Сека Саблић: “У Србији ме убија немоћ и сад сам већ сигурна да је за мене касно”

Поделите:

Сека Саблић није била само врхунски извођач радова великих српских и југословенских уметничких имена већ и неизоставни део свих филмова, представа и серија. У позоришту она је радила са најзначајнијим ауторима од Мире Траиловић, преко Александра Поповића, Душана Kовачевића, до Биљане Србљановић. Сада први пут прича Бранку Росићу о људима са којима је сарађивала и о својој прошлости.

Присећајући се периода када је завршавала Факултет драмских уметности шездесетих година као најбољи студент, на питање како је изгледао њен тадашњи живот и шта ју је занимало, каже:

“Ја сам толико била окренута озбиљности, неком духовном усавршавању, толико упијала, што сам после целог живота користила у свом послу, тако да је рокенрол мене мимоишао, па и студентске демонстрације, иако сам ја целог живота у побуни, али нисам их приметила и нису ме се тицале.”

Данас каже да је веома политички ангажована али да нема дара за јавна иступања.

Некада сте ишли на месец дана у Њујорк да бисте оживели, где се данас “оживљавате“? И шта вас “убија” у Србији?

Или се буним, или се повлачим у миран живот. Волим море, језеро на Ади, природу, свој посао наравно. У Србији ме убија немоћ и сад сам већ сигурна да је за мене касно и да нећу видети једну мирну и стабилну Србију, где неће бити овакве поделе народа, друштво без страха од рата, од будућности и егзистенције. Друштво где су људи заштићени законом, где ће најзад нестати речи патриота, издајник. Друштво које ће најзад зауставити пад.

Недељник

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here