Ružić: Biti patriota u današnjoj Srbiji je isto što i biti magarac na ergeli

Podelite:

U Srbiji je mnogo toga prestalo da postoji, ali se ljubomorno čuvaju dve matematičke operacije – deljenje i oduzimanje. Od tolikih stvari koje krase druge nauke, mi smo se opredelili za onu nauku koju nikada nismo slušali. Kod nas dva i dva nikada nije bilo četiri, niti je igde na svetu neko broj jedan podelio sa dva ili više i tako dobio više celih brojeva kao mi u političkom razbijanju naroda.

Oduzimanje se vrši svakodnevno. Govorim o oduzimanju prava, oduzimanju kuća, oduzimanju slobode, oduzimanju značaja, oduzimanju sećanja i oduzimanju od straha. Što se deljenja tiče, mislim da smo narod koji, ako gledamo naše brojno stanje, prednjači u svetu po podelama na jedne, druge, osme, dvadesete. Da li je moguće da Srbi ne mogu naći ništa što bi ih ujedinilo u borbi da im bude bolje?

Još veći je problem što se u ovoj zemlji samo patriote bave drugim dvema matematičkim operacijama – sabiranjem i množenjem. Patriote se sabiraju po hramovima, domovima kulture, akademijama, ali sve što zapreti da pređe te okvire, odmah se saseče u korenu oduzimanjem. Patriote se u Srbiji množe tako što podržavaju iste ideje ili iste ljude koji su nosioci tih ideja. Međutim, polako ova druga operacija patriota zamire, jer se ne mogu odupreti onima koji dele, ili se ne mogu dogovoriti koji će ljudi biti nosioci ideja, kao da je među njima velika konkurencija u intelektualnom smislu.

Biti patriota u današnjoj Srbiji je isto što i biti magarac na ergeli. Svi te preskaču, vuku te za uši i smatraju nedostojnim da se nađeš u društvu velikih konja. Međutim, sreća za nas patriote jeste ta što su magarci uporni i što mogu i fizički nadživeti konje. Razlika između magarca i konja je u snazi i tvrdoglavosti, ali i u tome što konji nisu nosili mesije na svojim leđima kao što to pokušavaju danas. Ostaje nada da ćemo spasti sa konja na magarca.

Patriotu današnje Srbije sami Srbi nazivaju zaostalim, zadrtim, politički nekorektnim, prostim, huškačem, rusofilom i drugim delilačkim oznakama. Ako je osnovna odlika patriote ljubav prema svojoj zemlji, kako ga onda oni koji nisu sigurni da li svoju zemlju vole, mogu nazivati nacionalistom (pojam koji se u Srbiji poistovećuje sa nacistom) i tvrditi da će patriota svojoj zemlji doneti samo ono loše? Gde se još ljubav prema državi poistovećuje sa mržnjom prema državi ili sa špijunažom?

Oni koji bi da dele Srbiju i da joj oduzimaju od njene istorije i identiteta nazvani su neophodnima, naprednima, modernima, rasterećenima istorijskih stega i zastupnicima neke zdravije Srbije.

Delitelji i oduzimači su ovu zemlju oduvek samo razarali, a nikada za tako nešto nisu odgovarali. Oni se rađaju u politici i u njoj se penzionišu. Dakle, kalibrisani su samo za delovanje u oblasti „ja tebi – ti meni“. Srpska politika je oduvek bila neluftirani raj koristoljubivih, s tim što tamo zna da zaluta i poneki patriota. Naša politika nije prostitutka, kao što najčešće govore, jer one naplaćuju, a naša politika plaća. Onda možemo videti ko se prostituiše.

Kako može iko svoj narod deliti na podobne i nepodobne? Kako neko odlučuje koliko sam ja Srbin? Kako može i sme neko da insistira na tome da se istorija zaboravi i da se zločini prenebregnu zarad zarade i pseudomiroljubive budućnosti sa nekim ko nas je oduvek samo gazio? Kako ponovo podići zemlju guranjem umesto pružanjem ruke?

A ako niko kod nas nema vremena za čitanje i rad, onda nas neka u usmrdelim kafićima i kladionicama gde licitiramo ko će pobediti u kojoj utakmici dok naša zemlja gubi svoju. I neka se zna da patriotizam nije upiranje prstom, već zagrljaj.

Nas iz ovoga neće izvući politika, već narod koji će isključiti televizor, uzeti uši sa klina o koji ih je okačio, vratiti oči iz novina na mesto i videti da mu je kuća na klizištu, da mu štala pliva u đubretu, da mu izvori presušuju, da su se na pijedestale ispeli oni koji su sišli s uma, da ga gazi ko god stigne i koji će zasukati rukave na odeći na kojoj nema stranačkih obeležja.

Kad prva motika takvog čoveka zvekne o našu zemlju i krene da radi, tada će se već videti boljitak. Sve naše nevolje izviru iz trenutka u kom je Srbin sa motike prešao na miša i tastaturu i sa istine na političku korektnost.

Milan Ružić
Podelite:

1 komentar

  1. Pa kad te neće izvući politika iz –toga– što se onda ne obučeš u tu kecelju bez stranački obeležja??????
    Bezbojnu i transparentnu ko pizda u tangama pa za debelu apanažu raskoračiš papke u nekoj biblioteci specijalno kreiranoj za vunderkinde prostitualnog patriotizma???????????
    Što drugima predlažeš ono što sebe lažeš sitnom kintom???????

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here