Шпигл: Промена косовских граница је играње ватром

Поделите:

САД су пристале да разговарају о промени косовских граница, чиме се поставља потенцијално опасан преседан у нестабилном региону

Ових дана државничка униформа савршено одговара бившем команданту побуњеника: дизајнерске ципеле, тамно одело, златна дугмад за манжетне. Окружен својим полтронима, Рамуш Харадинај је недавно у Приштини дао интервју у седишту косовске Владе.

Да није било Харадинаја и његових сабораца, најмлађа европска република можда не би ни постојала. Деведесетих година, током најжешће фазе албанске побуне против српских окупатора на Косову, он је командовао делом Ослободилачке војске Косова, паравојне организације познате по својим албанским иницијалима „УЧК“. Харадинајев ратни надимак је био „Смајл“. Данас, он је председник владе у држави која тражи своје место у Европи.

ПРОБЛЕМАТИЧНО ДЕТЕ БАЛКАНА
Двадесет година након НАТО бомбардовања започетог 24. марта 1999. године, које је приморало доминантно српску Југословенску армију на повлачење, Косово остаје „проблематично дете“ Балкана. Ова мала држава од једва два милиона становника, од којих је 90 одсто Албанаца, тренутно није призната од стране преко 80 држава широм света, укључујући и пет чланица ЕУ. Та неизвесност омета напредак државе, чији грађани су једини Европљани западно од Белорусије којима је и даље потребна виза за путовање у Шенгенску зону. Сваки трећи радно способан грађанин је незапослен.

Оно што је потенцијално још алармантније јесте чињеница да су се недавно појавили разговори о границама Косова, што је тема за коју су многи мислили да припада прошлости. Водећи албански политичари на Косову се споре око тога да ли би већински српски север републике требало дати Београду као део размене територија. Председници Србије и Косова су разматрали ово питање под надзором Федерике Могерини, шефице дипломатије ЕУ, али премијер Харадинај одбија сваки предлог тог типа, тврдећи да су то опасне бесмислице. „Трагедије на Балкану су увек имале везе са границама“, каже он. „Ко год данас изнова поставља ова питања, призива нове трагедије“.

Више од 13 000 људи је погинуло између фебруара 1998. и јуна 1999. године. Харадинај познаје страхоте рата на Косову. Бивши командант се у два наврата нашао пред Међународним кривичним судом у Хагу због злoчина против човечности, укључујући убиства и силовања. На крају је у оба случаја био ослобођен оптужби. „Радио сам оно што је било неопходно“, каже он присећајући се, мада то чини тако да делује као да уопште није ни учествовао. Он тврди да је током рата, а и након њега, циљ био „преживети у друштву безакоња“. Чак и данас, у својој државничкој униформи, Харадинај је борац. Са царинама од 100 одсто на производе увезене из Србије, он покушава да примора власт у Београду да призна независнот Косова и, чинећи то, нервира Сједињене Државе, заштитника те земље.

Споменик Билу Клинтону у Булевару Била Клинтона у Приштини

Све од када је аутономној покрајини Косово дозвољено да се отцепи од Србије 2008. године, уз експлицитну подршку Медлин Олбрајт, амерички амбасадори су били тајни владари ове државе. Међутим, последњих дана се Трампов човек у Приштини суочава са отпором. Харадинај хладнокрвно објашњава да су царине биле „суверена одлука косовске владе“. Другим речима, то значи да Приштина није америчка колонија и задржава право да се свети за потезе Србије, попут недавног вета на улазак Косова у Интерпол.

ГЕОПОЛИТИЧКА ПРЕКРЕТНИЦА
Да ли је ово био први излазак из америчке сенке? Харадинај каже да Косово мора да научи да се брани: „Нисмо имали избора. Србија се у последње време понаша све агресивније. Наша отвореност и великодушност су погрешно протумачене као слабост.“

Иако је Трамп у писмима упућеним председницима у Београду и Приштини изразио наду да ће у најскоријој будућности моћи да дође до потписивања „историјског договора“ у Белој кући, дугорочно мирно решење се не назире. Вашингтон је дуго сматрао да подела Косова не долази у обзир, али сада делује као да су се ствари промениле. „Ми више немамо никакве црвене линије; уколико две државе предложе договор који укључује промену граница и њихови грађани то прихвате, ми у том случају нећемо имати ништа против“, речи су једног високо позиционираног америчког званичника у Приштини, који додаје да, када је у питању „борба између суперсила“, Вашингтон се пре свега брине око „усмеравања Косова ка Западу“.

То значи улазак у ЕУ и НАТО, односно излазак из руске сфере утицаја. Она почиње у граду Косовска Митровица, у већински српском делу Косова северно од реке Ибар, и протеже се на сваки део Балкана где су питања чланства у ЕУ и НАТО још увек нерешена, попут Босне и Херцеговине, где Москва користи логистичку и војну подршку како би одржавала претњу о подели земље.

У региону у којем Албанци живе у неколико држава, где и најмање промене граница прете да поремете равнотежу, неразрешена будућност Косова представља велику опасност. Ту су и масовни антивладини протести у суседним државама – Албанији, Црној Гори и нарочито Србији, који изражавају нестрпљење становништва које већ годинама чека на улазак у ЕУ.

Свако ко се игра ватром на Косову – на историјским пољима пуним средњовековних манастира који према српској митологији представљају колевку нације – ризикује да запали пожар конфликта. Па ипак, Могеринијева, Џон Болтон, саветник за националну безбедност председника Трампа, и председник Србије Александар Вучић разматрају размену територија, где би север Косова био дат Србији, у замену за Прешевску долину, већински насељену Албанцима, која би била дата Косову. Председник Косова Хашим Тачи је такође присталица ове идеје, али је у великој мери усамљен у својој земљи по питању подршке за њену реализацију.

Неписани – али међународно признати – договор да се не дозволи промена бивших унутрашњих граница Југославије сада се доводи у питање. То представља опасан преседан. Ко би онда могао да негира право Срба из Босне да се уједине са Србијом, или Албанаца из Северне Македоније да се уједине са Албанијом?

ПОТЕНЦИЈАЛНА НОВА СУЂЕЊА
Свако ко посети Митровицу у северном делу Косова може да види постере иза моста на Ибру, који приказују председнике Русије и Србије, Владимира Путина и Александра Вучића, мирно окупљене испод ћириличног натписа: „Ми смо браћа, Бог је уз нас“. Заклетве лојалности између Руса и Срба овде нису само део фолклора. Оне су и геополитичка рачуница.

Реторика на Косову се заоштрила. Косовске безбедносне снаге би постепено могле да се претворе у регуларну војску која броји 5 000 војника. До данашњих дана НАТО је гарантовао безбедност у земљи. Јенс Столтенберг, генерални секретар НАТО, упозорио је на озбиљне последице у односима са Алијансом. С обзиром на то да је први човек албанске владе, премијер Еди Рама, љут због, како он то види, тактике одуговлачења ЕУ, он сада прети да ће вратити Албанце са Косова у своју земљу матицу и сматра да је заједнички председник и заједничка спољна политика озбиљна алтернатива чланству у ЕУ.

Граница између две државе је већ прилично отворена и људи који путују са Косова у Албанију се сусрећу са тек површним царинским прегледом. У круговима око власти у Приштини се већ дискутује о стварању „мини-Шенгена“ на Западном Балкану, што је опција која би ујединила Албанце који живе са обе стране границе. Заједничко искуство неправде и проливене крви по планинском пејзажу ујединило је људе са обе стране границе. Од недавно се у Хагу изнова покренуло питање о потенцијалним албанским ратним злочинима. Испитује се степен до до којег би косовска герилска војска (ОВК) могла бити инкриминисана. Многи од водећих политичара Косова су својевремено били чланови те групе. Међународни суд који ради по косовским законима од јануара учествује у преговорима. Стари ратни другови премијера Харадинаја су већ позвани, а намерно је остављено нејасним да ли ће се они појавити у својству оптужених или као сведоци.

Кадри Весели, Хашим Тачи и Рамуш Харадинај испред бисте оснивача ОВК Адема Јашарија

У забаченој Тропоји, на албанској страни, два човека на гробљу без оклевања показују на гроб борца ОВК који је погинуо са ове стране границе, а где је један од његове браће касније поставио одсечене главе два српска војника. Постоје фотографије које доказују да се ту догодило језиво ритуално убиство. Влада у Приштини тврди да се могући ратни злочини које је починила албанска страна свакако могу истраживати. Међутим, албанска популација полако губи стрпљење. Истраге под надзором УН су се одвијале све до 2008. године, затим је уследио Међународни кривични суд у Хагу, а онда и мисија Еулекса. Вероватно не би било добро прихваћено ако би специјални суд изнова покрену истрагу о ОВК.

Као пример гротескно недоследног приступа Запада се може узети чињеница да бивши командант Хашим Тачи, који је сада председник Косова, и Фатмир Љимај, који је заменик премијера, данас могу да кроз различите канале воде преговоре са Федериком Могерини, шефицом дипломатије ЕУ, упркос чињеници да су и један и други у великој мери били укључени у ратне активности ОВК.

„Постоје, наравно, одређени људи и са албанске и са српске стране који кажу: „Нећу да преговарам са овим гадом“, признаје један од водећих званичника Сједињених Држава у Приштини. Међутим, Трампова администрација, каже он, жели да постигне историјско решење, слично корејском договору: „Морамо да напредујемо. Статус кво на Косову је критичан – или ће се однос између две државе поправити, или ће се погоршати до крајњих граница.“

Све док ЕУ не успе да Косову покаже пут напред и док то не учини јединствено, курс земље ће бити одређиван у Вашингтону. Премијер Косова се жали да је циљеве Европљана тешко одредити, за разлику од циљева Сједињених Држава: „Кад су наши људи недавно летели за Брисел на разговоре са Могеринијевом, у пртљагу су носили предлог од 30 страница“. А шта су добили од преговарача ЕУ? „Ништа“, каже Харадинај, „осим кафе и воде, који су додуше били бесплатни.“

ВАЛТЕР МАЈЕР

Превео Срђан Бељић

Извор Spiegel.de

Нови стандард

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here