Само шест општина у Србији имало позитиван природни прираштај у 2017.

Поделите:

Статистички подаци говоре да је од 169 општина у Србији само шест њих током претходне године имало позитиван природни прираштај: Нови Пазар, Бујановац, Сјеница, Нови Сад, Прешево и Тутин. Са изузетком највећег војвођанског града, реч је о општинама са знатнијим уделом бошњачког, односно албанског становништва. Демографски графикони упозоравају и да Србија има најнижи природни прираштај у односу на све бивше југословенске републике. Ни поглед у свет не охрабрује. Свега 32 од 233 државе на планети бележе пад броја становника, а помене ли се негативни природни прираштај, има га само у 18 земаља света, од којих се 17 налази у Европи. Од тих 18 земаља које бележе смањење броја становника, њих 13 суочава се са негативним природним прираштајем и миграцијама, а међу њима је и Србија, упозорио је др Иван Маринковић, научни сарадник Института друштвених наука.

Он је на недавно одржаном медијском форуму у Тополи под називом „Депопулација становништва Србије, стање и трагични трендови и прогнозе у програмима локалних и регионалних медија” присутнима скренуо пажњу на чињеницу да за Србију у овом моменту већи демографски проблем представља негативан природни прираштај него миграције. Међутим, демографи стрепе да ће доћи до егзодуса младих људи у земље Европске уније када Србија постане њена чланица.

На форуму у Тополи посвећеном демографским истраживањима чуло се да годишње код нас од 35.000 до 38.000 људи више умре него што се роди, па смо између два пописа становништва „изгубили” између 350.000 и 380.000 становника.

– У нашој земљи годишње од 35.000 до 38.000 људи више умре него што се роди, па не треба да чуди што смо између два пописа становништва „изгубили” између 350.000 и 380.000 становника. Подсећања ради, педесетих година прошлог века у нашој земљи рађало се 160.000 деце, а данас се рађа око 100.000 беба мање. Бројке говоре да је половином 20. века умирало око 60.000 особа годишње, а данас сваке године умре више од 100.000 особа. Стопа смртности у Србији је међу највишим у Европи, а ми у просеку живимо осам-девет година мање него становници скандинавских земаља. Интерне миграције на релацији село–град испразниле су цела насеља у Србији, а због емиграције младог становништва имамо веома неповољну старосну структуру – просечна старост становника наше земље је скоро 43 године. Ако се наставе актуелни демографски трендови, 2061. године имаћемо три милиона људи мање него данас – упозорио је др Маринковић.

Он је подсетио да Шведска и Француска имају највише репродуктивне стопе у Европи – у овим земљама жене у просеку рађају 1,9 деце, али треба истаћи да ове државе дуже од једног века воде континуирану демографску политику и „увозе” младо становништво. Упркос томе, чак се ни у овим земљама не рађа довољно деце за просту репродукцију нације.

– Ниједна генерација жена у Србији рођена после Првог светског рата није родила довољно деце за просту репродукцију нације. Ако бисмо увозили 20.000 миграната годишње и ако би стопа наталитета била 1,6 деце по жени, демографске пројекције говоре да бисмо изгубили само милион становника до 2061. године – закључио је др Иван Маринковић.

– Ако се зна да школовање једног студента кошта 100.000 евра, а да се годишње из земље исељава око 30.000 младих особа, лако је израчунато колико новца „поклањамо” западноевропским и прекоатлантским земљама. Када се 1. јануара капије Балкана отворе за пријем младих особа у Немачку, поново можемо очекивати егзодус младих. Јасно је да Немачка жели да новом радном снагом попуни своје пензионе фондове, али ако не буде демографских промена, муслимани ће чинити већинско становништво у Европској унији до 2060. године. Већ данас их има десет милиона у Немачкој и осам милиона у Француској – закључио је др Зоран Јевтовић, професор Филозофског факултета у Нишу.

На скупу посвећеном белој куги и депопулацији Србије такође је упозорено да је број становника Србије пао испод седам милиона – процене Института друштвених наука говоре да у земљи тренутно живи 6.815.377 особа. У новијој историји наше земље никада није било мање становника него данас – сваког дана у Србији буде 107 становника мање. Иако не постоји поуздана процена броја одсељених из Србије током деведесетих, грубе процене говоре да је током деведесетих година 20. века најмање 400.000 људи емигрирало из Србије – одлазиле су целе породице, пре свега млади и образовани људи у репродуктивном периоду. Новије процене говоре да сваке године око 50.000 људи одлази у иностранство најмање на годину дана, а да се око 35.000, углавном старих и пензионисаних особа, врати у матицу.

Политика

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here