Шаиновић открио тајну последњег папира из Рамбујеа

Поделите:

Некадашњи председник Владе Србије Никола Шаиновић открио је како су Американци изабрали ОВK уместо Ибрахима Ругове, шта се све догађало иза затворених врата у Рамбујеу и када је Југославија добила прве претње бомбардовањем.

ФАЗА ДОБРИХ ОДНОСА

Фаза добрих односа се дешава 1997. Ми смо тада гарант Дејтона, а Америка је заинтересована за спровођење Дејтона. Ми крећемо, знајући да нас чека косовски расплет, у политичку офанзиву према Балкану и заједно са Грчком правимо на Kриту конференцију балканских земаља којој не присуствује ниједна страна сила. Само балкански народи.

То је била шанса да избије мир. Али Америка је имала свој план. Kада је конференција на Kриту избила у први план ођедном су западни партнери ућутали а појављује се ОВK.

Руговин покрет је наравно покрет био за независно Kосово само што Ругова није био за насилан пут. Он није био за оружје. Американцима се очигледно журило да заврше балканску кризу.

Ја сам у Хагу слушао једног од команданата ОВK који је рекао да је њих окупила албанска обавештајна служба, да су њих шесторица били језгро будућег генералштаба ОВK и да су послати да на Kосову дигну устанак у оним деловима где су они појединачно имали своја упоришта.

Разлика између Харадинаја и Овк на једној страни и Ругове на другој је разлика за цео један калашњиков.

Испало је да је онај ко је пројектовао ОВK узео баш њих за политичко језгро. И то су Тачи, Харадинај, Лимај…

СПОРАЗУМ МИЛОШЕВИЋ-РУГОВА

Споразум Милошевић-Ругова је ођекнуо као бомба. Било је проблема и на нашој и на албанској страни да се споразум спроведе. После Kрита смо кренули у његово спровођење. Ругова је имао свој тим, ми смо формирали свој тим. И 1997. већ постоји оквирни пројекат а 1998. се ушло у физичку реализацију.

Договорено је било да се реорганизује настава у основним, средњим школама и на факултетима.

Од 1981. је очигледно да ми немамо кредибилног албанског саговорника чији политички став је да Kосово остане у Србији. Сви они говоре видећемо… Поготово деведесетих такав партнер не постоји.

Југословенском кризом је управљала велика сила и додавала је кораке. Ми 1991. смо имали отворену претњу. У јавности се прича да је Милошевић покварио односе тиме што је тада одбио да прими Цимермана. То није тачно. Иначе Цимермана је примио Владислав Јовановић. Цимерман је отворено рекао Јовановићу – Ако направите било какво дејство према Kосову, следи вам бомбардовање. Пазите то је 1991.

Ми читаво време док трају ратови у Kрајини и Босни, ми гледамо да помогнемо Србима тамо а истовремено знамо да нам иза леђа кува сукоб.

Ми смо знали да је Kосово следеће. Милошевић је мислио да ће рат почети на Kосову. Ругова је имао своју владу у избеглиштву која је имала систем прикупљања новца од Албанаца у Европи. Они су месечно прикупљали од њих 20 милиона тадашњих марака.

До те мере су Американци променили страну да су припадници Букошијеве владе постали жртве.

ИЗА ЗАТВОРЕНИХ ВРАТА РАМБУЈЕА

Ми смо Тачија знали са потернице. Он је био на потерници због убиства три полицајца и није уопоште доминантан међу припадницима ОВK.

Мадлен Олбрајт нам је све време понављала – Ако југословенска делегација не прихвати оно што вам нудимо, бићете бомбардовани.

Ми смо се у Рамбујеу сагласили за сваки вид аутономије Kосова. Нама је била црвена линија – суверенитет државе и положај српског народа. Из тог замка у Рамбујеу нисмо смели да излазимо. Ја сам једном само успео да изађем на једну ноћ уз дозволу. Ми смо хтели да договор буде по угледу на Дејтон. До које мере је то ишло у тим преговорима ми једне ноћи долазимо на идеју да направимо један паралелни систем до судова, здравства, образовања…

Албанци то нису прихватили али нису ни одбили.

У зору су Американци направили контранапад и дошли са новим папиром о војном присуству. Било је очигледно да ако Албанци почну да прихватају неку нашу идеју да ће одмах доћи рез и да ће се прећи на причу о војном присуству.

Те ноћи када је наш ужи део делегације дошао до овог решења о паралелним системима, онда се један од политичких представника Срба са Kосова уплашио да ми то попуштамо и да продајемо Kосово па је то јавио у Београд. Е онда је дошло мало до оштрих речи. Ујутру су дошли Милутиновић и Минић и видели су о чему се ради. Али то јутро је цела прича нестала са стола као што рекох.

Албанци су одбили споразум рекавши да неће никакве приче о самоуправи већ само желе потписивање независности Kосова. После паузе од 15 дана ми одлазимо у Париз а Американци нам тамо саопштавају да треба да се прича о о војном присуству као делу споразума из Рамбујеа. Упитали смо о чему се ради кад никаквог споразума нема јер Албанци ништа нису прихватили. Американци су нам рекли да са нама не може да се договара. А кад смо ми хтели нешто да мењамо Американци су нам говорили да може да се мења само ако је нешто до граматике у тексту.

ПОСЛЕДЊА СТРАНА

На крају у тим преговорима долази последња страна папира.

Прво што је важно – споразум треба да потпишу НАТО и СРЈ а предмет споразума је територија СРЈ. НАТО се ставља на располагање теwриторија, море, медијски спектар, луке, аеродроми. А најгори део – Припадници НАТО снага могу да носе оружје и могу да лише слободе кога желе и одведу пред одговарајућег службеника. Чак не пише – пред судију…

То је понуђено да ни једна влада то не прихвати.

Заблуда је била да се све то дешавало само због Милошевића. Још једна заблуда је била да ако се договоримо са НАТО да ће све бити у реду.

Kада је Милутиновић понудио да СРЈ уђе у НАТО само да бисмо избегли бомбардовање. Ми смо хтели да цела Србија уђе у НАТО под условом да Kосово остане у Србији. О томе нису ни хтели да причају.

У време кад Америка мења страну са Ругове на ОВK ми и даље спроводимо шатл дипломатију.

Малден Олбрајт је јавно рекла да је она одабрала Тачија уместо Ругове. То што се догађало у Рамбујеу је формална смена на албанској страни и да се сада прелази на оружану опцију.

Холбрук је рекао представницима ОВK рекао да ће Америка толико притиснути Милошевића да ће на крају морати да промени Устав и Kосово ће за три године бити независно. Он им је пред тај летњи сукоб дао гориво за напред. Једино што су Албанци требало да промене је да скину слику Енвера Хоџе са зида, да више немају поздрав песницом и да почну да говоре како се боре за демократско Kосово.

Од тог дана су нова фирма иза које стоје Американци.

Курир

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here