbor predsednika Ruske federacije u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. “Blic” je razgovarao sa nekima od njih – kako su došli baš u Srbiju, ali i kako vide svoju zemlju i trenutnu političku situaciju.

Elisaveta Musatova

Elisaveta se doselila u Beograd pre tri godine, a kako kaže, iako je znala da želi da ode iz Rusije, nikada nije pomišljala da će doći baš u Srbiju.

– Došli smo prvo turistički i od tada za mene postoji samo Beograd. Sjajna je atmosfera. U odnosu na Rusiju ovde je sve polako i to mi je čudno. Nisam navikla na takav život. U Rusiji je sve mnogo brzo i energično, i mnogi su zbunjeni zbog toga kada dođu u Srbiju. Atmosfera je drugačija. U Rusiji ti treba najmanje sat-dva samo da dođeš na posao. Osetile su se i sankcije, mnogi su nervozni, svaki dan traže posao i to se oseti u duhu. Ne znam šta je gore, sankcije ili kontrasankcije – kaže Elisaveta za “Blic”.

Prema njenim rečima, u Srbiji vlada idealizovana slika Rusije.

– Danas pojedini ne znaju život bez Putina. Život tamo ide nagore, što meni govori da se nešto pokvarilo. Poslednji put sam bila u Rusiji pre dve godine i osetila sam da se nešto promenilo za samo godinu dana, osećala se depresija. Sada ne znam šta da očekujem kada ponovo odem – priča Elisaveta.

Dimaš Leteć

Novinar po profesiji, Dimaš je došao u Srbiju pre tri i po godine, a danas u Beogradu vodi dva portala na ruskom jeziku o Srbiji, o kulturi i ekonomiji. Kako kaže, mnogo voli Srbiju i Beograd koji ga podseća na rodni grad Voronjež, naročito po arhitekturi, ali i atmosferi koja vlada na ulicama.

– Hteo sam da odem negde u inostranstvo iz političkih i ekonomskih razloga. Kao novinar mogao sam da imam problema, bio sam takoreći u opoziciji. U Beograd sam došao slučajno, samo da vidim kako je, ali sada planiram da ostanem ovde – priča Dimaš.

Za aktuelnog predsednika Rusije Vladimira Putina, Dimaš kaže da je dobar predsednik ali da je star i umoran. Zato će u nedleju izaći na izbore, a glasaće u konzulatu u Beogradu.

– Možda bi trebalo da dođe neko mlađi. U Rusiji se oseća kriza, loša je situacija i teško se dolazi do zarade. Nema investicija iz inostranstva zbog čega je teže za mala i srednja preduzeća – kaže Leteć.
Viktorija Martinova

Pojedini Rusi u Srbiju su se zaljubili pre više decenija. Takav je slučaj sa Viktorijom, koja je živela u Beogradu sa roditeljima od 1993. do 1997. godine. Vratila se 2011. godine kada je dobila ponudu za posao u Beogradu ali i, kako kaže, “da se najede ajvara”.

– Sin mi je polu Srbin, tako da je za mene prirodno da živim u Beogradu. Klima mi mnogo više odgovora jer sam jako zimogrožljiva. Obožavam gibanicu, sitne kolače i naravno ajvar. Beograd je i mnogo povoljniji i lakši za svakodnevni život, sve je blizu, s kraja na kraj grada za sat vremena – priča Viktorija, koja u Srbiji radi kao novinar i prevodilac u Beogradskom dramskom pozorištu.
Marina Živojinović

Marina je došla u Srbiju pre osam godina, ovde se udala i dobila dve ćerke. U Beogradu je upisala master studije na Ekonomskom fakultetu, i bavi se plasiranjem srpskih proizvoda na ruskom tržištu, a radi i kao prevodilac za ruske kompanije. Kako kaže, u odnosu na Rusiju Srbija ima svoje prednosti ali i mane.

– Ja sam rodom iz Sankt Peterburga gde je klima sličnija Londonu, i to je velika prednost Srbije. Ovde je lakše odgajati decu, možeš da ih pustiš ispred zgrade da se igraju što u velikim gradovima u Rusiji niko odavno ne radi, zbog manijaka i narkomana. U manjim mestima ipak nije tako – kaže Marina.

Međutim, najveći problem joj je mentalitet jer, kako kaže, Ruskinje su mnogo toplije od Srpkinja.

– Sa Srpkinjom možeš biti prijatelj godinama ali će uvek čuvati deo sebe, dok su Ruskinje mnogo otvorenije i kao da ih znaš odavno. Problem u Srbiji je i nezaposlenost, i što je za sve potrebna veza. U Rusiji ako hoćeš da radiš možeš, posla ima – priča Marina, koja je sadam godina bila marketing direktor u banci pre nego što je došla u Srbiju.

Kako kaže, situacija na tržištu radne snage u Rusiji je lošija od 2014. godine, manje je radnih mesta dok je kupovna moć pala, a poslodavci postaju sve zahtevniji. Ipak, prema njenim rečima vidi se oporavak.

– Nije u Rusiji tako teško kao što pojedini pričaju jer sankcije podstiču lokalnu proizvodnju. Takođe, Putin je vrlo popularan, ali je jaka i opozicija. Ja ću recimo glasati za Putina, ali koliko znam niko od mojih prijatelja neće. Ne prave toliko kult ličnosti od njega kao u Srbiji. Bila sam u Šapcu i videla ogromni pano sa Putinovim likom, ovde ga slave više nego u Rusiji – kaže Marina za “Blic”.

Sofija Alempijević

Sofina nikada nije razmišljala o Srbiji, sve dok nije krenula na Ohrid preko fakulteta. Kako nije bilo direktnih letova, išli su preko Beograda koji ju je potpuno facinirao.

– Od tada sam dolazila više puta turistički, čitala sam puno o Beogradu i Srbiji. Kada me pitaju šta mi se najviše sviđe kažem ljudi, iako mi niko ne veruje jer se to obično kaže kada ne znaš šta drugo da kažeš. Ali nije tako. Ambijent je sličan Voronježu odakle dolazim, koji ima stanovnika otprilike koliko i Beograd, ali je drugačije na ulicama. Druženje kakvo je ovde, to u Rusiji ne postoji kao pojava – priča Sofija, koja je u Rusiji radila u prosveti.

U Rusiji se, kako kaže, mnogo više radi. Iako ima šansi za mlade, reforme su se osetile pa su i plate manje. I Sofija kaže da se u Srbiji više sluša o Putinu nego u Rusiji. Kako kaže, iako će ljudi izaći na izbore mnogi nemaju volju jer je sve jasno.

– Oni po selima i stariji oduševljeni su Putinom, vide ga kao čoveka koji ih vodi ka spasu. Mladi i ljudi u gradovima ne misle svi tako. Oni vide šta se dešava, i u prosveti i svuda, i imaju više pitanja nego odgovora. Vide šta se dešava u Evropi, kako tamo ljudi žive. Kada ih pitaju zašto se vaša zemlja zatvorila, ne znaju šta da odgovore. Ali nisam ni za opoziciju – kaže Sofija.

Ono što joj je u Srbiji posebno zasmetalo je što mnogi hoće da je iznenade nekom ruskom pesmom, a kako kaže, ovde ljudi ni ne znaju šta su ruske pesme.

– Puste mi “Kaćušu”, a to je ratna pesma nije ruska izvorna, ili “Kalinku”, a to je pozorišna pesma. “Podmoskovske večeri” je pesma za izvoz, i povezuju je sa vodkom i balalajkama. Htela sam da zabranim sviračima da mi sviraju, ali sam se kasnije navikla. Oni to znaju kao ruske pesme. Verovatno su na taj duh uticali i belogardejci, koji su u Srbiju doneli svoju sliku Rusije – priča Sofija.

Mašitup Mozarovski

Pojedine politika uopšte ne interesuje, poput Mašitupa koji je u Srbiju došao 2013. godine, kada je prvi put posetio decu. Njegova bivša supruga već odavno je bila udata za Srbina, a kada je i sam došao sve mu se kaže dopalo.

– I odmah sam sreo drugu suprugu, koja je isto Ruskinja kao i ja, i rešio sam da živim ovde. Celog života sam živeo u Moskvi, i baš sam umoran od tog grada. Beograd je za mene mnogo udobniji. Ovde nema gužve, manje je naroda, sporiji tempo. Ima i kulturni zivot u kom možeš da učestvuješ ako hoćeš. Sve je tu blizu. Kad živiš u Moskvi do najbližeg mora voziš 1.800 kilometara, najbliža planina nešto slično. Ovde za tri sata stignem do Tornika i 10 sati do bilo kog mora – priča Mašitup.

Kako kaže, Rusija mu ne nedostaje osim hrane, ali to mu nije mnogo važno. U Rusiji kaže nije ništa lošije nego u bilo kojoj drugoj državi na svetu. U Srbiji se bavi grafičkim dizajnom, slika balkansku prirodu i svašta još po nešto. Organizuje žurke za Ruse u Srbiji, putuje, radi kao di-džej, a politika ga kaže ne interesuje mnogo.

Blic

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here