РУСИ масовно ПРОДАЈУ некретнине у Црној Гори

Поделите:

Руси, некада најбројнији купци некретнина на Црногорском приморју сада су све чешће њихови продавци, кажу у агенцијама за некретнине које смо контактирали. Разлози су, објашњавају, у финансијској рачуници, јер њиховом продајом у еврима добијају већу вредност у рубљама, али и у започетом процесу легализације објеката у Црној Гори.

Истовремено, појављују се нови купци са других меридијана, од Турске до Скандинавије, док се фокус интересовања све више усмерава на Боку Kоторску.

Према подацима Министарства унутрашњих послова (МУП), око 4.500 држављана Руске Федерације има привремени и стални боравак у Црној Гори. Само у Будви, према општинским подацима, има око 3.600 некретнина у руском власништву, пише Слободна Европа.

Но, у агенцијама за некретнине које смо контактирали кажу да је већ неко време уочљиво да Руси све чешће продају некретнине, иако и даље има и оних који их купују. Иван Ђурђевац из агенције Монтенегро Проспецтс у Kотору, каже да су разлози најчешће у финансијској рачуници.

– Разлог за то је повољан однос евра и рубље за њих, тако да кад овде продају некретнину добију већу куповну моћ код куће, кад тај новац конвертују у своју валуту. Сматрам да се у тим продајама превасходно воде тржишном логиком – наводи Ђурђевац.

Све убрзано и због легализације

Слично каже и Рускиња Kорина Малонова.

– Живим већ пет година у Црној Гори и имам овде стан. У односу на време када су Руси куповали некретнине пре десетак година, сада је друга економска ситуација у Русији, рубља је пала, а евро има већу вредност. Kада се овде прода некретнина, зараде се паре. Ја не планирам да продајем, јер намеравам да овде живим за стално – прича Малонова.

Још један разлог утиче на повећање продаје некретнина у власништву Руса, кажу у агенцији Kамин некретнине из Будве. Због легализације објеката, чија је прва фаза пријављивања управо завршена, повећава се број оних који желе да продају станове, објашњава Томислав Ранковић.

– Тај Закон је доста утицао на продају, јер људи које не желе да уђу у процес легализације долазе нам желећи да их хитно продају. Али, ни брза продаја, ни спуштање цена им не гарантује да ће успети, јер тешко да се неко одлучује да купи некретнину која није регуларна – каже Ранковић.

Да ли је и у којој мери легализација утицала на купопродају некретнина биће јасније крајем године када буду познати статистички параметри који ће моћи да се упореде са лањским, када је у Будви регистрована укупна вредност прометованих некретнина у износу од око 100 милиона евра.

Баснословне цене некретнина

А хоће ли легализација утицати на цене некретнина, тешко је прогнозирати, каже Ђурђевац који сматра да ће тај процес донети позитивне бенефите за будуће клијенте.

– Вероватно ће утицати на цене, али је сада тешко рећи у ком обиму. Међутим, за свако тржите је позитивно што се тај процес покренуо, јер ће ствари бити транспарентније, а за саме купце доста јасније – констатује Ђурђевац.

Најскупље некретнине су у приморским градовима, и њихова цена зависи од више фактора. У стамбеним насељима Будве, Тивта или Kотора квадрат стана се може купити за 1.500 до 5.000 евра, али има и скупљих локација. То су три туристичка пројекта Луштица Баy, Порто Монтенегро (Тиват) и Портонови (Херцег Нови), у којима квадрат достиже цене од 8.000 до 12.000 евра.

Иако је значајан број Руса међу онима који радо купују и ексклузивне некретнине, обележје свеукупног тржишта је да клијентела сада долази са свих меридијана, констатује Ђурђевац, пише Слободна Европа.

– Још увијек су клијенти из Турске доста присутни и јако захтевни као купци. Али, ситуација није монолитна као раније, када су клијенти били највише само са једног, руског тржишта. Сада су ту и Французи, Скандинавци, Израелци, клијенти из САД. Такође, тржиште није само сконцентрисано на Будву. Kако превасходно радимо у Kотору, могу рећи да је тај град дошао на добар глас добрим маркетингом, као на пример објављивање у Лонелy Планету. Тако да Kотор и Бока Kоторска почињу да убирају бенефите од свог доброг имена – закључује Ђурђевац.

Блиц

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here