Шпигл: Сукоб Ердогана и Трампа могао би уништити НАТО

Поделите:

Турска економија се распада, а Ердоган води љуту битку са Трампом. Могло би се десити да НАТО буде главни губитник

Берат Албајрак је један од најмоћнијих људи у Турској, али се прошлог петка у истанбулској палати Доломбахче очигледно осећао непријатно. Као турски министар финансија, позвао је директоре водећих компанија и банкаре да му представе план за спречавање валутног колапса и заустављање даљег потонућа економије која клизи у амбис. Морао је да каже нешто, морао је да звучи охрабрујуће и изнесе план. Али уместо тога, беспомоћно се мучио да нађе праве речи, очигледно нервозан. Потом је показао PowerPoint презентацију сличну нечему што би направио студент прве године економије.

„Било је уврнуто“, каже директор једне турске компаније. До пре свега неколико недеља, четрдесетогодишњег Албајрака су многи људи у Турској третирали као човека који не може да погреши, упркос ароганцији. Он је зет турског аутократског председника Реџепа Тајипа Ердогана и уживао је у импресивној каријери. Године 2015. постављен је за министра енергетике, где је остао до јула ове године, када је унапређен у министра финансија. Присталице власти су некада гледале на Албајрака као на могућег Ердогановог наследника, али он је сада постао оличење озбиљних економских турбуленција са којим се држава суочава.

У реалности, међутим, Ердоган је тај који је крив за катастрофу, пошто се превише ослањао на обимне позајмице како би направио економски бум који му је учврстио готово неограничену власт. Довољно је лоше само по себи то што се руши кула од карата коју је изградио, а криза је додатно продубљена плаховитим покушајем аутократе да се инати са Доналдом Трампом, човеком истог кова, али далеко већег калибра. Трамп је показао мишиће пре две недеље у спору поводом хапшења америчког пастора у Турској и тада је закуцао санкцијама двојицу турских министара и прогласио дуплирање тарифа на алуминијум и челик из Турске. Ови потези су поткресали петину вредности турске валуте лире, а курс се у четвртак кретао око 6,14 лира за један долар. Компаније које су своје позајмице вршиле у еврима и доларима тетурају се на ивици банкрота.

„ЕКСТРЕМНО ВИСОКИ УЛОЗИ“
Криза је катастрофална – и то не само за народ у Турској. Стране банке, које су позајмиле Турској 265 милијарди долара, плаше се да ће изгубити тај новац, а економисти упозоравају на могућу ланчану реакцију која би могла да доведе до колапса међународног финансијског система, као што се догодило са банкротом Леман брадерса 2008. Ова ситуација такође прави дар-мар у безбедносној архитектури света јер угрожава кохезију НАТО-а, посебно јер ни Трамп, ни Ердоган не делују спремно да спусте лопту. Ердоган посматра америчке санкције као заверу против Турске и описао их је као „економски рат“ и „економски тероризам“. „Не заборавите, ако они имају њихове доларе, ми имамо наш народ, нашег Алаха“, поручио је турски председник.

Трамп је био подједнако чврст. Саветник за националну безбедност Џон Болтон прошле недеље је саопштио  турској влади да неће бити било каквих даљих преговора о било којој теми док пастор не буде ослобођен. САД и Турска поседују две највеће армије НАТО-а и овај спор већ слаби алијансу. Два чврсторукаша из Анкаре и Вашингтона су се уплела у тако жестоку конфронтацију да би, у најекстремнијем сценарију, могло да се догоди да Турска напусти НАТО. Ердоган такође демонстративно настоји да збије редове са руским председником Владимиром Путином. Пре неколико месеци је чак запретио да би његови војници у Сирији могли да отворе ватру на америчке трупе.

„Трамп и Ердоган се коцкају и улози су веома високи“, сматра Синан Улген, директор истанбулског тинк-тенка EDAM. „Они не схватају шта је на коцки за обе земље“. Ердоган је у сваком случају сатеран у ћошак у економском смислу. И сада је у великом искушењу да скрене пажњу са својих неуспеха нападима на друге

„ПОСТАЈЕМО СВЕ СИРОМАШНИЈИ ИЗ ДАНА У ДАН“
Велики базар у истанбулском „Дистрикту вере“ је лавиринт јувелирница, радњи са зачинима и дућана са ћилимима. Саградио га је султан Мехмед II у 15. веку и од тада привлачи посетиоце из целог света.

„Постајемо све сиромашнији из дана у дан“, жали се Осман Гулдаги који продаје баклаве и лешнике у базару. Као и други продавци, Гулдаги мора да плати своју кирију у доларима, иако му муштерије плаћају у лирама. Када је отворио своју продавницу пре пет година, курс размене долара и лире је био 1:2. Од тада, лира је изгубила више од две трећине своје вредности и Гулдаги каже да се због тога сада бори за опстанак пословања. Током претходне две године, стотине од укупно 2.000 продавница у базару је затворено.

Гулдаги, тридесетдвогодишњак са брадом и традиционалним фесом, седи на хоклици у својој празној радњи и врти бројаницу прстима. Увек је подржавао Ердогана у уверењу да популистички председник јача Турску, али сада по први пут почиње да сумња у лидера. „Имам жену и ћерку. Не знам како ћу моћи да их издржавам“, пожалио се. Гулдагијева мука је далеко од јединствене у Турској. Многи људи су гласали за Ердоганов реизбор 24. јуна верујући да ће се економија брзо опоравити. На крају крајева, својим очима су видели бум који је постигнут протеклих година. Оно што међутим нису видели јесте да Ердоган одавно игра позајмљеним новцем и да је истрошио своје карте. Правио је представу како би учврстио своју апсолутну власт. И људи сада сведоче рапидном погоршању свог животног стандарда.

Велики базар у Истанбулу

Турска тренутно има стопу инфлације од 16 одсто. Струја кошта 9 одсто више него пре свега неколико месеци, а цена хлеба је скочила 15 одсто. Један од сваких пет Турака млађих од 25 година нема посао. За то време, турске компаније су акумулирале преко 200 милијарди евра дугова, што је еквивалентно четвртини турског БДП-а, а највећи део тога је у страним валутама, што значи да вредност тих дугова константно расте док лира пропада.

„САСТОЈЦИ ЗА ПРАВЉЕЊЕ ПРОПАЛЕ ДРЖАВЕ“
У овој ситуацији америчке санкције функционишу као катализатор . Економисти су почели да предвиђају банкрот великих турских корпорација, што би довело до масовне незапослености. Поврх тога, инвестициона банка Голдман Сакс упозорава да ће уколико вредност лире настави да пада турски банкарски систем колабирати. Турска „има све састојке за прављење пропале државе“, каже Мери Овенс Томсен, главни економиста у међународној компанији за имовински менаџмент Indosuez Wealth Management. Истанбулски економиста Хуршид Гунеш колапс чак назива „неизбежним“.

Можда је Ердоган ставио све државне институције под своју контролу, али показало се да је немоћан у проналажењу одговора на економску кризу. Штавише, он је погоршава. Његов курс политичке колизије са САД тера инвеститоре да се запитају да ли је турски председник изгубио додир са реалношћу. За то време, заменик премијера Мехмет Шимшек, иначе бивши економиста Мерил Линча и један последњих чланова Ердогановог тима са економском специјализацијом, напустио је владу прошлог месеца. Са друге стране, министра финансија Албајрака нашироко третирају као једва нешто више од продужене руке свог таста.

Укратко, изгледа да је Ердоганов економски систем запао у ћорсокак. Председник је направио економски бум у раним годинама своје владавине углавном тиме што је милијарде упумпавао у грађевинску индустрију. Изградио је путеве, небодере и болнице. У октобру ће у Истанбулу чак бити отворен и највећи аеродром на свету.

СПИРАЛА ПРОПАСТИ
Владина политика радикалног раста је текла добро све док је лира остајала стабилна, а капитал из иностранства наставио да се слива у земљу. Али сада је државу захватила спирала пропадања. Ердоган је додатно пољуљао поверење инвеститора својим тирадама против Запада, репресијом опонената и својим интервенцијама у каматним стопама. Између 2015. и 2017. директне стране инвестиције су опале за готово 35 одсто, на 11 милијарди долара, а рејтинг агенција Standard&Poor у мају је спустила стопу кредитне поузданости Турске на статус „смећа“ (junk). Последица тога је да за Анкару постаје све скупље да позајмљује свеж новац који јој је ургентно потребан. У овом тренутку плаћа 20 одсто камате на државне обвезнице.

Турске компаније се такође суочавају са потешкоћама у сервисирању својих дугова, што је последица колапса лире. Неколико великих корпорација, укључујући и произвођача хране Јидлиз, месецима je преговарало са банкама да им реструктуирају позајмице, а турски Телеком је забележио губитак од готово милијардu лира у другој четвртини 2018. године. Вредност три главне турске банке – Гаранти, Халк банке и Ис банке – се готово преполовила од почетка 2018, а шест од 11 приватних гасних електрана је ове недеље обуставило производњу због тога што је колапс лире учинио увоз природног гаса толико скупим да више није профитабилно одржавати их у функцији.

ТУРСКИ МЕХУР
Рохат Текеш се пење дугим степеницама док не крочи на терасу луксузног стана у поткровљу у центру Истанбула. Показује на Галата кулу, Аја Софију и Мраморно море. „Овај град има невероватан потенцијал“, рекао је. „Али Ердоган је у процесу уништавања свега“. Тридсетдеветогодишњи Текеш је агент за луксузне некретнине за клијенте из више и средње турске класе, као и за оне који раде за стране фирме. Каже да је до пре неколико година једва био у стању да задовољи потражњу некретнина у Истанбулу. Али тржиште се садa распало јер се Турци одлучују да штеде новац који имају, а странци избегавају Истанбул. Станови које би Текеш продао за милион евра пре свега две године више не вреде ни 600.000 евра.

Власт, жали се агент, прави нове зграде широм земље, што далеко превазилази реалну потражњу. Данас је једна од сваке четири канцеларије у Истанбулу празна, док су у предграђима никли „градови духова“. Све то подсећа Текеша на развој ситуације у његовој родној земљи, Шпанији, где је криза некретнина изазвала економски колапс 2008. „Мехур ће пући и у Турској“, плаши се он, „а последице ће бити још драматичније него у Шпанији“.

Изградња џамије у Истанбулу

Већина економиста се слаже да Анкара може само да ублажи ударац економског пропадања уколико централна банка државе подигне каматне стопе, а влада поткреше издатке. Али Ердоган жели да настави да се хвалише високим стопама раста пред својим бирачима. Он тврди да ће веће каматне стопе довести до раста инфлације – што показује да он не познаје економију. Инвеститорима у Лондону је рекао да намерава да додатно ограничи независност централне банке, а упозорио је предузетнике да не мењају лиру за доларе. Његов режим такође надзире људе који пишу негативне коментаре о турској економији по интернету.

Резултат тако апсурдних мера изазива бригу код посматрача да би криза из Турске могла да се прелије на остале земље. Банке у Француској, Шпанији и Италији су интензивно инвестирале у Турску, а само шпанске финансијске институције поседују удео турског дуга у вредности од 80 милијарди долара. Није наравно извесно да ће баш све позајмице бити неисплаћене, а финансијске институције као што су HSBC, BNP Paribas и Unicredit су довољно капитализоване да могу да поднесу шок. Но, упркос томе, у Европи постоји растућа нервоза пред опасношћу од колапса.

„Немачка жели економски просперитетну Турску“, недавно је поручила канцеларка Ангела Меркел. „Нико нема интерес за дестабилизацију Турске“. А немачки министар економије Петер Алтмејер је упозорио против светског трговинског рата. Како је рекао, „политичари немају право да угрожавају послове радника у железарама, аутомобилској индустрији и ливницама алуминијума“.

ДА ЛИ ЈЕ КАУЦИЈА НЕМИНОВНА
У четвртак поподне, немачки министар финансија Олаф Шолц је позвао Ердогановог зета, који, као и сам председник, одбија могућност тражења помоћи од Међународног монетарног фонда (ММФ). Шолц је позвао свог младог турског колегу да преиспита тај став. Али Албајрак је остао уздржан, рекавши да иде у заливски регион следеће недеље како би прикупио финансијску помоћ од пријатељских влада. Он се такође нада да ће Руси пружити позајмице његовој земљи.

За то време, судећи по информацијама које је прибавио Шпигел, ММФ позива на јак каматни поход у Турској. Према нашем извору, тај корак је ургентно потребан како би се зауставило бекство од лире и стабилизовала турска валута. Уз то, власт такође мора да предузме озбиљне мере штедње – што би вероватно био услов за пакет помоћи. Експерти ММФ-а су израчунали да би потребна величина програма помоћи Турској морала да износи између 30 и 70 милијарди долара. До краја године ће и владин и приватни сектор у Турској морати да рефинансира 230 милијарди долара дуга, што је износ који је еквивалентан једној четвртини БДП-а земље. Укупан спољни дуг Турске износи 53 одсто БДП-а.

Шолц и Албајрак ће се састати у Берлину 21. септембра, заједно са министрима економија две земље, како би припремили Ердоганову државну посету Немачкој недељу дана након тога. Током тих састанака, Немци ће вероватно заговарати идеју пакета помоћи ММФ-а, имајући у виду да се немачка влада плаши да би криза могла да се прошири, нарочито на тржишта у настајању. У Азији на пример компаније и државе су прибавиле позајмице у доларима и еврима. Уколико се инвеститори повуку због страха да би оно што се догађа у Турској могло да се прошири и тамо, ове земље ће се такође суочити са колапсом.

Неки економисти чак упозоравају на опасност од неке врсте азијске кризе која је харала 1997. и 1998. Тада је ММФ морао да ускочи како би спасао „тигрове“ Далеког Истока који су почели да колабирају под тежином дугова у страним валутама, а пакети помоћи су коштали милијарде долара. У Индонезији је централна банка одговорила на турбуленције у Турској тако што је предузела кораке за јачање сопствене валуте, док је у Аргентини централна банка подигла кључне каматне стопе на рекродни ниво од 45 одсто.

Али изгледа да се ни Ердоган ни Трамп не плаше перспективе глобалне економске кризе. Америчка влада је запретила да ће спречити приступ Турске позајмицама међународних организација каква је Светска банка. Али Ердоган остаје одлучан: раније ове недеље издао је декрет којим је подигао тарифе на аутомобиле, алкохол и пиринач из САД за чак 140 одсто, а позвао је и на бојкот америчких електронских производа, циљајући нарочито Епл. Туркиш ерлајнз каже да ће престати да се рекламира на америчким платформама као што су Гугл или Фејсбук, а интернетом круже снимци Турака који спаљују новчанице долара и уништавају ајфоне.

Реклама за ајфон у предграђу Истанбула

Све ово се догађа упркос томе што су Трамп и Ердоган славили своје пријатељство пре свега неколико месеци. Ердоган је хвалио Трампа као благослов, док је амерички председник рекао за свог турског колегу да добија „веома добре оцене“ за то како управља својом земљом. Од тада се, међутим, овај однос покварио. Шефови две државе се не слажу око тога која је прикладна стратегија у Сирији, које су истинске околности иза неуспелог турског пуча од 15. јула 2016, као и поводом нуклеарног споразума са Ираном. Недавно се њихов узајамни антагонизам фокусирао на америчког пастора Ендрјуа Бренсона који је у турском притвору. Тачније, он је у кућном притвору, а Турска наставља да га третира као опасног криминалца. Снаге безбедности су блокирале приступ његовом стану, а антитерористичка полиција патролира околним улицама. У петак је турски суд одбио Бренсонову молбу за ослобађање, што су пренели медији.

Педесетогодишњи Бренсон је отац троје деце, а у Турску је из Северне Каролине дошао деведесетих како би ширио евангелистичка уверења. Основао је Цркву ускрснућа у Измиру на обали Медитерана – божју кућу са свега 25 чланова. Комшије га описују као тихог и посвећеног човека који своје слободно време проводи спремајући роштиљ или пливајући у мору са децом. За турску владу Бренсон је државни непријатељ: оптужују га да је шпијунирао за курдску терористичку организацију ПКК и за покрет предвођен исламистичким проповедником Фетулахом Гуленом, за ког Ердоган верује да је био иза пропалог пуча. Бренсон је пре суђења био у притвору готово две године пре него што је стављен у кућни притвор. За све то време турско судство није успело да представи доказе Бренсонове кривице. Оптужбе против њега су утемељене на сумњивим проценама анонимних сведока.

Трамп је понудио Ердогану бројне концесије у настојању да обезбеди Бренсонову слободу, делом и због тога што конзервативни евангелисти чине значајан део политичке базе америчког председника. Трамп је обећао Анкари да ће се постарати да се пресуда турском банкару, затвореном у САД због илегалног пословања са Ираном, ублажи. Чак је убедио израелског премијера Бењамина Нетањахуа да ослободи турског држављанина који је био у затвору због сумњи да се бавио терористичким активностима.

АМЕРИЧКА ПРЕТЊА
У замену за све то, требало је ослободити Бренсона и дозволити му повратак у САД. Међутим споразум је пропао када је турска влада увећала захтеве у последњем тренутку.

У истраживању обављеном прошле године, целе две трећине Турака се изјаснило да посматрају САД као претњу, упркос томе што су Турска и Америка формално НАТО савезнице. Услед несагласности поводом санкција, турско-амерички односи би годинама могли да остану лоши, упозорио је директор Немачког Маршаловог фонда у Анкари, Озгур Унлухишарчикли. Раскид између две земље би имао погубан ефекат на читаву безбедносну архитектуру Запада. Протеклих година, Турска је била учесник у бројним НАТО операцијама, укључујући Авганистан и бившу Југославију. Међутим, битније од свега другог је то што ова земља обезбеђује јужни бок алијансе, играјући улогу тампона између Запада и кризама подложног Блиског истока

Но, однедавно Ердоган отворено прети да ће напустити НАТО. „Сада можемо да се поздравимо са свима онима који жртвују стратешка партнерства за односе са терористичким групама“, рекао је прошле недеље. Чланови Ердоганове владе су захтевали да председник ускрати Американцима приступ вадухопловној бази Инџирлик на југу Турске. Група провладиних адвоката је чак почела да припрема оптужнице за тероризам против америчких официра који су тамо стационирани.

Ердоган је рекао турским амбасадорима да ће се Турска сада фокусирати на развој својих веза са другим земљама, попут Кине и Русије. „Турска је превише велика и утицајна да би била у милости једне једине осовине“, поручио је Ердоган.

ГЛАВНИ ДОБИТНИК
Трамп је истовремено блокирао овонедељну испоруку 100 стелт авиона Ф-35 Турској, вероватно из страха да би тајне информације о слабостима авиона преко Турске могле да доспеју у руке Руса.

Уколико Турска заиста напусти НАТО, Путин ће бити главни добитник, с обзиром на то да покушава да забије клин у западну алијансу већ годинама. Тренутна ситуација бележи значајну разлику у односу на 2015. када су Анкара и Москва биле на супротним странама јер су турски војници оборили руски војни авион изнад Сирије. Од тада ове две земље иду путем зближавања. У Сирији су Ердоган и Путин у великој мери координисали своје политике, а Турска је чак купила и ултра модерни ракетни одбрамбени систем С-400 од Русије – упркос америчком негодовању. Русија такође гради и нуклеарну електрану у јужној Турској.

Реџеп Тајип Ердоган и Владимир Владимирович Путин приликом свечаног дочека руског председника испред председничке палате у Анкари

Одмах након Трамповог проглашења санкција, Ердоган је разговарао са Путином преко телефона. Током посете Анкари, руски министар спољних послова Сергеј Лавров је обећао руску подршку Турској у њеном спору са Америком. Американцима је, како је рекао Лавров, једно стало да обезбеде за себе предности у међународној трговини. „Уколико САД желе да наставе да буду угледна земља, неће моћи то да постигну са оваквим понашањем“, рекао је поводом трговинских санкција.

Амерички амбасадор при НАТО-у, Кеј Бејли Хачисон, је упозорио још у јулу да би Путин радо преотео Турску за себе.

ОЧЕКИВАЊЕ ЛОЈАЛНОСТИ
У сваком случају, Ердогану је антиамеричка реторика помогла да консолидује подршку код куће. Чак и опозиција, са изузетком левичарске Народне демократске странке (HDP), подржава његов тврдолинијашки курс против САД. Али остаје питање колико дуго ће патриотизам бити довољан за крпљење свега осталог. Готово две трећине турске трговине се одвија са западним трговинским партнерима. А судећи по скорашњој студији, сваки други становник Турске види економију као главни проблем са којим се држава тренутно суочава. Пре две године је свега десет одсто популације одговорило исто.

Након победе на председничким изборима 24. јуна, Ердоган држи полуге власти у земљи чвршће него икада пре. Али његове економске авантуре отвориле су могућност значајног губитка подршке за његову Странку правде и развоја (AKP) на предстојећим локалним изборима следећег пролећа. Хакан Бајракчи, директор турског института за јавно мњење Сонар, верује да би пропаст лире могла да кошта AKP више од 10 одсто гласова. „Што дубља буде криза, то ће већа вероватноћа бити да ће се AKP суочити са политичким потешкоћама“, каже Мајкл Верц, политиколог при Центру за амерички прогрес у Вашингтону.

Ердоган се навикао на послушност већинског дела његовог народа. Можда ће сада научити да светска економија није лојална као турски бирачи.

 

*Тим Барц, Максимилијан Поп, Кристијан Рајерман

 

Превео ВОЈИСЛАВ ГАВРИЛОВИЋ

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here