Софија Ињац: Примитивизам као начин живота

Поделите:

Тридесет година гледамо исте ликове на естрадно-политичкој сцени. Тридесет година нам то не смета, (или коме смета тај је проглашен за реакцију и одговараће). Тридесет година једемо ужегао хладан бурек, и млак чај и кличемо тој некаквој самозваној елити и дивимо се њиховом примитивизму и простаклуку.
Полусвет је постао елита. Постао, а онда кривимо државу. Kако може држава бити крива народу коју је сам изабрао да изопшти елиту из сваког дела друштва и постави на трон полусвет да нам се цери у лице, свакодневно. Примитивизам је постао начин живота. Примитивац…човек коме је лајф мотив да легне, једе и јебе, по систему усе, насе и подасе.
Али, не зна примитивац да се ту завршавају животињски проблеми и почињу они људски. Не зна, јер ни нема пример који би му показао да може то другачије, да је живот више од тога, а човек изнад, јер је елита протерана у своје јазбине. Замислите човека који себе сведе на своја муда, или на сендвич, и при том тражи да се уважава. Питам шта да уважимо пенис, или саламу? Мислим који део треба уважити? Оба имају рок трајања, човек нема. Бити човек значи бити изнад најнижих нагона и порива. Значи уписати се у вечност. За примитивца то не постоји, он хоће све сад и одмах иначе његово постојање нема смисла, а све под мотом „једном се живи“ или „дај шта даш“, па и кад не даш сам ћу да узмем, јер ми се може, јер ја сам примитиван и немам скрупуле, немам част ни образ, немам никакве етичке вредности. Могу да радим шта ми падне на памет и да то представим као вредност која ће се временом усвојити.
Свако ко се буде другачије понашао биће проглашен за лицемера, или барем нарциса. Најгоре је што примитивац уме вешто и лукаво да завара средину, дуго кријући свој примитивизам, са пар напамет научених фраза, углађеним понашањем и скупом гардеробом. Углаве се у разна друштва и гризу изнутра док потпуно не униште све што могу. Примитивци или простаци се намиришу између себе, подстичу се и потпомажу. Данашње друштво је задивљено примитивизмом.
Живот у очима примитивца је до краја упрошћен, поједностављен. Очајнички се труде да све прилагоде себи и усмере на себе, сматрајући да је једино правилно да се око њих свет окреће. Они креирају свој свет, своју врсту музике, своје књижевнике, своје политичаре: Њихова (не)култура постаје друштвено прихватљива култура, култура под заштитом медија, државе.
Примитивац је увек најгласнији у друштву, јер увек има одговор за све и савет за свакога. Доживи усхићење када сретне другог примитивца, одушеви се њиме, бодри га, тапше по рамену, наздаравља флашама на сваки испијени гутљај да би оставио утисак врсног весељака и домаћина. Њихова енергија је рушилачка, деструктивна, склона сваком изопачењу и руглу. Све чега се дотакну претварају у пепео. Једном распламсан и одобрен примитивизам постаје застрашујућ одузимајући човеку достојанство понижавањем личности. Беда духа и примитивизам су будућност наше цивилизације, као што су већ садашњост. Простаклук је дивљи и неукротив је, и на жалост он је реалност и сама суштина нашег друштва. Два су могућа исхода ове патологије савременог друштва. Једно смо видели у филму Idiocracy (Идиократија), када елита подбаци и препусти друштво идиотима, а сама ишчезне. Други исход од елите захтева напор и деловање. Пре свега жртву. Самозадовољна елита, затворена у узак друштвени круг није ништа друго до секта. Излазак из те добровољне самоизолације, из зоне комфора, јесте ризик за садашњу елиту, али без тог искорака, без те жеље да се наметне и мења друштво, њено изабрање је бесмислено. Или јеси или ниси елита!

Софија Ињац

konkretno.co.rs/

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here