Srbi i Jermeni: Geografski daleko – duhovno blizu

Podelite:

Jermeni i Srbi imaju mnogo zajedničkog u prošlosti i sadašnjosti, a nova dešavanja pokazuju da će njihovi odnosi biti sve prisniji

Očekuje se da posle vizne liberalizacije i potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije, čija je Jermenija članica od 2015. godine, dođe do znatno bolje privredne saradnje dve zemlje. Odluka Vlade Srbije da početkom novembra ukine vize građanima Jermenije koji ulaze u našu zemlju i da do kraja godine naša zemlja otvori ambasadu u Jerevanu, imenovanje novog jermenskog ambasadora Ašota Hovakimijana, koji odlično govori srpski jezik i već decenijama radi na zbližavanju dva naroda, te nedavna poseta jermenskog predsednika Armena Sarkisjana Srbiji i susret s predsednikom Aleksandrom Vučićem, veliki su podstrek unapređenju saradnje između dve države, koja je u protekle tri decenije bila u zastoju, pa i stagnaciji. Čini se da je geografska udaljenost odnosila prevagu nad duhovnom bliskošću.

Uprkos dobrim političkim i diplomatskim odnosima koji su uspostavljeni 1993. godine, srpsko-jermenska ekonomska saradnja bila je na niskom nivou. U 2018. godini robna razmena iznosila je 106 miliona evra, od čega je naš izvoz bio četiri miliona, a uvoz 104 miliona evra. Međutim, već u prvih šest meseci ove godine srpski izvoz u Jermeniju porastao je na osam miliona evra. S pravom se očekuje da posle vizne liberalizacije i potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije, čija je Jermenija članica od 2015. godine, dođe do znatno bolje privredne saradnje dve zemlje.

Jermenija nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, iako zbog situacije oko Nagorno-Karabaha podržava princip prava naroda na samoopredeljenje. Zvanični Jerevan je za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije i smatra da je svaki slučaj samoopredeljenja različit. Jermenski zvaničnici ponekad ističu da Jermenija zbog Srbije nije priznala nezavisno Kosovo, iako njima zbog Nagorno-Karabaha više odgovara priznanje. Jermeni i Srbi imaju mnogo zajedničkog u prošlosti i sadašnjosti: bili su pod istim okupatorom, hrabro su se u ustancima i ratovima borili za slobodu, bili su izloženi ogromnom stradanju, imaju nerešene sporove sa susedima, dijaspore su im brojne i rasute po svetu i podeljeni su između želje da imaju dobre odnose s Rusijom, ali i da pripadaju evropskoj, odnosno zapadnoj porodici naroda. Jermenija i Srbija imaju tradicionalne prijateljske veze koje je u 13. veku uspostavio Sveti Sava, na čiji poziv su jermenski graditelji dolazili u Srbiju i podizali srpske srednjovekovne manastire.

Jermenija je planinska zemlja južnog Zakavkazja koja se nalazi na raskrsnici puteva Jugoistočne Azije i Istočne Evrope. Ova država, s oko tri miliona stanovnika i površinom od tridesetak hiljada kvadratnih kilometara, prostire se između Gruzije na severu, Turske na zapadu, Irana i azerbejdžanske enklave Nahčiven na jugu i Azerbejdžana na istoku. Jermenija je država koja, bez obzira na malu teritoriju i broj stanovnika i slabu ekonomsku moć, ima geopolitički značaj koji je u najvećoj meri određen sukobom interesa koji Rusija i SAD imaju u regionu Kavkaza.

U maju 2018. godine, posle masovnih protesta građana, na dužnost premijera, bez izbora, imenovan je lider opozicije Nikol Pašinjan. Tada su se pojavile procene da bi iznenadna promena vlasti u Jerevanu mogla da ima dalekosežne posledice na bezbednosne prilike u tom delu sveta, posebno u odnosima između Jermenije i Ruske Federacije, jer je Pašinjan, dok je bio u opoziciji, kritikovao spoljnu politiku prethodne administracije i protivio se članstvu Jermenije u Evroazijskoj ekonomskoj uniji i ODKB-u (Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti). Međutim, posle dolaska na vlast, što su potvrdili i izbori u decembru 2018. godine, Pašinjan je izjavio da se spoljna politika neće menjati, ističući da njegova zemlja, kao članica ODKB-a, nije zainteresovana za članstvo u NATO, ali da će zadržati veze s Alijansom, pre svega u vezi s učešćem u mirovnim misijama.

Jermeni su tokom istorije igrali značajnu ulogu na Bliskom istoku, najviše u Otomanskoj imperiji. Bili su poznati trgovci, preduzetnici, lekari, učitelji, naučnici – sve do 1915, kada su turski vojnici, uz učešće kurdskih plemena, nad jermenskim narodom izvršili strašan pogrom i ubili najmanje milion i po jermenskih muškaraca, žena i dece. Taj događaj, u jermenskoj istoriji poznat je kao Medz jegern (Veliki zločin), i obeležava se svakog 24. aprila. Stradanje od pre jednog veka ponovo je aktuelizovano nedavnom Rezolucijom Predstavničkog doma američkog Kongresa, kojom se zvanično priznaje da je masovno ubistvo Jermena od pre jednog veka, koje je počinilo Otomansko carstvo, bilo genocid. Ovi događaji iz prošlosti do danas opterećuju relacije između Jermenije i Turske, u toj meri da dve susedne zemlje nemaju diplomatske odnose, a zajednička granica je u potpunosti zatvorena. Istovetna situacija je i između Jermenije i Azerbejdžana zbog nerešenog statusa Nagorno-Karabaha, koji je u vreme SSSR-a odlukom komunističkih vlasti poklonjen Azerbejdžanu, iako je gotovo stopostotno naseljen jermenskim stanovništvom, čiji je broj danas oko 150.000. Posle rata oko Nagorno-Karabaha, vođenog od 1988. do 1994. godine, Azerbejdžan i Turska su zatvorile svoje granice prema Jermeniji, što je gotovo uništilo jermensku privredu.

Može se očekivati da će ekonomski napredak Srbije i Jermenije podstaći i kulturnu, naučnu i obrazovnu saradnju i da će usamljeni pojedinci, kakav je Babken Simonjan, koji se od 1975. godine posvetio istraživanju odnosa između dva naroda i prevođenju sa dva jezika, pri čemu je objavio na jermenskom više desetina knjiga srpskih autora i oko hiljadu tekstova, dobiti snažniju moralnu i materijalnu podršku za svoju misiju povezivanja dva prijateljska naroda.

 

Autor Aleksandar Čotrić

 

Naslovna fotografija: Nasser Ansari/Unsplash

 

Izvor Politika

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here