С. Каргановић, В. Симић, М. Раденковић, М. Миленковић: Меморандум Синоду СПЦ о стању у нашим епархијама у САД

Поделите:

Правовремено непоступање да се штеточине онемогуће у спровођењу својих наума нашу свету Цркву би могло скупо коштати, и у материјалном и у моралном смислу

Ваша Светости,
Преосвећени чланови Светога синода!

Свакоме ко је способан да знакове времена објективно тумачи јасно је да је у америчком расејању на хоризонту нови црквени расцеп. Припреме су већ увелико обављене, првобитни покушаји су извршени, остаје само да се види да ли ће благовремено бити предузете делотворне противмере да се пуч у расејању Српске православне цркве спречи.

Свим православним Србима у Сједињеним Америчким Државама остало је у живом сећању болно искуство поделе у нашој Цркви коју је 1963. године изазвала Удба преко својих агентура. У време блаженопочившег патријарха Павла, ми смо се помирили и ујединили. Заветовали смо се да до сличне страшне поделе, која је поцепала не само парохије него и домове, и која је дојучерашње кумове и пријатеље преконоћ претворила у непријатеље, у нашој средини никада више неће доћи. Зато смо били шокирани када је пре кратког времена био обелодањен документ заведен у канцеларији Државног секретара савезне државе Илиноис, Џеси Вајта, о формирању 2017. године једне до недавно дискретно постојеће непрофитне црквене корпорације. Настанак овог новог правног лица, под званичним називом Serbian Orthodox Dioceses in the United States of America, нама као верницима Српске православне цркве у САД нигде и никада није био службено најављен нити образложен. Његова сврха и састав, паралелно са постојећим трима епархијама СПЦ на територији Сједињених Држава, нама су загонетни, необјашњени и непознати. Али у светлу иницијатива покренутих на летошњем Сабору трију српских епархијa у САД одржаном у манастиру Нова Грачаница, овај тајновити правни потез, повучен две године унапред, не делује ни мало наивно нити безопасно. Паралелно са овим нашим обраћањем Вама, као архијерејима одговорним за управљање нашом Црквом, припрема се петиција вама, Светом архијерејском синоду у Београду, за коју узнемирени верници Српске православне цркве из свих крајева Сједињених Америчких Држава прикупљају потписе. Ова петиција је врло озбиљно аргументована и молимо вас да је пажљиво проучите.

Суштина наше дубоке забринутости је у томе што низ корака које су предузели и предузимају епископи Лонгин, Максим и Иринеј непогрешиво указују на то да се врше систематске припреме за издвајање три епархије Српске Православне Цркве у Сједињеним Државама од Мајке Цркве са седиштем у Београду и њихово припајање другој јурисдикцији – по свему судећи Васељенској патријаршији у Истанбулу – која не само да очигледно није српска, нити је Светосавска, већ, најгоре од свега, основано сумњамо да вероватно више није ни Православна.

По нашим сазнањима, у епицентру ових промена које се уводе без саветовања и иза леђа народу, што ће рећи без саборности, налази се  новоформирано правно лице Serbian Orthodox Dioceses in the United States of America, у преводу “Српске православне епархије у Сједињеним Америчким Државама”. Као верницима Српске Православне Цркве и члановима разних српских православних парохија широм САД, тражимо одговоре на низ кључних питања. Пре свега, ко су потписници, у чије име и коначно, са чијим благословом је оформљен и заведен овај акт којим се, наизглед испред Српске православне цркве, региструје ново црквено правно лице? По називу који је том правном лицу дат, закључило би се да оно треба да представља тело које би се налазило изнад појединих епархија наше Цркве у САД. Следствено, који су циљеви и опсег делатности те новоосноване корпорације? (Ради појашњења, у САД „корпорације“ нису искључиво пословни субјекти; то је генерички израз за разне врсте правних лица, које такође могу бити непрофитне, хуманитарне, верске, итд.) Као што је познато, српска Црква, састављена из три епархије, постојала је у САД од пре 2017. године, када је крадимице било регистровано ово ново правно лице, са оваквим називом иза којег се назиру претензије да им буде надређено. По нашем схватању начина како се нашом Црквом управља, надређени црквени органи нашим епархијама у САД су Свети архијерејски Сабор и Синод. Да ли је то још увек тако? Који је разлог да се одједном, без консултације и знања шире црквене јавности, сада формира неко ново црквено правно лице изнад већ постојећих епархија и са нејасним положајем између њих и легитимних управних органа наше Цркве у Отаџбини? Зашто и у коју сврху? Да ли се све три постојеће епархије (које су ионако већ индивидуално инкорпориране) сада утапају у то ново правно лице? Ко је наведен као управни орган нове корпорације? То су све питања на која су нам потребни одговори, које ми не добијамо од наших епископа овде. Можемо ли одговоре на та питања добити преко вас, наших отаџбинских архијереја, којима наши овдашњи епископи по принципу саборности дугују полагање рачуна за своје поступке, ако већ не сматрају да то дугују нама, својој пастви?

У прилогу овога писма, стављамо вам на увид два документа које смо прибавили из канцеларије државног секретара савезне државе Илиноис. У “Годишњем извештају” (Annual Report) за 2019. годину који је био поднет наведеној канцеларији види се да су у својству “директора” верске корпорације “Serbian Orthodox Dioceses in the United States of America” наведени епископи Максим, Лонгин и Иринеј. У америчком систему списак директора одговара саставу “управног одбора” у српском. У том документу нигде се не помињу Српска православна црква и њени органи у Београду, нити је наведено да је верски ентитет, који су тројица владика регистровали и чији су они директори, саставни део Српске Патријаршије и да је тој Патријаршији канонски подређен. Даље, у документу “Изјава о одлуци о прихватању општег закона о непрофитним корпорацијама,” или “Statement of Election to Accept the General Not For Profit Corporation Act,” поднетом 6. јуна 2017, такође се наводе имена исте тројице владика у својству директора. Поред тога, знаковито се истиче да је верски ентитет “Српске православне епархије у Сједињеним Америчким Државама” корпорација затвореног типа, те да нема чланства са правом гласа (ставови 8. и 10.). У америчком правном систему то значи да директори, одн. управни одбор, задржавају за себе апсолутно и неограничено право располагања свим материјалним и нематеријалним добрима правног лица којим управљају. Посебно напомињемо да би епископи-директори тиме потенцијално стекли апсолутну контролу над имовином својих садашњих епархија, коју би успели да пренесу на име верске корпорације коју су формирали 2017. године, и све то без полагања рачуна вишим црквеним властима. Користећи наведене правне инструменте, епископи Максим, Лонгин и Иринеј би могли своју верску корпорацију формирану 2017. године да ставе под јурисдикцију било које друге цркве, без дозволе Српске Патријаршије и без обавезе да претходно прибаве њен пристанак. У материјалном погледу, кључна је чињеница да би под таквим сценаријем са собом легално могли да повуку и све парохије и имовину три постојеће епархије СПЦ у САД којима се, паралелно са својим приватним верским ентитетом, сада налазе на челу, а које би им пошло за руком да преведу под надлежност те своје нове верске организације.

Пада у очи чињеница, на коју вам скрећемо посебну пажњу, да је акт оснивања новог црквеног правног лица формализован нечујно 2017. године, а то ће рећи пуне две године пре него што је 2019. године на сабору у Новој Грачаници извршен покушај уношења низа нових и необичних, делегатима претходно ненајављених решења у истом духу. Битно је да знате да је, од тог тренутка, у српској цркви на територији САД избила унутрашња црквена криза озбиљних размера. Збуњеност и незадовољство међу паством сваким даном расту и мало ко се поводи за испразним фразирањем из повремених саопштења наших овдашњих епископа. Редослед догађаја у раздобљу 2017-2019, посматран као целина, убедљиво указује на дугорочно планирање и предумишљај са њихове стране. Везе неких од епископа у САД, конкретно источноамеричког Иринеја Добријевића, са изразито нецрквеним факторима – што је обзнањено у документима Викиликса – поткрепљују ову сумњу и изазивају додатну зебњу да се ради о срачунатом удару на јединство и духовни интегритет наше свете Цркве. Чини се да су неке друге установе сада дошле на место некадашње, по злу познате верске комисије, док све остало остаје у суштини исто.

Посебно је забрињавајуће споро и колебљиво реаговање црквених органа из Отаџбине на отворене изазове које им епископи из Америке бацају у лице. Принуђени смо да приметимо да су те исте црквене инстанце током задњих неколико година, по релативно брзом поступку, свргле и смениле неколико архијереја, и то не само у Србији. То се догодило за канонска и друга сагрешења која су им била приписивана али која су, чак и да су утемељена, неупоредиво лакше природе од ситуације која је пред нама сада. У овом случају, суочавамо се потенцијално са изузетно тешким црквеним деликтом: припремањeм терена за отцепљење, или црквеним језиком -расколом. Широки слојеви америчких Срба, верника Српске Православне Цркве, уопште не схватају изразиту разлику између аршина који се примењују у овим случајевима.

Поучени искуством црквене поделе која је почела шездесетих година прошлога века, морамо вам – уз сво дужно поштовање – поставити питање: зашто амерички епископи нису били позвани на одговорност и дисциплиновани на канонски прописан начин? Будући да је кристално јасно да они већ најмање две године иза леђа своје пастве, а желимо да верујемо такође и иза ваших леђа, предузимају мере које би се једино могле протумачити као припремање правне подлоге за изазивање расцепа у нашој Цркви, са могућом намером одметања од канонске јерархије и припајања некој другој, зашто им већ није одузет и привид формалног права да у Америци иступају у име СПЦ? (Подсећамо да Св. Архијерејски Сабор већ има позамашно искуство у смењивању епископа, како у земљи тако и у расејању, често мотивисано нетранспарентним и изразито неубедљивим поводима, за шта случај епископа Рашко-призренског г. Артемија служи као еклатантан пример.) Овако, плашимо се да без муњевите и прикладне реакције виших црквених власти, а то ће рећи вас, наведена три епископа пред америчким законом још увек могу да наступају под плаштом легитимитета и, што је за хипотетички епилог пред америчким судом најбитније,  легалитета. Пошто смо по овом питању консултовали правне стручњаке, можемо вам пренети да, без обзира на закаснело поништење крајње сумњивог уставног решења тројице епископа у САД, докле год им се признаје право законитог вршења својих епископских дужности они могу да наставе да вуку нове штетне потезе. С обзиром на принципе англосаксонског правног система, што време више одмиче, без адекватне и природне реакције Патријаршије, чије су канонске ингеренције и ауторитет на територији САД већ озбиљно угрожени, у евентуалном црквеном спору (репризи оног из шездесетих и седамдесетих година) потези овдашњих епископа добијају све већу правну тежину. У таквом спору, Српска Патријаршија би и даље располагала јаким правним аргументима. Али ипак се поставља питање, пошто су већ видљиво угрожени витални интереси наше свете Цркве у Сједињеним Америчким Државама, зашто би она оклевала са повлачењем природних и ефикасних потеза којима би се правни потенцијал супротне стране у највећој могућој мери смањиo?

Правовремено непоступање да се штеточине онемогуће у спровођењу својих наума нашу свету Цркву би могло скупо коштати, и у материјалном и у моралном смислу. Евентуална парница, слична оној из шездесетих и седамдесетих година прошлога века, која би из овога могла да настане, исто као и она ранија, била би временски дуготрајна и прескупа. Оставимо тренутно по страни важнo питање, да ли су амерички Срби спремни да опет поднесу тако велике материјалне жртве. Aко би се узело у обзир само то какве би неприличне чињенице таквом приликом избиле у јавност, то би Цркву у Америци тешко морално повредило.

Да би нашу забринутост боље образложили, изнећемо вам неколико конретних разлога зашто је осећамо.

Нови „устав“ и неке од његових главних карактеристика

На сабору у Новој Грачаници, представљен је нови устав за три епархије на територији Сједињених Америчких Држава. Несаборни начин како су предлагачи овог документа настојали да издејствују његово усвајање од стране присутних делегата већ је коментарисан и суштински је потврђен исказима многих учесника који су били присутни. Симптоматично је да је г. Добријевић покушао да нови устав учесницима на Сабору представи као незнатно измењену верзију старог. Међутим, и без удубљивања у материју и без компаративне анализе текстова, види се већ на први поглед да то не може да буде тачно, зато што је нови устав готово двоструко дужи од старог.

Чак и летимичним прегледом новог устава пада у очи неколико ствари. У члану 7 стоји да се црква на територији САД поред осталог дефинише као „хијерархијска“. У америчком правном контексту, та тврдња је потенцијално врло значајна зато што се отворено коси са текућом праксом по којој је свака црквеношколска општина (парохија), у савезној држави где се налази, регистрована као посебно правно лице, са јасно одређеним правима колективног одлучивања и неприкосновеним правом власништва над имовином локалне заједнице. Дакле, да би се статус парохије мењао, у смислу припадности неком вишем црквеном телу или промени јурисдикције, чланови у свакој од парохија посебно, широм САД, на исти начин као акционари сваке друге америчке корпорације, ту промену би требало да усвоје и изгласају. Статус црквеношколске општине (парохије) не може се мењати декретом одозго, ако би се већина чланова општине таквом декрету успротивила. Ово ће бити проблем за иницијаторе смутње у епархијама Српске православне цркве у САД. Истовремено, то је још увек правно и практично прилика за вишу црквену власт у Београду да суспензијом и евентуалним разрешењем троје епископа у Сједињеним Државама у процесу разбијања СПЦ и издвајања епархија у САД ефикасно стане на пут, пре него што тај процес постане иреверзибилан.

Али важно је истаћи још и то да је дефиниција српске цркве у САД, у новој верзији устава, као претежно „хијерархијске“ у раскораку са чињеничним стањем (и то је било једно од крупних спорних питања у црквеном спору шездесетих и седамдесетих година). Српска црква у САД заправо је конституисана као „хијерархијско-конгрегационална“, тј. вертикално-хоризонтална. Сва ова темељна питања амерички судови су подробно размотрили у пресудама изреченим током ранијег црквеног спора. Заобилажење или на неки начин неутралисање овог правног стања битан је предуслов за наметање било каквог организационог или јурисдикцијског решења које би било противно свести верног српског народа у САД да припада недељивој Српској православној цркви са седиштем у Београду. Ми оправдано сумњамо да се у покушају заобилажења правних препрека налази тајна иначе необјашњивог и заправо необјашњеног инкорпорирања 2017. године поменутог новог правног лица. Ми оправдано сумњамо да ће тројица епископа у одређеном тренутку покушати да све, или огромну већину црквених општина у САД некаквим триком преведу под надлежност тог новог правног лица које су створили и које контролишу. Новоствореном ентитету „Српске православне епархије у Сједињеним Америчким Државама“ (Serbian Orthodox Dioceses in the United States of America) у овој операцији је несумњиво додељена кључна улога. Каква тачно стратешка замисао иза тога стоји, моћи ћемо да докучимо једино пажљивим посматрањем даљег развоја ситуације.

Ради бољег схватања правног стања у настајању, молимо вас, господо архијереји, да погледате шематски приказ новорегистрованих правних лица на свим нивоима, и њихов међусобни однос. То ће вам несумњиво помоћи да реално процените правну ситуацију која је нечујно успостављена у првој половини 2017. године:

Serbian Orthodox Dioceses in the United States of America

(Кровна црквена организација формирана у САД)

Датум регистрације: 6/6/2017

 

SERBIAN ORTHODOX                                                                       SERBIAN ORTHODOX 

DIOCESE OF WESTERN                                                                     DIOCESE OF EASTERN

AMERICA                                                                                                 AMERICA, INC  

Датум регистрације:                                                                        Датум регистрације: 

12/4/2017                                                                                                  18/7/2017

                                                                                      

                                                    

                                                          SERBIAN ORTHODOX

                                                          DIOCESE OF NEW GRACANICA

                                                          -MIDWESTERN AMERICA

                                                          Датум регистрације:

                                                          24/2/2017

 

                                                   SERBIAN ORTHODOX MONASTERY

                                                 OF SAINT SAVA MONASTERY OF THE 

                                    Датум регистрације:  PROTECTION OF THE MOTHER  

                                                 21/4/2017 OF GOD-NEW GRACANICA 

                                                             Датум регистрације: 

                                                                     11/4/2017

Доказе о поновном регистровању ових правних лица током првих шест месеци 2017. године, за шта није постојала видљива неопходност, и независно од чињенице да су све три епархије и оба манастира постојала и да су пред властима својих савезних држава као правна лица и пре тога били регистровани, достављамо вам посебно у оквиру овог обраћања. Једини изузетак је ex nihilo регистровање такозване “Serbian Orthodox Dioceses in the United States of America”, или “Српских православних епархија у Сједињеним Америчким Државама”, чија нам је намена непозната. Посматрајући ову шему у целини и повезујући је са инсистирањем тројице владика да се без претераног разматрања појединости у нашој цркви у САД усвоји неки нови систем, ми ово можемо да протумачимо једино као успостављање правне инфраструктуре за спровођење неког нама верницима необјашњеног плана. Да ли такав план постоји и какве је природе, ми позивамо вас као надлежне архијереје да испитате и утврдите.

Дилеме око новог устава

У вези са недоумицама које смо изложили, обраћамо вам пажњу, господо архијерејеи, и на загонетну формулацију у члану 7, став 4. предложеног новог устава. Тамо се као врховни црквени управни органи наводе „свети архијерејски сабор“, и одмах иза њега „свети синод“. Међутим, не наводи се које црквене јурисдикције. Ту не пише изричито да се ради о управним органима СПЦ, са седиштем у Београду. Дакле, у светлу напред изложених недоумица основано сумњамо да је у питању уграђивање механизма који би владикама у САД у датом тренутку омогућио да се ставе под управу неког другог архијерејског сабора и другог синода. Да ли ви прихватате овакву двосмислену формулацију и не видите ли опасност по јединство наше Цркве што се у томе крије?

Треба погледати још и члан 11. новог устава, којим се дефинише статус црквеношколских општина или парохија. Ту се, као што смо већ навели, не полази од стварног статуса таквих општина у појединим савезним државама САД као фактички самосталних правних лица, која постоје и делују као таква у складу са секуларним америчким законом. Уместо тога, црквеношколске општине се третирају као неформална удружења верника, без икаквих посебних ингеренција, осим што им је дозвољено да се самораспусте двотрећинским гласањем. По новом устројству, имале би oтприлике иста овлашћења као “заједница српских општина” на Косову и Метохији. Али битно је да се зна, без обзира на статус аналогних тела у Србији, да је у правном смислу у Америци стварно стање ствари суштински другачије. Иако није веран одраз фактичког стања на терену, овај став из новог устава ипак је од огромне важности утолико што представља назнаку стварних циљева и тежњи креатора и заговарача тог документа.

Уколико се има за коначни циљ издвајање установа Српске православне цркве у САД из канонског састава, у том случају разумљиви су покушај умањења статуса парохија и покушај њиховог заобилажења као кључне правне препреке планираним манипулацијама на терену. Међутим, остаје чињеница – и то је нешто што је неопходно да знате, не правећи никакве неутемељене аналогије са стањем које вам је познато у Отаџбини – да је свака српска црквеношколска општина у САД, као секуларно правно лице, пред америчким законом равноправна епархији као секуларном правном лицу. По секуларном америчком закону, чланови сваке парохије, или црквеношколске општине, имају право да одлучују где ће припадати, шта ће чинити и кога ће слушати. То је у овом тренутку начин како су српске православне црквеношколске општине у САД конституисане. Верници Српске Православне Цркве у САД поштују канонски поредак и потчињавају се традиционалној хијерархијској структури Цркве, али добровољно. Дакле, не зато што по америчком закону, којег канони уопште не занимају осим у оној мери у којој су уграђени у секуларни акт о регистрацији, морају, него зато што као верници по својој слободној вољи бирају да то чине, и само док је то њихов избор.

Подсећамо вас да су сва ова питања била надугачко правно анализирина пред америчким судовима за време црквеног спора који је избио шездесетих година (овде и овде), и пошто је у овдашњем правном систему преседан основни принцип, све што је тада решено и даље стоји, барем док у неком предстојећем судском процесу не би било укинуто или модификовано. Саветујемо вам, господо архијереји, пошто је акција тројице епископа у САД већ изишла из црквеноканонског и увелико прешла на секуларни правни терен, да се посаветујете са америчким правним стручњацима и да усклађујете своје одговоре на изазове који се пред вас стављају са начелима америчких правних прописа који су на снази.

Ваша светости, господо архијереји!

Стање у Српској Православној Цркви у Сједињеним Америчким Државама је изузетно озбиљно и тешко. Уколико разбијачка операција у овој земљи успе, а уколико изостане адекватна реакција виших црквених власти постоји стварна могућност да се то догоди, начин како је било изведено успешно отцепљење делова СПЦ у САД биће коришћен као модел за издвајање њених делова и у другим државама, регионима и континентима. Паралелно са већ увелико захукталом политичком фрагментацијом Српства, постићи ће се и духовна фрагментација која ће за последицу имати распад наше Цркве и потпуно верско и национално отуђење бројног српског расејања широм света.

Одговорност која у насталој ситуацији почива на вашим плећима не своди се на релативно једноставна питања административне или материјалне природе. Она је много шира и дубља, и односи се у највишем степену на моралну одговорност коју носите да будно чувате један од најважнијих фронтова у борби за опстанак српског народа, а тај фронт је духовни. Чување тог фронта поверено је вама и за његову успешну одбрану сви ћете одговарати на Страшном суду. Зато апелујемо на вас да неодложно почнете са ефикасним решавањем овог озбиљног питања чији би стихијски развој несумњиво имао несагледиве и у сваком погледу лоше последице по паству која вам је поверена.

У међувремену, као верници Српске Православне Цркве у Сједињеним Америчким Државама држаћемо вас у току развоја црквене ситуације у земљи у којој живимо, пре свега да би имали објективан извор информација, а поред тога, можда још важније, да не би било никаквих недоумица о томе, да јесте били благовремено обавештени.

Остајући верни и одани синови и кћери наше Светосавске Цркве, срдачно Вас поздрављамо и просимо архипастирски благослов.

Стефан Каргановић
Др Вишеслав Симић
Мића Раденковић
Милош Миленковић

Наслов и опрема: Стање ствари

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here