Срби нестају у албанизованој Македонији

Поделите:

Наши сународници у Македонији данас празнују јер као конститутивни народ имају свој национални празник 27. јануар. Свака промена Устава и федерализација ове државе не би утицала само на Македонце, већ и на српску мањину у овој држави.

Прва велика победа у Балканском рату, завршном чину српске борбе за ослобођење од Турака, извојевана је код Куманова. Нешто јужније, у Скопљу, главном граду данашње Републике Македоније, налазила се престоница српског цара Душана Немањића. Имена ових градова су заувек уткана у темеље српског идентитета. Данас Срби са ових простора полако нестају. По последњем попису из 2002. године Срби у Македонији чине тек 1,78 одсто од укупног становништва, тачније 35.939 душа.

Прва велика победа у Балканском рату, завршном чину српске борбе за ослобођење од Турака, извојевана је код Куманова. Нешто јужније, у Скопљу, главном граду данашње Републике Македоније, налазила се престоница српског цара Душана Немањића. Имена ових градова су заувек уткана у темеље српског идентитета. Данас Срби са ових простора полако нестају. По последњем попису из 2002. године Срби у Македонији чине тек 1,78 одсто од укупног становништва, тачније 35.939 душа.

Данас је за Србе у Македонији нерадан дан — славе свој национални празник 27. јануар, Светог Саву. Свака Уставна промена македонске државе коју опозиција као идеју већ две године помиње у политичком вртлогу који ломи ову државу у два правца — остати национална, суверена или постати федерална — подељена између Македонаца и Албанаца, значила би и укидање ове привилегије српске националне мањине. Избори који су недавно окончани у Македонији изродили су такав резултат да је пресудна реч на — Албанцима. Опозиција коју је преводио Зоран Заев отворила је „Пандорину кутију“ кад је у изборном жару Албанцима обећала куле и градове, па и ревизију Охридског споразума који је окончао албанско-македонске сукобе 2001. године. Овај споразум уткан је у Устав Македоније, па би свака измена истог значила и промену Устава ове државе, што би повукло и захтеве ка осталим аспирацијама Албанаца о кантонизацији и федерализацији државе. Такав след догађаја са лица земље би обрисао Србе као народ са македонске мапе.

Демократска партија Срба у Македонији традиционални је политички партнер коалиције коју предводи Никола Груевски, ВМРО–ДПМНЕ. А њен лидер Иван Стоилковић, једини је представника Срба у македонском парламенту. Он за Спутњик каже да је „албанизација“ Македоније проблем не само Срба, већ и македонског народа, а да су избори који су одржани напросто били референдум о опстанку македонске државе, али и Срба унутар ње.

„Цели избори сводили су се на две приче: Македонија каква је данас, и Македонија која излази из Уставног оквира и креће у изградњу неких нових односа, пре свега на унутрашњем плану. Када се изађе изван Устава и наруши његов оквир који јесте и гаранција слобода и дела српског народа у Македонији, онда се у суштини, ставља све на коцку. Зато што се не ради о томе да се систем унапреди, већ о томе да се систем разбије и да се формирају две засебне целине“, објашњава он.

Наш саговорник верује да је ова опасност превазиђена јер су грађани о свему дали своје мишљење на изборима, напомињући да је ВМРО–ДПМНЕ, чији је коалициони партнер, освојио највише гласова.

„Победила је коалиција чији смо партнери и која се још опредељује за изградњу Македоније као савремене, модерне државе у којој ће припадници националних мањина у коју спадамо и ми Срби, бити равноправни учесници у политичком процесу ове државе зато што смо уставним амандманима третирани као конструктивни елемент македонске државе. Ако имате такав статус, онда то значи да вам је место у свим институцијама система, исто као и Албанцима“, каже Стоилковић.

Победа опозиције за Србе у Македонији учинило би да аутохтоно („старо“) српско становништво које живи махом на северу државе, око Куманова и северно од Скопља, „опасано“ Албанцима, буде у немогућем положају. Милионско албанско становништвом које се на Македонију наслања преко Косова и Метохије, ствара претњу од албанизације и исламизације још извеснијом.

Стоилковић, међутим, каже да како македонска влада не може да постоји без Албанца, али не може ни без Срба, без обзира што је број Срба у односу на Албанце у парламенту, неупоредив.

„Све у свему, ово јесте компликована политичка прича, и ако не буде довољно политичке памети у Македонији ствари могу да се лако развију у негативном смеру. Свако унутрашње преуређење државе, где би Македонија била прекомпонован као двонационална држава, јесте изазов за српску заједницу у Македонији, јер у том случају губи све. Али ако би се то десило, губио би и македонски народ. Ми смо ипак остали уз македонски народ јер немамо никога ближег. У претходном периоду стекли смо много тога, па између осталог и своја национални празник 27. јануар који се прослављамо ове године десети пут. Изван Србије, једино је у Македонији за Србе ово државни празник“, истиче он, додајући да сваке године имају госте из врха власти Србије и Републике Српске.

Стоилковић каже да је за овогодишњу Светосавску академију у свом говору који је спремио намерио да истакне да је њихова воља и слободан избор да са македонским народом граде државу Македонију. То ће уједно бити, напомиње он, и њихова обавеза и потреба да Срби у Македонији буду њен најконструктивнији део. „Наша ће политичка обавеза у будућности бити да се никада и никако не гради ништа ако тог елемента у Македонији нема. Ми нећемо да учествујемо у нечему где нас нема, то јест, где бисмо нестали“, каже наш

У Македонији давно и плански колонизовани Срби живе и у неколико малих сеоских заједница у долини Вардара, нарочито у области Ђевђелије и Неготина. Становништво је насељено после Првог светског рата из делова данашње Јужне Србије наместо исељеног турског становништва. Значајан број Срба живи и у градовима. Српска заједница бројна је у Скопљу (око пет одсто укупног становништва), где су се Срби током целог 20. века насељавали као кадрови у бројним управним службама. Највећи број најразличитијих покушаја асимилације Срба кроз векове одиграо се у долини Вардара — од исламизације, преко хеленизације, бугаризације, македонизације, круг се затвара новим таласом исламизације. За разлику од данас, Срби у Македонији су по Уставу из 1992. нису били конститутивни народ.

Охридским споразумом исправљена је ова неправда, али тек деценију касније. Укидање школа и недостатак уџбеника на српском језику учинили су да међу младим генерацијама ишчезне српски језик. Деведесетих се ишло толико далеко да су Срби хапшени зато што су организовали демонстрације против бомбардовања своје домовине.

Напад на Српску православну цркву и настанак канонски непризнате Македонске православне цркве, био је врхунац. СПЦ је била вишевековни чувар српског идентитета и српског народа, па је напад на њу означио и отварање македонског националног питања. Оно је кулминирало са распадом СФРЈ. Цену бујања младог македонског национализма платили су Срби.

Резултати пописа који је спровела Република Македонија, за Србе нису реални јер се верује да је намерно извршен тако број наших сународника не пређе више од два одсто укупне популације (попуњавање формулара графитном оловком, нису пописана цела насеља где већински живе Срби итд). Срби су тек на четвртом месту као мањина у Македонији. Испред њих су Албанци, Турци и Роми…

 

 

 

 

Спутник

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here