Шпигл: Неснађена Тереза Меј у лавиринту Брегзита

Поделите:

Мејова je земљу, партију и себе саму увела у лавиринт иако је сасвим очигледно да нити може нити уме да нађе излаз

У јуну 2017, скоро годину дана након референдума о Брегзиту, Би-Би-Си је посветио емисију британској премијерки. У том тренутку, Тереза Меј била је на дужности већ 11 месеци, а пре тога била је и министарка унутрашњих послова шест година. Њена озбиљна фаца, њене дречаве ципеле и незграпан ход били су познати сваком британском школарцу у интернату. Али Мејова је била и необично отуђена од својих суграђана. Није било никаквих анегдота о њој, нити пуно незаборавних цитата. Нико није знао ко је она заправо.

Репортер Би-Би-Сија кренуо је да решава загонетку и на крају био приморан да призна да није био ништа паметнији сада него што је био у почетку. Ниједан од њених старих школских пријатеља и колега које је интервјуисао није био посебно близак са њом. Ипак, запањујуће је то што су се сви сложили око једне ствари: Ако она икад посрне, биће да је то због њене неспособности да гради мостове. „Њој недостаје способност да оформи екипу“. Мало пре 19:30 часова у уторак, Мејова је седела у препуном британском парламенту. Непосредно пре тога још једном је понижена од стране своје сопствене Конзервативне странке, али нико није био вољан да стане уз њу. Мејова је тако седела утучена и повучена, носећи једну од оних масивних огрлица које делују као да сваког тренутка могу да је одвуку у амбис. Остала је сама. Чак ју је и глас напустио.

Али онда је устала, изговорила да јој је жао и потом наставила са објављивањем наредних корака. Очигледно је желела да настави. Даље и даље. Као да се ништа значајно уопште није догодило. Међутим, јесте. Ове седмице, 17 дана пре датума када Уједињено Краљевство треба да напусти Европску унију, британски парламент је по други пут одбацио споразум о изласку. И то је опет учинио са тако огромном већином да су испарили и последњи остаци контроле Терезе Меј над дешавањима – ако ју је икада и имала. Шта год да се сада деси, то више није до ње.

Упркос огромном извршеном притиску на своје колеге конзерватице, упркос безочним покушајима да се опозиција намами новцем, упркос привременим уступцима од стране Брисела, и упркос мрачним предвиђањима за оно што ће се десити ако она омане, Мејова није успела да придобије ниједну опозициону фракцију у парламенту у протеклих неколико недеља. Брегзиташи, присталице другог референдума, присталице меког договора: сви они су у уторак стајали заједно, раме уз раме, поручивши Мејовој недвосмислено „не“.

Тереза Меј држи говор у британском парламенту, 14. март 2019.

Мејова је већ неко време само реаговала на догађаје. Уместо да је градила мостове, она их је спаљивала. Иако су посланици накнадно гласали против изласка из ЕУ без договора и за продужење рока, остаје нејасно за шта би тај додатни рок требало искористити. И ко би требало да га искористи. Постаје све јасније да је Мејова повела своју земљу, партију и саму себе у лавиринт, и да она очигледно нема ни моћ ни идеје које би им омогућиле да пронађу излаз. Брегзит би био важан изазов за сваког премијера, али тврдоглавост и неспособност Мејове су га још више отежали. Због тога је за многе Брегзит постао референдум и о самој Терези Меј.

„ОНА ЈЕ НЕПРИСТОЈНА. ОНА ЈЕ ОКРУТНА“
Колико овонедељни догађаји имају везе са самом Меј најбоље сведочи поверљиво признање једног посланика, који је рекао да је превише презирао премијерку да би гласао за било који договор који она представи. И није био једини. Био је то драматичан суноврат: Када се пре скоро три године преселила у Даунинг стрит, била је популарнија од било ког шефа владе у дужем временском периоду.

„Погрешио сам у вези ње, каже Метју Парис, зурећи мрзовољно у своју шољицу чаја. Уторак је ујутро, око 10 часова пре гласања о Брегзиту, и Парис, човек изузетне углађености, покушава да нађе праве речи током разговора у свом стану у источном Лондону. Проналажење гласа му обично није представљало проблем: 69-годишњи Парис један је од најтраженијих стручњака у земљи. Он ради за Би-Би-Си, пише колумне за Тајмс и често бива замољен да прокоментарише конзервативце. Седам година је провео у парламенту као члан странке.

Из своје дневне собе, Парис има предиван поглед на Темзу, која је данас прилично узбуркана. На балкону шибају лондонски олујни ветрови. Након шокантног исхода референдума у јуну 2016. године, Парис је, као и многи други, сматрао да је Мејова  права особа за стабилизацију све неспокојније Велике Британије. „Мислио сам да је смирена, мудра и проницљива, ако већ није нарочито узбудљива“. Састао се с њом неколико пута и није имао негативних утисака, осим што је можда била наглашено зловољна када би говорила о својим колегама. „Она је прилично велики мрзитељ“. Али није то било нешто што би Парис сматрао посебно узнемирујућим.

Прве сумње су се појавиле када га је премијерка одвела на чај шест месеци након што је преузела власт. Чак и тада, постало је јасно да се Мејова удвара десничарски настројеним брегзиташима у својој странци, иако је водила кампању за останак у ЕУ. „Упозорио сам је на то што ради“, каже Парис. „Рекао сам јој да ништа што би могла понудити никада неће задовољити десничаре“. Али он је рекао да је Мејова само ћутке зурила у њега. „А када је проговорила, то су биле само фразе које сам раније чуо или прочитао. Није чак ни покушала да објасни своје поступке нити да ме придобије. То је било најдужих 30 минута у мом животу“.

Метју Парис

Ипак, он је наставио да је брани у својим колумнама још неко време. Али онда је почео да чује од све већег броја званичника, законодаваца и министара у којој мери је Мејова изоловала саму себе, колико је постала недоступна и колики су били нивои фрустрације међу онима који је окружују. „Она је зла. Она је непристојна. Она је окрутна. Она је глупа. Чуо сам то од скоро сваког ко је сарађивао са њом“, истиче Парис. Он је рекао да није очекивао толику мржњу, „а то није реч коју олако користим“.

Ипак, најгора ствар је, каже он, неспособност Мејове да придобије друге, да се нагоди и да предводи. „Није нормално“, каже Парис,  „да неко попут ње заврши на послу где је најважнија ствар комуницирати, одговарати на питања и доносити одлуке. То је, верујем, више психолошки него политички проблем.“

ОТУЂЕЊЕ ПОТЕНЦИЈАЛНИХ ПРИЈАТЕЉА
Списак неуспеха Мејове је дугачак. Када је земљи био потребан позив за помирење након референдума о Брегзиту, викарова кћерка из Истборна била је тиха. За разлику од Черчила током Другог светског рата („крв, напоран рад, сузе и зној“), Тачерове током конфликта са ЕУ („нисте европска супердржава“) или Блера пре рата у Ираку („претња заиста постоји“), она је државу у метежу препустила самој себи. Месецима се колебала пре него што је донела своје прве олуке о Брегзиту. И скоро све су биле погрешне. Повукла је црвене линије које је касније морала да прекорачи. Изговарала је фразе за које се испоставило да су заиста биле шупље како су и звучале („изостанак договора бољи је од лошег договора“).

Али изнад свега, она је неповратно лоше проценила за који ће Брегзит британски парламент на крају бити спреман да гласа. Мејова је од старта могла да зна да ће већина гласати само за меки излазак и да ће морати да успостави блиске будуће односе са ЕУ. Али да би то урадила, она је морала да направи компромис са опозицијом. Учинила је супротно. Иако је Мејова нагласила да је за њу важна „воља народа“ – она је углавном размишљала о својој партији. Мекши пут би уплашио мрзитеље ЕУ међу конзервативцима и потенцијално би поделио торијевце. За партијског војника попут Мејове, била је то очигледно неподношљива мисао.

За Терезу Меј, торијевци су увек били више од групе људи са сличним политичким уверењима. Она је изгубила родитеље док је била млада, нема браће и сестара, има мало пријатеља, а свог мужа Филипа упознала је на балу Конзервативне странке у Оксфорду. Њени пријатељи тврде да се Мејова удала два пута – једном за Филипа, други пут за торијевце. Све до данас, упркос готово нехуманом раду у Даунинг стриту, она и даље редовно присуствује вечерњим окупљањима у свом округу. Живот Мејове је забава.

Стога се никада није усуђивала да сузбија Брегзит фанатике повезане са Борисом Џонсоном и Џејкобом Рис-Могом и њихове илузије о националној величини. Уместо тога, она је непрестано попуштала под притиском ултра-десничарске Европске истраживачке групе унутар своје партије, која има везе са истаживањем колико и хороскоп са астрономијом. Њихови захтеви постајали су све бестиднији. Никада нису били задовољни.

Борис Џонсон

И док је Мејова – услед фрустрације – покушавала да задовољи десничаре на маргинама, очигледно није приметила да је отуђивала све своје потенцијалне партнере: умерене и левичарски настројене торијевце, опозицију и, не и најмање важно, доносиоце одлука у Бриселу.

Испрва, били су импресионирани како је Мејова једноставно прогутала своја поновљена понижења. Међутим, најкасније до јануара, када се Мејова дистанцирала од споразума о повлачењу који је сама испреговарала са ЕУ, била је то ствар прошлости. „Шефови држава и влада то примећују“, каже дипломата ЕУ. Скорашње интеракције представника 27 држава ЕУ са њиховим посетиоцима из Лондона биле су прожете једва прикривеном злурадошћу. „Тешко је људима пружити руку помоћи ако су им обе руке у џеповима“, рекао је дански премијер Ларс Расмусен.

НАМРГОЂЕНИ ПИОНИР
У Шарм ел Шеику, у Египту, премијерка је недавно упитала председника Европске комисије Жана-Клода Јункера може ли добити неку врсту гаранција да неће морати да преговара са евроспектицима попут Матеа Салвинија из Италије. Јункер ју је наводно питао које се гаранције могу дати да он не мора преговарати са тврдокорним брегзитовцима као што је Борис Џонсон.

Велика Британија још није изашла из ЕУ, а земља је већ драматично изгубила значај на светској сцени. Након овонедељног гласачког маратона, судбина Терезе Меј и њене владе сада још више зависи од добре воље Брисела. С обзиром на тренутну ситуацију, ЕУ неће олакшати ствари Британцима.

Никада се није догађало да британски премијер тако често постаје предмет јавног исмевања као што се догађа Терези Меј. Конзервативка је постала политичка пионирка, иако не она за коју се могла надати да ће постати: она је први шеф владе за којег се сматра да није поштовао Парламент; прва која је изгубила скоро двадесетак министара и државних секретара у року од две године; прва чији је главни политички пројекат два пута прегласан огромном већином; и прва која, упркос свему овоме, остаје на власти – барем до овог момента.

Тереза Меј је редефинисала границе личног понижења у политици. И изгледа да жели да настави са срљањем; као да је покреће гнев других људи. То одражава необичност времена у којем она још увек може бити та која ће превести Брегзит преко циљне линије, када свој договор наредне недеље буде ставила на гласање по трећи пут. Да би постигла овај циљ, она поново тражи подршку од крајње десничарских торијеваца. Ови јој све јасније предочавају која би била цена њиховог гласа: оставка Мејове. Какав би то био крај ако би се она жртвовала да спаси странку којој можда више нема спаса.

Али Мејова још увек може одабрати други пут. За то би морала постати особа која никада није била. Требало би да научи да слуша – чак и саму себе.

Тереза Меј чека да одржи говор у Вестминстерској опатији на Дан Комонвелта, Лондон, 11. март 2019.

У понедељак поподне, на Дан Комонвелта, Тереза Меј је прочитала одломак из Библије у Вестминстерској опатији. „Око не може рећи руци: ‘Не требаш ми’. Нити глава ногама ‘Не требате ми’“. То је било Павлово писмо Коринћанима, поглавље 12, стих 21.

 

Можда се Мејова препознала.

 

Превео Радомир Јовановић

Извор Spiegel.de

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here