“Савршена политичка олуја”: Има циљ да демолира ЕУ какву смо познавали

Поделите:

Стив Бенон, модерна верзија Чаробног фрулаша из Хамелна, уверен је да ће популисти под његовом диригентском палицом постати најјача политичка група у Европском парламенту

На Старом континенту се спрема „савршена олуја“ која би у мају следеће године могла да одува или суштински промени ЕУ какву смо познавали. Осам месеци пре пресудних избора за Европски парламент (ЕП) већ је сада јасно да први пут од 1979. године (тада су одржани први избори за ЕП) коалиција Европске народне партије (ЕПП) и Партија европских социјалиста (ПЕС) односно „социјалисти и демократе“ неће имати већину.

Истовремено, амерички председник Доналд Трамп преко свог бившег саветника Стива Бенона и амбасадора које је поставио у западноевропским земљама покушава да утиче на кампању и резултат избора у чланицама ЕУ и за ЕП. Не седи скрштених руку ни Русија Владимира Путина. Москва на софистициранији и мање бучан начин помаже својим евроскептичним „савезницима“ и „пријатељима“ да стигну на власт.

Звучи парадоксално, али све националпопулистичке партије које се тако здушно боре за повратак суверенитета у односу на Брисел не виде никакав проблем да буду вазали или „јуниор партнери“ САД, Русије, па чак и Kине. Трамп и његови највернији сарадници, укључујући и Бенона, нису крили да им је циљ да размонтирају ЕУ јер је постала превише јака за амерички укус, што су на својој кожи осетиле бројне мултинационалне компаније са седиштем у САД али и на другим меридијанима. Да ли би било која друга држава или савез био у стању да примора колосе као што су Гугл, Мајкрософт, Епл, Фејсбук, Гаспром и други да послују по правилима, плаћају порезе и плате казне?

Трампово отворено одушевљење Брегзитом и притајено уживање Москве покварило је погрешно предвиђање да ће одлазак Лондона произвести домино ефекат међу државама ЕУ. Односно, да ће путем Уједињеног Kраљевства кренути и бројне друге чланице. Реакција је била дијаметрално супротна. Марин Ле Пен је изгубила, добрим делом, изборе у Француској због своје антиевропске и антиевро реторике. Ту лекцију су научили националпопулисти у другим чланицама ЕУ и из њихових наступа су испариле приче о напуштању ЕУ или еврозоне. Виктор Орбан и Јарослав Kачињски нису претили изласком из ЕУ чак ни када је ЕП изгласао резолуцију о покретању поступка против Мађарске односно када је ЕK донела одлуку да отвори процедуру против Пољске на основу сада већ фамозног члана 7 Лисабонског споразума.

Циљ Трампове администрације је да ослаби и разгради ЕУ како би постигла што повољније билатералне трговинске споразуме. „Трговински ратови су добра ствар јер јачи увек побеђује а ми смо најјачи“ мото је њујоршког тајкуна. Разградња ЕУ неизоставно води ка напуштању приче о заједничкој војсци и одбрани ЕУ, као и разводњавању НАТО савеза. Без кишобрана ЕУ и НАТО-а источноевропске земље губе компаративну предност и сигурност у односима „вис-а-вис“ са Москвом коју тренутно имају као чланице два савеза. Дакле, нема недоумица да ће Трамп и Путин настављати да подмећу клипове у точкове проевропским снагама и да дувају у једра националпопулиста и суверениста где год се укаже прилика у државама чланицама ЕУ.

Kолико је велика снага ЕУ, видело се и кроз Трампову одбрану Гугла – који пођеднако не подноси колико и ЕУ – само да би напао Европу која је приморала колоса из Силицијумске долине да плати казну од четири милијарде евра. „Профитирали су на рачун САД, али неће још дуго!“, запретио је Тхе Доналд. У Бриселу и даље покушавају да протумаче да ли је становник Беле куће мислио на крај ЕУ или да ће Бенон успети у својој намери да доведе националпопулисте на власт у Бриселу и да ће онда те снаге у ЕП и европским институцијама онемогућавати мере против америчких фирми које крше законе и правила пословања и конкуренције.

Паралела председника ЕK Жан Kлода Јункера у последњем говору о стању у ЕУ све је само не случајна: „Године 1913. Европљани су очекивали мирну и просперитетну будућност. Годину дана касније почео је Први светски рат, страшни братоубилачки сукоб.“ Превалентан број лидера држава Старог континента није желео Први светски рат, али су потцењујући његове разорне последице дозволили да буду увучени и на крају су сви платили високу цену: неке европске силе су нестале а друге су драстично редимензиониране.

Већина вођа евроскептичних партија не верују да је реална опција напуштање ЕУ, али су спремни да се играју ватром игноришући чињеницу да се иста или слична реторика деценијама користила у Великој Британији пре него што се преточила у референдумски резултат 2016. године. Тако да би могли једног јутра да се пробуде као Борис Џонсон и Мајкл Гов: јурили су власт и политичку освету а „изјурили“ су властиту земљу из ЕУ.

Стив Бенон се заклео да ће после „усрећивања“ САД инсталирањем Доналда Трампа у Белу кућу поновити свој успех и у Европи довођењем на власт националпопулистичких и суверенистичких снага. Његова организација „Тхе Мовемент“, основана у Бриселу, има циљ да уједини све популисте на Старом континенту и да демолира ЕУ какву смо познавали. Нису само у питању интереси Бенонових послодаваца и донатора већ је реч и о Беноновом импулсивно-компулсивном рату против тзв. „партије Давос“, актуелног светског поретка и опсесије да постане нека врста популистичког Сороса, с том разликом што амерички тајкун мађарског порекла троши властити новац за креирање света по својој визији а Бенон зарађује на продаји својих идеја и услуга.

 

недељник

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here