СНСД омлатио невесињске глогиње Војином Ћетковићем

Поделите:

Преношење страначких спинова са непотписаних портала, Фронтал је одавно означио као једно од највећих зала на медијској сцени Српске. Због тога је портале без импресума прозвао „порталоиди“, како би се читава појава лакше дефинисала и препознавала.

Непровјерена, једнострана и логички упитна вијест Топ портала, пренесена од стране АТВ, а потом умножена најчешће кроз сличне медије у Србији, „ставила је звоно“ на глумце Војина Ћетковића и Дејана Луткића, изједначивши их по антисрсптву са моралним гномима попут Мирјане Карановић или браће Трифуновић.

За праћење овог случаја потребно је гледати читав низ догађаја, без којих прича не може бити потпуна. Све је започело протестом демобилисаних бораца у Невесињу, због одлуке да се општинска плакета додијели народном посланику Илији Таминџији.

И Таминџија и Вукота су из Херцеговине?

Борачко незадовољство, очито синхронизовано са опозицијом у Невесињу, коју предводи СДС, изазвано је тврдњама да је Таминџија дезертер, који не заслужује награду на Митровдан, кад се сви присјећају двије славне битке у којима је одбрањено Невесиње, а многи борци за успјех у томе дали свој живот.

Овакав напад има више мањкавости: Таминџија је дезертер колико и Вукота Говедарица, са разликом што је Илија студирао у Подгорици, а Говедарица у Новом Саду. И СНСД и СДС би морали утврдити неко правило које се односи на студирање током рата, а које ће важити једнако за чланове и њихове, и супарничке странке.

Двоструки аршини у овом случају поприлично вријеђају интелигенцију. Подједнако и они који бране Таминџију, а користили су исти аргумент у кампањи против Говедарице, било они који сада раде исту ствар са друге стране.

Са друге стране, Таминџија није од јуче постао „дезертер“ већ је то био и 2010. од када поприлично убједљиво побјеђује на изборима на којима се појави. Такође, општинско признање му је додијељено „за изузетан допринос у рјешавању питања водоснабдијевања, путне инфраструктуре и реализацији пројекта ХЕ Дабар“.

Макондо у Невесињу: Мајору има ко да пише

Једно универзално правило о додјели признања политичарима, тек онда кад више не буду на власти, дало би наградама на значају и објективности, али о томе сада можемо само да сањамо. Овако, додјела плакете Тамиџији ни по чему се не разликује од мноштва истих додјела широм Српске. То што је Митровдан уједно дан општине Невесиње, не може бити аргумент против додјеле, јер се другим данима, логично, не дијеле плакете.

Било је заиста дирљиво гледати како једни желе да скрену пажњу са „дезертерских дилема“ на непоштовање домаћина и националну неосјетљивост глумаца из Београда, док други истичу ствари које им иначе уопште нису за моралну осуду. Тако Блиц, и то Еуро, даје једнострано обојен приказ у којем су сви извори анонимни по принципу „рече ми један чо’јек“, осим Јована Васиљевића. Погађате, предсједника СДС у Невесињу.

Уз све ово, ишла је и побочна прича о хапшењу учесника Отаџбинског рата, мајора Брана Пејановића. Наиме, они који и иначе не дају пишљива боба на наслијеђе Војске Републике Српске, јако је општечовјечански погодило његово хапшење. Оно је, наводно, услиједило након обраћања Таминџији у смислу његовог неучешћа у рату, што је локална полиција протумачила као нарушавање јавног реда и мира, до степена лишавања слободе.

Самозатајни Илија, без шмекерског у себи

Они који за Таминџију нису први пут чули ове јесени на скупштинским засједањима (сексизам и ренесанса), сјећају се изборног феномена у којем је он још 2010. постао народни посланик, а да практично није имао ни предизборних наступа ни плаката.

Наравно, посао за њега је одрадила машинерија СНСД ојачана ресурсима ЕРС, али то не мијења утисак да је Илија прилично самозатајан лик који не тежи јавном наступу и слави, већ очито мисли да је оно што ради довољно видљиво и без рекламе. Ни у скупштини није имао запажених наступа сједећи у њој два мандата, а тек је ове јесени, повучен прије свега наступима Небојше Вукановића, показао да зна да улази у вербалне дуеле.

Имајући у виду поменуту самозатајност, Таминџија је могао испасти невиђен шмекер да је након првих протеста рекао: Поштујем борце, нећу да учествујем у нечему што дијели моје суграђане, не треба ми никаква плакета, све што сам радио радио сам јер тако треба, а не да бих добио признања“.

То што није урађено тако, вјероватно говори о преовладавајућем стању свијести у СНСД по коме је боље да све пропадне, него да неко од њих покаже било шта што се може протумачити као слабост. И то има неку своју логику и оправдање.

Хаубица портал

Једино што нема оправдање је начин на који су одлучили да спинују читав случај. Када је свечана сједница и додјела признања протекла у мучној атмосфери, уз звиждуке и јавно цијепање борачких књижица, на опскурном порталу, појављује се информација да су Ћетковић и Луткић одбили да наступе у програму док се не скине натпис на коме се налази грб Српске и подсјећање на двије Митровданске офанзиве.

За Топ портал је домаћа јавност чула први пут прошле године, када је РТРС пренио резултате предизборне анкете, чији резултати су у једном случају имали збир 100,2%, а у другом чак 105,4%. Већ тада је свима било јасно чему служи Топ портал(оид), али очито не и АТВ, који је текст пренио, без покушаја да са њим као поводом, затражи другу страну догађаја.

Друга страна у страначком смислу је такође имала „неименоване“ изворе, који су тврдили да је од глумаца било затражено да „величају Додика и Вучића“, што су они, гле чуда, одбили. Наравно, бесмисленија од ове двије верзије боље је одјекнула друштвеним мрежама, па се у овом тренутку навелико расправља како казнити, прије свега Ћетковића, пошто је Луткић, вјероватно као мање познат, потпуно пао у други план.

Да ствар буде парадоксалнија, Ћетковић је био гост Невесиња прошле године, а као кум покојног Небојше Глоговца, по коме име носи дворане у којој се одржавао свечани програм, требао је добити награду „Кум општине Невесиње“. Знао је гдје долази, те му натпис није могао сметати, а да му је сметао, лако би се изговорио другим обавезама и не би дошао.

Редитељ раздора: Пејаковић (а није Коља) још непознатији од Луткића

Занимљиво је да на догађај нису дошли Милорад Додик и Жељка Цвијановић, иако неки кажу да су били најављени, а није било ни преноса на РТРС, који је био планиран. Срећом, немиле сцене са додјеле награда барем нису морале бити гледане у преносу.

Како је пренос планиран, логично је да је догађај имао редитеља, а то је у Невесињу требао бити Александар Пејаковић, који се данас огласио и објаснио да глумци нису тражили скидање никаквих ознака, већ да је од њега накнадно тражено да на црну позадину позорнице стави банер. Кад је дошло до неслагања, Пејаковић се повукао из организације, а за њим су то учинили и глумци који су на његов позив дошли да учествују у програму.

Будући да је Пејаковић апсолутно непознат, његово помињање у оваквом контексту не би имало ефекат, какав је имало истицање далеко познатијих београдских глумаца. А то је да сви причају о њиховом потезу, а нико о политичком скандалу у Невесињу, који је парадигма некултуре, небриге и приватизације општенационалних тековина у приватне и партијске сврхе.

Није да се и драмској секцији на овој приредби не би имало шта замјерити, напротив, али то је тек друга прича која би такође скретала пажњу са пуне суштине. А она је да је ово била мучна представа у којој су сви глумци, макар били и глумци по животном позиву, крајње неубједљиви, те изразито безобразни и без поштовања за оно што се на Митровдан 2019. године обиљежавало у Невесињу.

Фронтал

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here