“Savršena politička oluja”: Ima cilj da demolira EU kakvu smo poznavali

Podelite:

Stiv Benon, moderna verzija Čarobnog frulaša iz Hamelna, uveren je da će populisti pod njegovom dirigentskom palicom postati najjača politička grupa u Evropskom parlamentu

Na Starom kontinentu se sprema „savršena oluja“ koja bi u maju sledeće godine mogla da oduva ili suštinski promeni EU kakvu smo poznavali. Osam meseci pre presudnih izbora za Evropski parlament (EP) već je sada jasno da prvi put od 1979. godine (tada su održani prvi izbori za EP) koalicija Evropske narodne partije (EPP) i Partija evropskih socijalista (PES) odnosno „socijalisti i demokrate“ neće imati većinu.

Istovremeno, američki predsednik Donald Tramp preko svog bivšeg savetnika Stiva Benona i ambasadora koje je postavio u zapadnoevropskim zemljama pokušava da utiče na kampanju i rezultat izbora u članicama EU i za EP. Ne sedi skrštenih ruku ni Rusija Vladimira Putina. Moskva na sofisticiraniji i manje bučan način pomaže svojim evroskeptičnim „saveznicima“ i „prijateljima“ da stignu na vlast.

Zvuči paradoksalno, ali sve nacionalpopulističke partije koje se tako zdušno bore za povratak suvereniteta u odnosu na Brisel ne vide nikakav problem da budu vazali ili „junior partneri“ SAD, Rusije, pa čak i Kine. Tramp i njegovi najverniji saradnici, uključujući i Benona, nisu krili da im je cilj da razmontiraju EU jer je postala previše jaka za američki ukus, što su na svojoj koži osetile brojne multinacionalne kompanije sa sedištem u SAD ali i na drugim meridijanima. Da li bi bilo koja druga država ili savez bio u stanju da primora kolose kao što su Gugl, Majkrosoft, Epl, Fejsbuk, Gasprom i drugi da posluju po pravilima, plaćaju poreze i plate kazne?

Trampovo otvoreno oduševljenje Bregzitom i pritajeno uživanje Moskve pokvarilo je pogrešno predviđanje da će odlazak Londona proizvesti domino efekat među državama EU. Odnosno, da će putem Ujedinjenog Kraljevstva krenuti i brojne druge članice. Reakcija je bila dijametralno suprotna. Marin Le Pen je izgubila, dobrim delom, izbore u Francuskoj zbog svoje antievropske i antievro retorike. Tu lekciju su naučili nacionalpopulisti u drugim članicama EU i iz njihovih nastupa su isparile priče o napuštanju EU ili evrozone. Viktor Orban i Jaroslav Kačinjski nisu pretili izlaskom iz EU čak ni kada je EP izglasao rezoluciju o pokretanju postupka protiv Mađarske odnosno kada je EK donela odluku da otvori proceduru protiv Poljske na osnovu sada već famoznog člana 7 Lisabonskog sporazuma.

Cilj Trampove administracije je da oslabi i razgradi EU kako bi postigla što povoljnije bilateralne trgovinske sporazume. „Trgovinski ratovi su dobra stvar jer jači uvek pobeđuje a mi smo najjači“ moto je njujorškog tajkuna. Razgradnja EU neizostavno vodi ka napuštanju priče o zajedničkoj vojsci i odbrani EU, kao i razvodnjavanju NATO saveza. Bez kišobrana EU i NATO-a istočnoevropske zemlje gube komparativnu prednost i sigurnost u odnosima „vis-a-vis“ sa Moskvom koju trenutno imaju kao članice dva saveza. Dakle, nema nedoumica da će Tramp i Putin nastavljati da podmeću klipove u točkove proevropskim snagama i da duvaju u jedra nacionalpopulista i suverenista gde god se ukaže prilika u državama članicama EU.

Koliko je velika snaga EU, videlo se i kroz Trampovu odbranu Gugla – koji pođednako ne podnosi koliko i EU – samo da bi napao Evropu koja je primorala kolosa iz Silicijumske doline da plati kaznu od četiri milijarde evra. „Profitirali su na račun SAD, ali neće još dugo!“, zapretio je The Donald. U Briselu i dalje pokušavaju da protumače da li je stanovnik Bele kuće mislio na kraj EU ili da će Benon uspeti u svojoj nameri da dovede nacionalpopuliste na vlast u Briselu i da će onda te snage u EP i evropskim institucijama onemogućavati mere protiv američkih firmi koje krše zakone i pravila poslovanja i konkurencije.

Paralela predsednika EK Žan Kloda Junkera u poslednjem govoru o stanju u EU sve je samo ne slučajna: „Godine 1913. Evropljani su očekivali mirnu i prosperitetnu budućnost. Godinu dana kasnije počeo je Prvi svetski rat, strašni bratoubilački sukob.“ Prevalentan broj lidera država Starog kontinenta nije želeo Prvi svetski rat, ali su potcenjujući njegove razorne posledice dozvolili da budu uvučeni i na kraju su svi platili visoku cenu: neke evropske sile su nestale a druge su drastično redimenzionirane.

Većina vođa evroskeptičnih partija ne veruju da je realna opcija napuštanje EU, ali su spremni da se igraju vatrom ignorišući činjenicu da se ista ili slična retorika decenijama koristila u Velikoj Britaniji pre nego što se pretočila u referendumski rezultat 2016. godine. Tako da bi mogli jednog jutra da se probude kao Boris Džonson i Majkl Gov: jurili su vlast i političku osvetu a „izjurili“ su vlastitu zemlju iz EU.

Stiv Benon se zakleo da će posle „usrećivanja“ SAD instaliranjem Donalda Trampa u Belu kuću ponoviti svoj uspeh i u Evropi dovođenjem na vlast nacionalpopulističkih i suverenističkih snaga. Njegova organizacija „The Movement“, osnovana u Briselu, ima cilj da ujedini sve populiste na Starom kontinentu i da demolira EU kakvu smo poznavali. Nisu samo u pitanju interesi Benonovih poslodavaca i donatora već je reč i o Benonovom impulsivno-kompulsivnom ratu protiv tzv. „partije Davos“, aktuelnog svetskog poretka i opsesije da postane neka vrsta populističkog Sorosa, s tom razlikom što američki tajkun mađarskog porekla troši vlastiti novac za kreiranje sveta po svojoj viziji a Benon zarađuje na prodaji svojih ideja i usluga.

 

nedeljnik

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here