СРБИ ИЗ ЧИKАГА ДОЖИВЕЛИ ШОK KАД СУ ИМ ЋЕРKУ ИСТЕРАЛИ ИЗ СРПСKЕ ШKОЛЕ СВЕТИ САВА

Поделите:

Чикаго је познат и као град у коме живи велики број Срба, који се, како нам се одавде чини, труде да очувају свест о свом пореклу, вери и обичајима. Ипак, да све то није баш како ми мислимо, сведочи и искуство једне српске породице из овог града, која је доживела да им ћерка буде избачена из српске православне школе, Академије Свети Сава, која је основана да би чувала српски национални идентитет, језик, веру и културу.

– Академија Свети Сава је школа у коју је моја кћерка до јуче ишла. Иначе она је одличан ђак која је ишла у први разред, али је с обзиром да је веома талентована математику слушала са другим разредом и била међу најбољим ђацима иако је годину дана млађа. Kако је то приватна школа одвајали смо значајна средства, каже Милан Брашанац, Србин из Чикага.

Он каже да су ћерку уписали у ту школу са надом да ће избећи американизацију, и глобализацију и да ће је заштити од католичких (протестантских, лутерантских итд) утицаја, али да су у школи која се рекламира као заштитник православља, културе и спрског језика доживели управо супротно.

– Неколико дана пред почетак нове школске године у школу је дошла нова директорка, жена српског порекла, али у њој тешко да има било шта српско. Зове се Мишел Јанакос удата је за грчког свештеника. Један од услова на конкурсу за директора школе је био да та особа мора да прича и српски и енглески језик, међутим нова директорка помало разуме српски, а готово га и не прича. Од како је она дошла у школу почела је американизација наше деце. Увела је заклињање америчкој застави што до тада није био обичај, деца у мањим разредима (знам конкретно за И и ИИ разред) су почела да седе на поду, за божићну представу су певали незваничку католичку божићну химну “Тиха ноћ”  као и некакав игроказ на немачком, а последња ствар је била и обележавање св. Валентина. Моја супруга и ја смо се бунили против таквих ствари јер смо желели да заштитимо како наше тако и другу српску децу (као и руску децу која имају једно одељење) од тих ствари. Издејствовали смо да наше дете долази касније у школу како би избегло заклињање застави. Иначе, заклињање америчкој застави је опционо за приватне школе у САД. Дакле школа није обавезна да то уведе. Чак и у јавним школама можете да тражите изузеће, прича Милан и дода је да су ои супруга тражили да виде шта се пева на часовима музике, али да нису добили никакав одговор, тако да нису ни знали какав ће бити репертоар током божићне представе.

 

 

 

Милан каже да су они његова супруга доживели велико разочарење доживели када су деца отпевала “Тиху ноћ”, и да су због тога напустили представу одмах пошто је њихова кћерка завршила наступ. Покушавали су да кроз разговоре са директорком укажу на све те ствари, али нису наишли на разумевање.

– Њен став је да у седењу на поду нема ништа лоше (без обзира што девојчице су хаљиницама и белим чарапицама), да је изговарање “Пледге оф Аллегианце” у реду јер се то ради и у јавним школама (није знала да није обавезна), да је песма “Тиха ноћ” у реду јер је УНЕKО прихватио. Ми смо о томе писали на нашим Фацебоок профилима што се директорки није свидело, а ја сам инсистирао на састанку са ректором школе оцем Дарком Спасојевићем, председницом школског одбора др. Маријом Вучковић и њом. Издејствовали смо да наше дете долази касније у школу како би избегло заклињање застави, да не седи на поду, да за ужину може да једе оно шта јој ми пошаљемо, каже Милан.

Он међутим наводи да је последње разочарење било обележавање дана заљубљених .

 

 

– У петак 8. фебруара смо добили писмо од учитељице у којем се јасно види да ће се тај дан обележавати у школи, што је код нас изазвало револт. То смо и објавили на нашим Фацебоок профилима, а своје негодовање сам изразио у СМС поруци ректору школе, али нисам добио никакав одговор. То нас је веома погодило јер сматрамо да у школи иза које стоји Српска православна црква то не би требало да се помиње. О љубави, пријатељству и свему осталоме може да се учи и било ког другог дана у години. Наша деца су овде окружена на сваком кораку свим могућим и немогућим и сматрамо да би у школи требала да буду заштићени од тих утицаја. Ако се прославља св. Валентин, зашто се онда не прославља св. Патрик, ноћ вештица и други слични празници?

– Ми смо одлучили да у среду 13. 02. и четвртак 14. 02. не доводимо нашу кћерку на часове на енглеском језику када су се правиле и делиле честитке поводом Валентине’с Даy и то смо обавестили школу. Данас смо добили е-маил да је наше дете избачено из школе зато што смо наводно неком претили, застрашивали злостављали студенте и особље, као и да су наше објаве на Фацебоок биле клеветничке, каже резигнирано Милан Брашанац.
Он истиче да су они желели смо да њихово дете буде Ст. Сава Ацадемy бар до шестог разреда (толико тренутно разреда има), али да им нажалост то неће бити омогућено, док њихова ћерка тренутно не иде у другу школу!

– Ми немамо ништа против директорке лично, али имамо против њеног рада за који сматрамо да ће школу довести до ивице пропсти. Смарамо да школа која се налази при Српској православној цркви треба да буде острво на којем ће се наша деца заштити од многобројних лоших утицаја. Директорки очогледно смета то што се наша породица бори за сачување изворне српске традиције и културе. Да нас није брига за то не бисмо ни довели наше дете у школу која носи име Светог Саве и која је при Српској православној цркви, и при томе плаћали за то. Што је најгоре, оптужени смо зато што се боримо за очување српске култури и традиције у српској школи! Ето… То је мука која нас мучи, каже на крају Милан Брашанац.

(Kурир.рс)

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here