Скуп посвећен борби против СРПСКОГ ФАШИЗМА!

Поделите:

Елементи фашизма и данас су присутни у нашем друштву, акутелна власт их неретко подстиче и потребно је да говоримо о злочинима које су починили наши сународници, да чак и на максимум фашизма одговоримо минимумом антифашизма, порука је вечерашње трибине „Дух паланке и фашизација друштва“ коју је организовао покрет Нови оптимизам поводом међународног дана борбе против фашизма и антисемитизма.

– Нисмо у стању да проговоримо о стварима које су наши сународници, не тако давно радили, о убијању, на начин на који би морали, истакао је редитељ Јанко Баљак.

А морали бисмо, сматра Баљак, не да бисмо ширили мржњу између народа, која је, по његовој оцени, идаље на високом нивоу, већ како бисмо достигли помирење, катарзу и изградили нови однос са свим народима са којима смо ратовали. Ипак, он истиче да смо још увек далеко од тога, а да помирење отежава актуелна гарнитура власти.

– Поготово смо далеко од тога са овом влашћу која, чини ми се управо према антифашизму има потпуно шизофрен однос. Ви видите министра одбране Вулина који се заклиње у антифашистичке традиције а са друге стране промовише генерала Лазаревића као предавача на ВМА, видите Шљиванчанина који слободно шета са Вучићем након одлежане казне за ратне злочине, руским генералима враћамо улице, а рехабилитујемо Недића и Михајловића, подсетио је Баљак.

Он додаје да су сва ова дешавања испраћена у таблоидним медијима без икакве речи осуде, без критике у похвалном тону.

– Србија је заробљена страхом, то има дубоко репресивне, да не кажем фашистичке елементе. Оно што се дешава у малим местима је још веће насиље. Та средина је управо паланка о којој вечерас говоримо, где се људи сурово, без зазора стављају на стуб срама, указује Баљак.

О духу и философији паланке коју је описао Радомир Kонстантиновић, дајући велики допринос антифашстичкој борби, говорио је Александар Секуловић, потпредседник Савеза антифашиста Србије.

– Kрајњи израз духа паланке и општа оцена Kонстантиновићевог дела је – Дон кихотовска борба против српског фашизма у периоду који је суочен са националсоцијалстичким режимом Милошевић-Шешељ. Тај период има неизбежна својства параноје и колективног лудила који је Kонстантиновић препознао јер је био антифашиста по рођењу и убеђењу, био је човек етике, истине и разума, објаснио је Секуловић.

О овом делу и његовом историјском контексту говорио је историчар Срђан Милошевић, док га је из позиције песника тумачио Марјан Чакаревић, који примећује да више не живимо у свету у коме је настала Kонстантиновићева књига, да свет морамо описати новим терминима, појмовима, али да је фашизам и даље ту.

– Зато морамо размишљати шта можемо да урадимо да он ‘не дође и по нас’ а Kонстантиновић је то знао – говорио је и мислио слободно – нагласио је Чакаревић.
Kао крајњу анализу актуелног стања у српском друштву Небојша Миленковић, историчар уметности и књижевник, закључује да постоји много конституцијских елемената фашизма и тоталитаризма које свакога дана препознајемо.

– Мит о непогрешивости и непобедивности вође, ширење страха креирањем осећаја безперспективности, и убеђења како је деспотија унапред дато стање и како је сваки отпор њуј осуђен на пропаст. Наш тоталитаризам не трпи другачије мишљење јер не трпи мишљење као такво. Отуда кревељења на националној фреквенцији, отуда ријалитији, отуда и у парламенту Ристичевићи, Мартиновићи, Гојковићке, Вулини, а они нису изузетак него правило. Они су систем окји дискредитује сваког ко би се бавио политиком. То је највећа опасност у нашем друштву – политика се стигматизује и претвара у каљугу у коју се нормалан, поштен човек не би упустио – закључује Миленковић.

Данас

Поделите:

3 Коментари

  1. Они сада кажу „фашизам“, а мисле „да ми се најести врућих кромпира!“ Једнога дана потражиће и дефиницију фашизма и видети да је нико уствари нема и не зна, што није страшно… нити им смета да документују српска убијања и геноцид, кад већ досад нису?!

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here