РУСКА КЊИЖЕВНОСТ У СРПСКИМ ШКОЛАМА

Поделите:

Ученици ОШ ,,Бубањски хероји” из Ниша у оквиру међународног руско-српског пројекта снимили  су руско-српски документарни филм са темом , у корелацији предмета историја, веронаука, српски језик, географија. Филм може да се погледа преко јутјуба.

,,Наши ученици су говорили о једаном од најзначајнијих руских научника који је живео и стварао у Србији, а био је прадеда нашег познатог тенисера Виктора Троицког, Сергије Викторович Троицки и о Крмчији (Крмчија, Законоправило или Номоканон), о коме се врло мало зна. Најстарији сачувани препис Законоправила Светог Саве настао је око 1262. год. Такође, ученици су говорили о географским одредницама места на ком је сниман део документарца (манастир Лешје). Наши ученици у филму говоре о Јесењину, Пушкину и Чехову. Рецитују стихове на српском и руском језику. Затим рецитују одломке из Евгенија Оњегина. Када будете гледали филм имаћете много тога да научите и први пут чујете неке податке… то је био и наш циљ“, прича проф. историје Ђорђе Бојанић.

Законоправилом Србија је добила „кодекс чврстог правног поретка и постала правна држава“ на основама грчко-римског права у његовој византијској редакцији. Слободно можемо рећи да је то Први српски устав, који има неописив значај за нас Србе и био је узор и основа за израду Душановог законикаЗанимљиво је да је Законоправило Светог Саве из 1220 године бугарска црква преузела већ 1226 године и управљала се њиме. Од Владимирског сабора 1274 године Законоправило Светог Саве је усвојено као званични канонски зборник руске цркве, то јест постало је званични извор канонског права у Русији. Тако да је од 1220 године па све до XIX, а делом и у XX столећу, ова књига служила као главни правни извор за сво источно словенство, за све православне и словенске цркве, а делом и за државе, прича ђакон Дејан Јовановић.

Руски ђаци из школе бр.11 из града Шуја (Руска Федерација), које предводи Александар Николајевич Муравјов, говорили су о Константину Баљмонтупопулараном  руском  лиричару са почетка 20. века, рођеног у племићкој породици 1867. године у селу (Гумнищи) Шуjског округа, Владимирcке  покрајине (сада Ивановска област).

Издвојио бих занимљиве детаље, као што је чињеница да је Фебруарску револуцију дочекао с одушевљењем, а октобарску није прихватио. Гладовао је и живео у беди у Москви. 1920. године измолио привремени службени пут у иностранство, а кад је отишао у Париз одбио је да се врати у домовину. Тамо је живео као потпуно непознат и у беди, у собици с разбијеним прозором, на који је увек била навучена завеса.

Имао је одличне контакте са српским лингвистом и научником Александром Белићем са којим је био дугогодишњи пријатељ.

Књиге руског песника штампане су у београдској издавачкој кући Комитета  руске културе, чији је председник био Александар Белић. Добио је и финансијску помоћ од југословенског Фонда помоћи руским писацима.

Баљмонт jе много преводио српске народне песме, па чак и научио српски језик. Били су штампани његови преводи српских песама “Свети Сава” и “Смрт царевића Уроша”, преноси Ђорђе Бојанић.

У овом документарном пројекту укључила се и организација РУСКО-СРПСКИ ДИЈАЛОГ из града Ворњежа (Руска Федерација) коју предводи директор Евгени Осенков. Евгени је причао  о њиховом чувеном земљаку из града Вороњежа, руском писцу Ивану Алексеевичу Буњину, врло познат писаца, песник , преводилац, а  добитник је и Нобелове награде за књижевност. Такође велики пријатељ са српским академиком Александром Белићем, преноси Ђорђе Бојанић.

Допринос и учешће дао је и академик Андреј Тарасјев, који се на крају излагања обратио ученицима овим речима ,,Драги момци и девојке, ви сте нова генерација, којој рачунари и друга техника много дају. Добијате и користите већ припремљена препричавања одломака  великих радова и мислите да је то довољно за вас. Али то, нажалост, није довољно. Губите много, губите лепоту описивања људских односа и природе и различитих догађаја. Увек сам учио своје ученике и желим вам дати овај савет. Читајте, читајте књиге колико год можете…“, преноси Ђорђе Бојанић.

Публициста и научни радник Зорица Пелеш, пренела је ученицима своја искуства… ,,Не читати руску књижевност за мене је значило као не дисати. У Србији није било детета које није одрастало уз чаробну Василису Прекрасну и уз Пушкинову Бајку о рибару и рибици. И како сам одрастала, све више сам се опијала чаробним мирисом руске душе, која је ширила свој заносни мирис са страница књига Пушкина,  Толстоја, Достојевског, Тургењева, Гогоља, Чехова, Горког, Љермонтова, Шолохова, Пастернака, Булгакова. Посебна лепота исијавала је из стихова Пушкина, Ане Ахматове,  Марине Цветајеве, Јесењина, Јевтушенка, Блока Мандељштајма…“, преноси Ђорђе Бојанић.

Лука Миленковић, студент Богословског факултета, говорио је о руским књигама које се користе као литература у богословијама и на Богословском факултету.

Захваљујемо се на сарадњи и гостопримству Његовом Преосвештенству Епископу Нишком Г.Арсенију, Његовом Преосвештенству Епископу Крушевачком Г.Давиду, игуманији мати Таисији, јеромонаху Јовану и мати Серафими.

Циљ је увек исти, проучавање српске и руске историје, културе, обичаја и традиције кроз корелацију предмета, и да из тог заједничког рада, гледајући те филмове (који су титловани) деца како у Русији тако и у Србији науче нешто ново, прича Ђорђе Бојанић.

Плод ове дугогодишње међународне сарадње ОШ ,,БУБАЊСКИ ХЕРОЈИ” из Ниш са Руским школама је  књига РУСКО – СРПСКА МЕЂУНАРОДНА ПРОСВЕТНА САРАДЊА ИЗ ПРЕДМЕТА ИСТОРИЈЕ И ВЕРОНАУКЕ, која је издата пре пар месеци.

 

Ђорђе Бојанић

Српска историја

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here