Сара Радојковић: Желим младог секси патријарха – Григорија

Поделите:

Текст објављен на nova.rs буквално црта епископа Григорија као жељеног патријарха либерала и другосрбијанаца. Но исто тако одише за православље, најблаже речено, непримереном кампањом.

_____________________________________

Hoću da ima pogled od kojeg se ledi krv u žilama. Hoću da je dostojan titule, hoću da kad hoda zemljom ja verujem da lebdi.

Vernica sam. I sad kao što svi vernici znaju ima ona jedna molitva koja se zove Simbol vere i u njoj se nižu reči. U jednog Boga oca, tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog. I u Sina Božijeg i u Duha Svetoga i u krštenje i u vaskrsenje, u sve ja to verujem. Ali kada kaže – u jedinu svetu, sabornu i apostolsku Crkvu, e tu mi neka kost zastane u grlu. Onako dobrano. Jer u ovu sadašnju srpsku crkvu, u nju ne verujem. Da, imam svoje skriveno mesto za liturgiju jer je zajedništvo važno u pravoslavlju i imam zaista, tu jednu jedinu crkvu u Beogradu gde se osećam okej, ali u ovu crkvu kao instituciju punu ostarelih Gandalfa ali bez čistog srca i nekih posebnih moći, e u to ne verujem.

Ništa im ne verujem. Ne verujem ni jednoj patrijarhovoj poslanici koju sveštenici moraju čitati o velikim praznicima. Ne verujem mu kada se sastaje sa političarima, ne verujem mu kada govori o Kosovu, ne verujem mu kada ne izlazi u javnost i ne govori o svim zločinima koje su pojedinci počinili noseći mantije. Kao što su optužbe za zlostavljanje žena na Bogoslovskom faklutetu, kao što su optužbe za zlostavljanje dece, kao što su lopatanja ljudi obolelih od bolesti zavisnosti. Pa iskreno da vam kažem, ne verujm puno ni onom svešteniku koji mi nije dao da se pričestim jer sam bila na liturgiji u pantalonama, a imala sam paklenu nedelju i to mi je jako trebalo. Ništa im ne verujem. A vera je ono u čemu bi trebalo da smo jedno.

Zato hoću mladog patrijarha. Hoću da ima pogled od kojeg se ledi krv u žilama. Hoću da je dostojan titule, hoću da kad hoda zemljom ja verujem da lebdi. Hoću da kažnjava grešnike molitvom koju sprovodi na neobičnim mestima. Hoću da se cela zemlja obavije tišinom i crninom kada ga izda srce a zatim hoću da vaskrsne tako da za to niko ne sazna. Hoću da njegovo disanje osluškuju vernici preko radio linije umesto svih drugih zvukova koji su mogli čuti sa radija tog dana. Hoću da puca od snage i da se sa njega sliva sveta voda dok izlazi iz bazena spreman za novi dan. Hoću da ga se poslušnici boje ali da ih umiruje njegova ljubav. Hoću da promeni ovu našu crkvu iz korena.

Eto tako, to su vam moje želje što se tiče naše crkve. Verujem da je većina vas već shvatila da želim pravoslavnu verziju „Mladog pape“ iz ingeniozne serije Paola Sorentina. Ali, ako ste pomislili na nešto ili nekoga drugog – e pa to je onda do vas, svoje prljave misli ne prepisujte meni,

U stvari, prepišite ih, slobodno. Misli kao i ljubav nisu prljave, to postanu tek onda kada ih iskoristimo na nažao Drugome. E, a taj Drugi, to će neko vreme biti moja crkva jer mladi patrijarh neće još dugo. Nemamo mi reditelja tog kalibra.

Извор: Nova S

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here