Сиромаштво у Србији: Пола милиона становника нема ни за основне потребе

Поделите:

Овако наређане бројке додатак су слици која се видела при отварању објеката немачког трговинског ланца Лидл пре неколико дана у Србији која је могла да се сведе на три речи: пилетина, банане, редови.

Бројни коментари и скоро па хистерија, како на интернету, тако и уживо, уследили су након што је 16 продавница прошле недеље потрошачима отворило врата. Међу коментарима су били и они да је то „слика и прилика” Србије. Сиромашне Србије.

Упрово због тога што наводно доприноси смањењу сиромаштва у овом делу Европе, компанија Лидл је од Светске банке и ЕБРД-а добила стотине милиона долара.

Само неколико дана након тога, на Међународни дан борбе против сиромаштва, стиже информација да у Србији – пола милиона становника не може да задовољи основне потребе.

статистика сиромаштва
Натпис на слициСиромаштво у Србији кроз неколико бројки

Како је на сајту саопштио Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Србије, тих пола милиона грађана, односно око 7,2 одсто становника, у 2017. имало је мање од 12.045 динара месечно – што је граница апсолутног сиромаштва.

Колико је по Србији данас тачно сиромашних, не зна се, јер су управо подаци овог Тима објављени пре неколико дана, последњи доступни. Актуелнијих података нема.

И у Републичком заводу за статистику за ББЦ на српском кажу да немају „свеже” податке.

Апсолутно и релативно сиромаштво

Особа која нема довољно прихода да задовољи животне потребе, не може да се запосли, нема одговарајуће стамбене услове и адекватан приступ социјалној заштити, здравственим, образовним и комуналним услугама, према законској дефиницији је – сиромашна.

У Србији се, како за ББЦ на српском кажу у Тиму, оно мери као апсолутно и релативно сиромаштво.

Апсолутно сиромашни не могу да задовоље базичне потребе, док релативно сиромашни не могу да остваре животни стандард који је одговарајући у односу на друштво у коме живе.

Релативно сиромаштво представља и праг ризика сиромаштва. Тај праг је у Србији нижи него у било којој чланици Европске уније, изузев у Румунији.

Према подацима, чак 1,8 милиона становника Србије живи у том ризику.

„У ризику од сиромаштва према последњим доступним подацима је 25,5 одсто популације”, кажу за ББЦ на српском у Тиму.

Ко је најугроженији?

Младић или девојка из вишечлане породице са села из јужне или источне Србије, чији родитељи имају низак ниво образовања или су незапослени – тако би у најкраћем цртама изгледао профил сиромашне особе.

Тим Владе Србије пише да је сиромаштво у ванградским подручјима учесталије него у граду, као и код особа које живе у домаћинствима чији носилац има низак ниво образовања или је ван тржишта рада.

Забележен је и пораст сиромаштва код лица која живе у вишечланим породицама, као и пораст броја сиромашне деце.

Импровизовано насељеImage copyrightGETTY IMAGES
Натпис на слициПола милиона грађана нема за основне потребе

Бројке су ипак једно, а осећај друго. И он је више поражавајући од статистике. Субјективни осећај сиромаштва има две трећине становника.

Толико их је на питање о могућностима да „саставе крај с крајем” одговорило са „тешко” и „веома тешко”. Србија је и по овом податку у врху у поређењу са земљама ЕУ.

Како се држава бори?

Тим за смањење сиромаштва укључен је у решавање овог проблема.

Србија тренутно нема Стратегију за смањење сиромаштва, јер је последња истекла 2015. Ипак, у овом Тиму кажу да се политике сада креирају према Програму реформи политике запошљавања и социјалне политике.

„Ове године припрема се Извештај о реализацији планираних мера и активности, које су значајним делом усмерене на смањење сиромаштва. Осим тога, у завршној смо фази израде Трећег националног извештаја о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва који ће пружити јасан преглед праваца даљих реформи, са детаљним прегледом стања”, наводи се у одговору.

Како се још држава бори са овим проблемом великог сиромаштва, нисмо успели да сазнамо у надлежном министарству, јер до објављивања овог текста нису одговорили на наша питања.

Новчану социјалну помоћ у Србији добија око 268.000 становника, преноси Бета.

Истовремено, у Црвеном крсту Србије кажу за ББЦ на српском да кроз програм народне кухиње припремају оброке за 35.300 корисника у 77 места у Србији.

У ову бројку, како објашњавају, нису укључени Београђани, јер за њих програм спроводи Град.

Старији финансијски стабилнији

Уочи Међународног дана борбе против сиромаштва, Европска агенција за смањење сиромаштва – Србија објавила је истраживање према коме старији у Србији живе неповољније у односу на вршњаке из ЕУ.

Ипак, у односу на млађе, старији су мање изложени ризицима од финансијског сиромаштва. У томе значајну улогу играју пензије.

Истраживање су спровели Црвени крст и Група за развојну иницијативу СеЦонС и показује да више од четвртине старијих од 65 себи не може да приушти два пара обуће у сезони, а свака трећа старија особа не може да замени изношену одећу.

Село
Натпис на слициСела на југу и истоку Србије најнеповољнија

Код старијих је изражена и родна разлика – више је старијих сиромашних жена него мушкараца.

Светски дан борбе против сиромаштва обележава се од 1987, када се на откривању споменика посвећеног борби против сиромаштва у Паризу окупило око 100.000 људи.

Скоро половина светске популације, односно више од три милијарде људи, живи са мање од 2,5 долара дневно, показује анализа Светске банке. У екстремном сиромаштву живи више од 1,3 милијарде светске популације, са мање од 1,25 долара дневно.

Према подацима УНИЦЕФ-а, 22.000 деце умре сваки дан због сиромаштва.

Око 400.000 деце у Србији је у ризику од сиромаштва, саопштила је данас Мрежа организација за децу Србије.

 

BBC na srpskom

Поделите:

2 Коментари

  1. //osoba koja nema adekvatan pristup socijalnoj zaštiti,zdravstvenim,obrazovnim i komunalnim uslugama prema definiciji se smatra siromašnom//
    Hahahahahahaha ko vam je pravio ovu definiciju??????
    Ludi Milojko iz Ritopeka hahahaha
    Kod srba ako niste znali siromašan je samo i uvek samo onaj ko nema novca u džepu..
    A to jel ima kontejner za smeće pod nosom da mu smrduca i jel škola puna đaka nema mnogo uticaja na bogatstvo..
    Pogotovo ne tupavi i zatucani lekari iz zdravstvene zaštite..
    U Srbiji čovek bolje da se obesi o krivu vrbu nego neki krkan od lekara da ga leči i iživljava se na njegovim nervima haha

  2. Srbija je primitivno,prosto,zaostalo i ambivalentno društvo ali nikako nije siromašno jer većina Srba nije ni gladna ni žedna a novac kao i svi srbi drže u slamaricama i ćupovima zakopanim pod zemljom hahahaha
    Čak i Beograđani koji sebe smatraju nekakvom srpskom elitom više od 50% svoje efektive ne poverava nikom sem svojem Yogi dušeku..
    Kad bi se pretresali dušeci i sefovi po zidovima iz –siromašni– beogradski klošarski rezidencija mala bi bila Švajcarska banka milijarde i milijarde evra da prebroji.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here