Ружић: “Ко си ти Скоте да нам причаш о Андрићу и Тесли?”

Поделите:

Колико год желео да избегнем писање о њему, он се увек подмеће под оловку. У питању је амабсадор САД-а у Србији – Кајл Скот.

Разумем да су Американци навикли да нас Србе гледају са висине, а како и не би кад су нас онолико гледали кроз нишане разних авиона, видљивих и невидљивих. Као што има таквих авиона, има и таквих људи. Кајл Скот је у Србији потпуно невидљив све док не увреди Србе и Србију, а вероватно је невидљив и у својој земљи, јер њихове овамо шаљу по казни. Тада он постаје звезда наших медија, а вероватно добија и тапшање по рамену од налогодаваца, јер најискреније речено, Скот не делује као човек који много мисли својом главом. Да мисли, не би био на месту амбасадора.

Веома је непристојно ући некоме у кућу обувен, уколико вам домаћин не каже да се не морате изувати, али Скот не само да се не изува, већ ни не признаје домаћина. Улази у нашу кућу као да је његова и оспорава наших неколико квадрата, тврдећи да су туђи. Ово би било исто као да вам у госте дође неко кога не волите, па се не изује, а затим се и олакша на скупоцени тепих убеђујући вас да је све оно што тамо избаци суво злато на којем му морате бити захвални.

Морам се сложити са Скотом у једној ствари, а то је она тврдња да је Америка више од свих инвестирала у Србију. Тачно је. Онолике бомбе које су овде бацили су скупоцене. Свака од њих вреди по неколико десетина хиљада долара. Од њих смо добили донације које су у већој мери добили само Сирија и Ирак. Верујем да постоје и друге ситније донације, али нису видљиве као оне од пре двадесет година.

Господин Скот, нека буде господин да не поганим белину папира на којем пишем, каже како Косово није наводна држава, већ самостална и суверена земља. А зашто господин Скот не оде на Косово да буде амбасадор? Зашто тамошњом фотељом не обрадује своју позадину? Тако би се наводни амбасадор потпуно уклопио у наводну државу док бисмо ми могли да одахнемо од увреда, наводно савета за наше добро.

Ако је циљ свакога амбасадора, који овде или у Републику Српску дође из Америке, да вређа наш народ и назива нас руским шпијунима, морали бисмо му показати прстом према граници. Мени је доста оних који у моју земљу долазе да је вређају. Можда ми нисмо велика земља, али нисмо ни она која има више проблема од Америке, а сасвим сигурно нисмо ни гора. Разлика између Америке и Србије је у безобразлуку условљеном односом између поседовања и непоседовања атомске бомбе. Не сећам се да смо ми некога мучки бомбардовали, а онда ишли да заводимо ред на паљевинама и буњиштима која бисмо бомбардовањем направили. Док год дозвољавамо да нас неко вређа у нашој кући, та кућа није наша. Господине Скот, знате где су врата на која су вас послали из Америке у Србију. Искористите то ваше знање и наводну памет да се извините Србима и Србији или поново запуцајте кроз та иста врата, јер бисте у супротном били непожељни у земљи која вас храни и преко чијих леђа, а зашто не рећи и невоље, градите своју политичку каријеру.

Желите да се осетим мање вредним зато што сам Србин? Оно што ви не знате јесте да је управо то оно што мени и мом народу даје крила и што нас чини јачим од псина које на нас лају.

Ви сте Американац, а ми Срби. Та припадност Србији нас чини јачим, па нека је само у вицу, али тамо је то већ традиција – и у њој смо јачи.

И немојте се трудити да покажете како је Србија заједно са својим истакнутим синовима део света. Мислите да ми то не знамо? Ко сте ви да нама говорите о Андрићу, Миланковићу, Тесли, Ђоковићу, Пупину и осталима? Шта ви можете знати о Србији ако већ не знате основно, а то је да је Косово Србија и српска колевка?

Не желим да вас вређам, јер се тако не бих разликовао од вас, али у мом народу, господине Скот, постоји изрека да име и презиме одређују човека. Мислим да је ова изрека у потпуности тачна.

Милан Ружић
Искра
Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here