Срби и Јермени: Географски далеко – духовно близу

Поделите:

Јермени и Срби имају много заједничког у прошлости и садашњости, а нова дешавања показују да ће њихови односи бити све приснији

Очекује се да после визне либерализације и потписивања споразума о слободној трговини између Србије и Евроазијске економске уније, чија је Јерменија чланица од 2015. године, дође до знатно боље привредне сарадње две земље. Одлука Владе Србије да почетком новембра укине визе грађанима Јерменије који улазе у нашу земљу и да до краја године наша земља отвори амбасаду у Јеревану, именовање новог јерменског амбасадора Ашота Ховакимијана, који одлично говори српски језик и већ деценијама ради на зближавању два народа, те недавна посета јерменског председника Армена Саркисјана Србији и сусрет с председником Александром Вучићем, велики су подстрек унапређењу сарадње између две државе, која је у протекле три деценије била у застоју, па и стагнацији. Чини се да је географска удаљеност односила превагу над духовном блискошћу.

Упркос добрим политичким и дипломатским односима који су успостављени 1993. године, српско-јерменска економска сарадња била је на ниском нивоу. У 2018. години робна размена износила је 106 милиона евра, од чега је наш извоз био четири милиона, а увоз 104 милиона евра. Међутим, већ у првих шест месеци ове године српски извоз у Јерменију порастао је на осам милиона евра. С правом се очекује да после визне либерализације и потписивања споразума о слободној трговини између Србије и Евроазијске економске уније, чија је Јерменија чланица од 2015. године, дође до знатно боље привредне сарадње две земље.

Јерменија није признала једнострано проглашену независност Косова, иако због ситуације око Нагорно-Карабаха подржава принцип права народа на самоопредељење. Званични Јереван је за очување територијалног интегритета и суверенитета Србије и сматра да је сваки случај самоопредељења различит. Јерменски званичници понекад истичу да Јерменија због Србије није признала независно Косово, иако њима због Нагорно-Карабаха више одговара признање. Јермени и Срби имају много заједничког у прошлости и садашњости: били су под истим окупатором, храбро су се у устанцима и ратовима борили за слободу, били су изложени огромном страдању, имају нерешене спорове са суседима, дијаспоре су им бројне и расуте по свету и подељени су између жеље да имају добре односе с Русијом, али и да припадају европској, односно западној породици народа. Јерменија и Србија имају традиционалне пријатељске везе које је у 13. веку успоставио Свети Сава, на чији позив су јерменски градитељи долазили у Србију и подизали српске средњовековне манастире.

Јерменија је планинска земља јужног Закавказја која се налази на раскрсници путева Југоисточне Азије и Источне Европе. Ова држава, с око три милиона становника и површином од тридесетак хиљада квадратних километара, простире се између Грузије на северу, Турске на западу, Ирана и азербејџанске енклаве Нахчивен на југу и Азербејџана на истоку. Јерменија је држава која, без обзира на малу територију и број становника и слабу економску моћ, има геополитички значај који је у највећој мери одређен сукобом интереса који Русија и САД имају у региону Кавказа.

У мају 2018. године, после масовних протеста грађана, на дужност премијера, без избора, именован је лидер опозиције Никол Пашињан. Тада су се појавиле процене да би изненадна промена власти у Јеревану могла да има далекосежне последице на безбедносне прилике у том делу света, посебно у односима између Јерменије и Руске Федерације, јер је Пашињан, док је био у опозицији, критиковао спољну политику претходне администрације и противио се чланству Јерменије у Евроазијској економској унији и ОДКБ-у (Организацији уговора о колективној безбедности). Међутим, после доласка на власт, што су потврдили и избори у децембру 2018. године, Пашињан је изјавио да се спољна политика неће мењати, истичући да његова земља, као чланица ОДКБ-а, није заинтересована за чланство у НАТО, али да ће задржати везе с Алијансом, пре свега у вези с учешћем у мировним мисијама.

Јермени су током историје играли значајну улогу на Блиском истоку, највише у Отоманској империји. Били су познати трговци, предузетници, лекари, учитељи, научници – све до 1915, када су турски војници, уз учешће курдских племена, над јерменским народом извршили страшан погром и убили најмање милион и по јерменских мушкараца, жена и деце. Тај догађај, у јерменској историји познат је као Медз јегерн (Велики злочин), и обележава се сваког 24. априла. Страдање од пре једног века поново је актуелизовано недавном Резолуцијом Представничког дома америчког Конгреса, којом се званично признаје да је масовно убиство Јермена од пре једног века, које је починило Отоманско царство, било геноцид. Ови догађаји из прошлости до данас оптерећују релације између Јерменије и Турске, у тој мери да две суседне земље немају дипломатске односе, а заједничка граница је у потпуности затворена. Истоветна ситуација је и између Јерменије и Азербејџана због нерешеног статуса Нагорно-Карабаха, који је у време СССР-а одлуком комунистичких власти поклоњен Азербејџану, иако је готово стопостотно насељен јерменским становништвом, чији је број данас око 150.000. После рата око Нагорно-Карабаха, вођеног од 1988. до 1994. године, Азербејџан и Турска су затвориле своје границе према Јерменији, што је готово уништило јерменску привреду.

Може се очекивати да ће економски напредак Србије и Јерменије подстаћи и културну, научну и образовну сарадњу и да ће усамљени појединци, какав је Бабкен Симоњан, који се од 1975. године посветио истраживању односа између два народа и превођењу са два језика, при чему је објавио на јерменском више десетина књига српских аутора и око хиљаду текстова, добити снажнију моралну и материјалну подршку за своју мисију повезивања два пријатељска народа.

 

Аутор Александар Чотрић

 

Насловна фотографија: Nasser Ansari/Unsplash

 

Извор Политика

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here