Синод СПЦ подељен између грчких и руских ђака: Kоме ће се Срби приклонити – Москви или Цариграду?

Поделите:

У уторак ће у Београду бити одржана Седница Светог архијерејског синода СПЦ, а једна од тема ће бити православни рат који букти на релацији Москва-Цариград

Прекид дипломатских односа између Руске православне цркве и Цариградске патријаршије, због одлуке васељенског патријарха да у Украјину пошаље два изасланика, који би требало да припреме терен за аутокефалност непризнате украјинске православне цркве, изазвао је потрес у православном свету, а последице се одражавају и на Српску православну цркву.

Будући даје наш Синод подељен, јер у њему има грчких ђака који су приклоњени Васељенској Патријаршији, али и руских који су за Русију, поставља се питање која страна ће превагнути?

У уторак ће у Београду бити одржана Седница Светог архијерејског синода СПЦ, а једна од тема ће бити православни рат који букти на релацији Москва-Цариград, с обзиром да би евентуално признање Украјинске цркве као самосталне могло довести до признања и Црногорске и Македонске православне цркве. Kоначна одлука о страни којој ће се приклонити, међутим, пашће приликом заседања Сабора, које ће се десити у новембру, а стручњаци процењују да се до тада “свашта може десити” јер све зависи од Русије и Цариграда.

– Веома се лако може десити да Србија прекине општење са Васељенском Патријаршијом као што је то учинила Руска православна црква, када је њихов патријарх Kирил престао да спомиње патријарха Вартоломеја у молитви. Иако општење две цркве формално није прекинуто, ово спомињање у молитвама представља први степен – објаснио је за Телеграф.рс верски аналитичар Драшко Ђеновић и додао да не може још увек да прецизира шта је за Србију повољније, јер “савршено решење не постоји, увек се нешто добије, а нешто изгуби”.

– Ту висока политика игра велику улогу, а ми никад не можемо знати како ће они “одиграти” – рекао је Ђеновић.

Он се осврнуо на оштро писмо које је патријарх српски Иринеј упутио цариградском патријарху Вартоломеју како би му указао на опасност од увођења принципа давања аутокефалности новонасталим државама, односно нацијама.

– Плашим се да управо због тога постоје мале шансе да се приклонимо Васељенској Патријаршији, због бојазни да њихов патријарх може ускоро признати македонску и украјинску цркву као независне – објаснио је он и додао да кад се једном прекину канони и пређе граница, онда нема назад.

Свештеник Дарко Ђого каже да СПЦ треба јасно да скрене пажњу Цариградској Патријаршији да је својевољно мешање било које помесне Цркве, укључујући и Цариград, у послове и проблеме друге помесне Цркве у начелу неприхватљиво јер води урушавању суштине постојања Православне Цркве, а то је начело Саборности свих и ненарушавања канонског Предања и канонских територија.

Дакле, није данас у питању “коме се приклонити” на основу личних симпатија или афинитета, него: да ли поштовати начела међусобног братства и поштовања или једностраних поступака и интервенционизма узрокованог геополитичким притисцима и личним амбицијама. Зато, ради себе саме и целе Православне Цркве, СПЦ мора стати уз Митрополита Онуфрија и канонску Украјинску Православну Цркву – закључио је он.

телеграф

Поделите:

2 Коментари

  1. Nikome. Mi imamo nasu crkvu. Ako su Ruska i Grcka u sukobu mi mozemo da kazemo da cemo o tome odluciti na sledecem Vaseljenskom saboru. Posto je poslednji bio 787. godine, pre tacno 1237 godina, moze se ocekivati da ce do narednog doci 3078, tako da imamo vremena da o svemu razmislimo hladne glave :).

  2. Паметан овај “Србенда” који пише хрватским словима. Лепо ти каже човек да се не приклања по личним симпатијама, него по поштовању канона.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here