Сабор СПЦ објавио став о Косову

Поделите:

Српска православна црква не подржава замрзнути конфликт на Косову и Метохији и залаже се за наставак дијалога али, како је данас саопштио Свети Архијерејски сабор СПЦ, изражава забринутост да се „под видом наводног разграничења између Срба и Албанаца намеће могућност одвајања дела КиМ из састава Србије“.

У саопштењу са ванредног заседања, Сабор СПЦ поновио је да се суверенитет и интегритет Србије на Косову и Метохији ни по коју цену не могу довести под знак питања и апеловао на државне представнике Србије да, уместо тражењу што бржег споразума са Приштином, више пажње посвете изградњи државне и националне платформе у чијој би припреми учествовали сви релевантни друштвени чиниоци.

„На тај начин би се чували основни интереси нашег народа и повратило би се поверење свих кључних друштвених фактора у земљи. Истовремено би требало радити и на изградњи поверења и разумевања са косовским Албанцима“, наводе епископи, на челу са патријархом Иринејем.

За СПЦ, како се истиче, Косово и Метохија никада није било нити може бити само политичко питање за чије решавања монопол имају искључиво државни органи.

„За нас је питање КиМ, кроз сву нашу историју и данас, пре свега питање опстанка нашег свештенства, монаштва, верног народа и нарочито наших древних светиња без којих не бисмо били оно што јесмо“, поручили су епископи СПЦ, изражавајући подршку владики Теодосију, свештенству, монаштву и верном народу Епархије рашко-призренске и њиховим напорима да остану и опстану на изворишту српске духовности и идентитета.

„Обавеза Сабора и целе Цркве према КиМ је данас већа јер се земља налази пред све јачим међународним притисцима да се одрекне Косова и Метохије, или да кроз директно признање или прећутном сагласношћу Косово добије столицу у УН или одрицање Србије од њега под било којом формом, што би заувек укинуло свако историјско право Србије на овим просторима српске духовности и државности“, додаје се у саопштењу.

„Посебно забрињава што се под видом наводног разграничења између Срба и Албанаца намеће могућност одвајања ако не целог онда највећег и најважнијег дела КиМ из састава Србије и његово признање као дела независног Косова или такозване ’велике Албаније‘“, наводи се у саопштењу СПЦ.

Епископи су навели да би последице овакве одлуке биле трагичне за опстанак нашег народа и наших светиња јер би у том случају већина Срба остала без адекватне заштите и безбедности, због чега би били принуђени на исељавање са својих историјских простора.

На тај начин би дошло до брисања свих трагова српског историјског постојања. Идеја такозване поделе уноси велики немир и забринутост међу наше вернике и не ужива подршку највећег броја грађана Србије уопште.

Они наводе да систематско избегавање преузетих обавеза везаних за Заједницу српских општина и других споразума из Бриселског дијалога само потврђује да би у датим околностима било веома тешко наћи дугорочно решење.

„То свакако значи да Црква не подржава замрзнути конфликт, већ, штавише, подстиче наставак једног отвореног, али пажљиво вођеног дијалога који би у први план ставио заштиту људских и верских права, унапређење владавине права, јачању правне сигурности и ефикаснију заштиту угрожене духовне и културне баштине која не би зависила од самовоље Приштине“, оценили су епископи СПЦ.

Они су навели да је тешко говорити о било каквом даљем дијалогу без стварања услова за повратак расељених и њихове имовне. Одустајање од тог захтева значило би прихватање послератног етничког чишћења.

„Без тих предуслова немогуће је говорити о трајнијем решењу проблема на КиМ. Зато је постављање исхитрених рокова, и поред крајње неповољних услова на терену и комплексне ситуације у ЕУ, без икаквог оправдања“.

Државност Србије од почетка је била нераскидиво повезана са духовном традицијом наше цркве као кључног фактора нашег идентитета кроз историју, наводи се на крају саопштења.

Спутник

Поделите:

1 коментар

  1. Ово саопштење је врло слично поруци са Мајског Сабора СПЦ. Такво јавно изношење става јесте потребно и корисно, али реалан политички домет ових саопштења, у смислу утицаја на домаћу власт и међународне факторе, није велики. То се види и по резултатима мајске поруке Сабора СПЦ. Да ли се нешто променило у поступању наше власти или светских центара моћи? Није.
    Да би се ситуација на Косову и Метохији променила, потребно је ЧУДО, може нам само Бог помоћи. Уместо што се Црква обраћа (или боље: поред тога што се обраћа) моћницима овога света, домаћим и страним, апелује, доказује, објашњава (а они све то игноришу), несравњиво корисније би било да се Црква (а то су свештенство и народ) обраћа Богу за помоћ. Бог је Свемоћан. Бог је Жив и може све да учини. То није идеја, фраза, то је реалност. Ако је тако, зашто се Њему не обратимо? Он устима пророка Давида каже: “призови Ме у дан жалости, и избавићу те, и прославићеш Ме” (Пс. 50,15).

    Црква ЈЕ повремено позивала на молитву и пост, али је то било млако и спорадично. Последњи пут почетком августа ове године неколико дана је у Епархији рашко-призренској и још неким епархијама држан Молебан за спас српског народа, чији је творац, ако се добро сећам, патријарх Павле:

    https://www.bastabalkana.com/2018/08/moleban-za-kosovo-poziv-na-post-i-molitvu-eparhija-rasko-prizrenska/

    Али да би ово дало резултата, мора да постоји континуитет, мора да постоји увереност, усрдност, одлучност да се НА ТАЈ НАЧИН постигне жељени циљ. Не може се то постићи кампањом од неколико дана.

    Тренутно у оквиру наше Цркве, колико знам, постоји само још овај молитвени двиг за спас српског народа,по благослову свештеника са црквеног сајта “Светосавље” :

    https://svetosavlje.org/poziv-na-saborno-moljenje/

    https://svetosavlje.org/molitveno-pravilo-za-spas-srpskog-naroda-osobito-na-kosovu-i-metohiji/

    Надајмо се да ће и врх Цркве у данима пред нама усмерити своје и активности читавог народа не толико ка онима који не желе да нас чују нити да нам помогну, него ка Ономе који нас позива да Му се обратимо за помоћ и који нам, у овој, скоро безизлазној ситуацији, Једини може помоћи. Али како је говорио патријарх Павле, да би нам помогао, Он мора имати коме да помогне. Што би нам помогао ако не верујемо у Њега, ако Му се не обраћамо? Што би нам сачувао Косово и Метохију ако нам је у срцу уместо њега Кија, Луна, Црвена Звезда, Партизан, Ђоковић… шта год и ко год. Надајмо се да још као Црква, као народ, имамо снаге да се преобразимо, преумимо, будемо оно што од нас очекује и Бог и сви наши преци.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here