СОРОШ ПРОТИВ ОРБАНА – криминал против владавине права

Поделите:

Фондација Отворено друштво америчког милијардера и самозваног филантропа Џорџа Сороша је у понедељак потврдила како је пред европским судом за људска права подигла тужбу против Мађарске због спречавања њезина “хуманитарног рада у тој земљи”.

Сорошева хоботница се на овај корак одлучила након што је Мађарска у јуну (липњу) усвојила закон познат под именом “Зауставимо Сороша”, према којем се намеће 25% пореза невладиним удружењима које “помажу” мигрантима и предвиђа се казна од годину дана затвора за помагање њиховом илегалном уласку у земљу.

Став Виктора Орбана о имиграцији је јасна, посебице илегалној, чему се жестоко противи он и његова влада. Мађарски премијер је рекао како су ови закони додатна мера за сузбијање доласка тражитеља азила у земљу, иако никоме о њих коначно одредиште и није била Мађарска.

“Једино што ће ови закони зауставити је демократија”, саопштила је Сорошева Фондација Отворено друштво, те додала “како се мађарски закони косе с европским конвенцијама о слободи говора и удруживања те излажу читав низ легитимних делатности ризику казненог прогона”.

Фондација Отворено друштво финансира бројне невладине организације у Мађарској и свету и саопштила је у августи (коловозу) да ће регионално седиште из Будимпеште преместити у Берлин, осудивши наводне “репресивне” мере које је увео Орбан.

Овде се треба зауставили и обратити позорност на хипотетску “легитимност делатност” невладиних удружења из галаксије Сорошевог Отвореног друштва.

Наиме, ова удружења се баве делатношћу коју казнено право у готово свим земљама познаје као потицање илегалне имиграције, за коју су одговорне споменуте НВО које делују у целој јужној Европи, те илегалне имиграције за коју административну одговорност сноси особа која је илегално ушла у једну од земаља ЕУ.

Задржаћемо се на првој, која се изравно тиче Фондације Отворено друштво и невладиних удруга које финансира.

Злочин потицања или помагања у илегалној имиграцији је тешко казнено дело, посебице у случају удруживања организацију како би се лакше проводиле незаконите активности.

Немамо податке о мађарском казненом закону, али је тренутно у фокусу медитеранска рута и послужиће за успоредбу.

Ако се ова криминална делатност проводи у сарадњи с локалним криминалним организацијама мафијашког типа, које де фацто контролирају Лампедусу и целу обалу Сицилије, починитељи су казнено дело провели у сарадњи с мафијом и додаје им се отежавајућа околност из чланка 416-бис.

Сам злочин потицања и олакшавања илегалне имиграције у Италији постоји још од 1998., када је законом уређено које су то акције усмерене на помагање при незаконитом уласку неке особе у државу.

Чак и ако се дело почини уз минималну накнаду, касне је одређено да то може бити неколико десетака евра, не признаје се “посебно ниска нематеријална штета”, што је Врховни суд у Риму потврдио 27. фебруар (вељаче) 2017. године.

За ово се дело прописује казна затвора од две године и новчана казна од 150 000 евра.

Разне пресуде, као и закључци донесени од стране Врховног суда, свакако заслужују дубље разумевање.

Наиме, казнено дело дефинисано законом из 1998. године, а које говори о увођењу групе миграната, каже:

“Осим чињенице да представља озбиљнији прекршај, ко крши одредбе овог закона, промицањем, усмеравањем, организирањем, финансирањем или превозом странаца на териториј државе или обавља друге радње којима је циљ осигурати илегално улазак на територију државе, или било које друге земље чије та особа није држављанин или нема право на стални боравак, казниће се казном затвора од једне до пет година и новчаном казном од 15 000 евра за сваку особу.”

Што се тиче структуре таквог казненог поступка, Врховни суд је у више наврата јасно нагласио како је “дело проведено пуком чињеницом да је неко својим понашањем особу довео у ситуацију да илегално уђе у земљу, иако не мора нужно бити повезан с потенцијалним илегалним уласком странса у државу, и без обзира на сам догађај”.

Постоји и низ отежавајућих околности којима се повећавају затворске и новчане казне, а то су:

Ако се ради о илегалном уласку или боравку на државном подручју пет или више особа.
Ако је дело почињено за остварење профита, чак и неизравно, што може бити искориштавање и трговање људима.
Ако се при у почињењу дела спроведе злочин против имовине, чак када штета није значајна.

За отежане околности се изречена казна може увећати за 1 до 3 године, а правило слободе одлучивања се оставља судској власти која закон проводи у пракси.

У том погледу, када је тужитељ навео укупну штету од илегалне имиграције, која је успели ући и живе на територији Италије без прихода, рада и сталног боравка, тешко је утврдити чињенично стање, јер се у неким деловима не може одредити штета настала од почињења незаконитих радњи.

Боље би било израчунати штету нанесену организацијама и јавној економији, која је последица потицања илегалног уласка грађана у државу, без икакве контроле и уз максималну организацију, чиме се покопавају институције за управљање миграцијским токовима, који су већ у тешкој ситуацији, каже италијански закон из 1998.

У случају у којем је образложен, Врховни суд у Риму је тиме поновно утврдио казну, искључујући смањење за олакшавајуће околности наведене од стране обране.

Овакве и сличне, строже или блаже, имају све земље ЕУ и света. Није јасно што жели такозвани “господин” Џорџ Сорош? Да у целом свету сви иду на робију за потицање и помагање илегалних имиграција, а да смо његова заклада и удруге које се дословно баве криминалним активностима буду изузете од казненог прогона?

Биће врло занимљиво чути пресуду европског суда за људска права, јер ће она имати далекосежни утицај на владавину права у ЕУ.

логично

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here