Сиромашна Америка у паници да ће противници државних школа искористити пандемију да их укину

Поделите:

ПАНДЕМИЈА Covid-19 затворила je школе широм Сједињених Држава, доносећи и расправе о томе шта школе и наставници заправо раде и, на крају, да ли су уопште потребни.

На интернету и у стварном животу, учитељи, родитељи, писци и предузетници били су принуђени да се суоче са новом стварношћу. Они који похађају наставу – од првих разрева основних школа до колеџа – сада морају да одвоје учење од физичког, личног односа према школи.

“Родитељи се довијају док коронавирус затвара школе”, упозорава недавни чланак Business Insider. И деца су узнемирена и усамљена, уз изненадни губитак структуре и заједнице – а да не спомињемо збрку која је испратила ђаке који су пре само неколико дана ужурбано планирали уписивање на колеџе, полагање матуре и испита.

Затварања теку упоредо са колективном спознајом да су јавне школе постале апсолутно неопходне сигурносне мреже за оне ученике и породице који без њих не могу да добију довољно хране, дечје неге или образовне технологије.

Школе у ​​Минесоти, као и многом другим државама, затворене су прошле недеље, наизглед преко ноћи. Моја деца похађају државне школе у ​​Минеаполису, и није прошло много, а је стигао телефонски позив породицама којим им је стављено до знања да ће јело, школски прибор, пакети за учење и оставе бити доступни на школским локацијама широм града.

Али, ево још једне бриге: шта ако је овај изненадни поремећај заправо златна прилика за оне који су управо уложили паре у школе са тржишном оријентацијом?

Да ли је ово моменат који су чекали имућни  инвеститори и политичари, од извршног директора Нетфликса Рида Хастингса до министарке образовања Бетси Де Вос који тврде да је јавно образовање мање демократско?

Кад је ураган Катрина опустошио Ну Орлеанс 2004. године, школски систем града промењен је љубазношћу реформатора образовања усмереног на тржиште, попут Teach for America и Фондације Била и Мелинде Гејтс.

Сара Лем

Данас у Њу Орлеансу не постоје традиционалне јавне школе. Уместо тога, град има мрежу приватних чартер-школа, заједно са приватним школама које су дуго привлачиле најбогатије и најмалобројније ученике у граду. Многи посматрачи, укључујући обојене родитеље који не држе до реформи школа у њиховом граду, документовали су да је ураган Катрина искоришћен за увођење нове ере капитализма и катастрофе за Њу Орлеанс.

Приватизација образовања у Њу Орлеансу,  у пост-Катарина периоду, указије на сличне напоре у Порторику, после урагана Марија. Сада, неки посматрачи предвиђају да ће епидемија Covid-19 бити искоришћења  за још једну интервенцију у америчким јавним школама у капиталистичком стилу.

Одри Вотерс, критичарка утицаја капитализма и технологије у образовању, бавила се овом темом на блогу од 8. марта. Вотерс живи у Сијетлу, епицентру иновација заснованих на новим технологијама и епицентру ширења коронавируса у Сједињеним Државама.

Кад је гувернер државе Вашингтон, Џеј Инсли, затворио школе, Вотерс је приметила да су многи ентузијасти ed-tech “жустро делили листе својих омиљених алата за дигитално учење”, с мало размишљања о “питањима приступачности, приватности или сигурности”.

Могло би нас задесити нешто налик на златну грозницу.

Одједном је криза довела до затварања школа.

Учење се мора наставити. Али како?

Финансијери и произвођачи едукативних производа имају одговоре!

Индустрија образовних технологија већ зарађује милијарде долара годишње. И пре пандемије edtech је убрзано постајала „глобални феномен“, са потенцијалом за ширење било којег софтвера или апликације који би, наводно, олакшали живот наставника.

Крајњи циљ је, замислите, да edtech наставнике замени рачунарима. А један од кључних садашњих аргумената индустријских инсајдера је да технологија може помоћи наставницима да раде са већим разредима.

Треба ли се борити са мањком наставника или са пренатрпаним учионицама?

Размислите о томе да деци дате Chromebooks, саветује часопис EdTech .

Желите ли да смањите трошкове? Поставите једног наставника – или асистента – задуженог за педесетак ученика који би седели испред сопствених екрана, напредујући по `упакованном` наставном плану и програму, корак по корак. Још боље, држите децу код куће. Нека похађају виртуалне школе или `преоравају` градиво без наставника.

За иноваторе у оквирима edtech, Covid-19 је прилика да експериментишу са мање интензивним техничким могућностима школовања. Али, како Вотерс истиче, образовање је много више од једноставних предавања или савладавања одређених вештина.

За сиромашни део америчког друштва школе су и центри за исхрану, безбедни простори за ученике и породице погођене неједнакошћу, нестабилношћу становања и општом несигурношћу с којом многи живе данас.

“Кад бисте затворили врата школе,” пише Вотерс, “терет свих тих услуга био би пребачен на породице.”

Али, бизнисменима је то још једна прилика да се школе подесе по својој жељи.

          Сара Лем (Sarah Lahmје писац и истраживач из Минеаполису. Њени се радови појављују се на многим сајтовима на којима се расправља о стању школства у САД)

Faktiž

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here