Србима у Црној Гори горе под Милом него под Турцима

Поделите:

У Црној Гори данас су све институције засноване на лажима и на покушају да се силом избрише сjећање. Српска дјеца у школама морају да уче лекције у којима се вређају и она и њихови преци.  To значи да у идентитетским стварима Срби и они Црногорци који држе до себе морају код куће да развијају паралелени систем образовања своје деце и да их као под Турцима уче стварној историји, ћирилици, стварним веровањима Св. Петра Цетињског, Његоша, Николе, Петра Лубарде и других српских великана из Црне Горе, казао је у интервјуу за ИН4С научни сарадник на београдском Институту за европске студије Миша Ђурковић.

Истиче да обичан народ гледа да преживи тешка времена, те да је сигуран да и многи који гласају за ДПС такође код куће уче децу српству.

Ове године прославља се 100 година од завршетка Првог свјетског рата, које је заокружено уједињењем у заједничку државу. Прослава је у Црној Гори под сјенком ревизије историје, гдје режим исте догађаје реинтерпретира на другачији начин. Како гледате на овај „заокрет“ када је у питању идентитетски пут Црне Горе?

Црна Гора је већ деценијама изложена систематском експерименталном притиску који треба да промени свест становништва једног простора.Огроман новац и пропагандни напор је уложен да се новим генерацијама одузме сећање на своје порекло, идентитет и смисао. Ово је најважније наслеђе комунистичке титоградске Црне Горе, које су последњих деценија прихватили западни центри моћи. Циљ је да се брисањем свог историјског сећања и идентитета простор Црне Горе претвори у једна велики Порто Монтенегро где Ротшилди могу да долазе да се баханалишу а сва домаћа популација да служи за њихову забаву. Уцењени режим, који они вештачки одржавају на власти више од две деценије, дужан је да сузбија сваки покушај обележавања часне црногорске историје и да уместо тога контруише једну нову проусташку нарацију (подсећам да су се учесници тзв Божићног устанка називали усташама).

Подгоричка скупштина и тзв. Божићни устанак два су догађаја око којих се највише „ломе копља“ када су у питању ставови Срба и актуелне власти. Какво је ваше становиште као политичког мислиоца?

-Конкретне историјске чињенице није тешко утврдити и њих добро знају чак и званични продукљански историчари. Свима је јасно да је највећи део православног тада јасно српског народа поздравио са радошћу долазак српске ослободилачке војске и да је здушно подржао уједињење и Подгоричку скупштину. Једнако је јасно да су се чак и учесници Божићног устанка осећали Србима и да су били незадовољни губљењем својих привилегија и начином на који је уједињење изведено.

Италија је наравно доста новца уложила да би код тог дела популације подстакла незадовољство и побуну. Но садашња политика и геополитика настоје да обрну јасне чињенице и да нас убеде како је 1918. била окупација, те како је Подгоричка скупштина небитна, октроисана итд. Колико су и сами убеђени у то најбоље говори то што су морали физички да униште зграду у којој је Подгоричка скупштина одржана и да на том месту подигну споменик Николи Петровићу правећи и од њега оно што сам није биоУ гомили лажи посебно се истиче будалаштина о томе како је српска војска угушила Божићни устанак. Тада је укупно било 500 српских војника на целом простору Црне Горе.

Да ли ће у Црној Гори бити могуће очувати истину, или ће она нестати под поплавом пропаганде која се провлачи од медија па све до школског система?

-То зависи од свих нас, а пре свега од Срба у данашњој Црној Гори који у најтежим могућим условима чувају своје предање и идентитет. Нажалост у оваквом свету у коме живимо није извесно да ће истина увек победити. Лаж је перфиднија, суптилнија, наизглед нуди више, лакше је живети у комфору који она нуди.Тек касније кад све то дође на наплату људи схвате колико је у ствари тешко живети у лажи, против своје природе и идентитета. Свима нама је дужност да се боримо и сведочимо као и наши преци највећим врлинама истину о свом идентитету и својој прошлости. У Црној Гори данас су све институције засноване на лажима и на покушају да се силом избрише сећање. Српска деца у школама морају да уче лекције у којима се вређају и она и њихови преци. Но то значи да у идентитетским стварима Срби и они Црногорци који држе до себе морају код куће да развијају паралелени систем образовања своје деце и да их као под Турцима уче стварној историји, ћирилици, стварним веровањима Св. Петра Цетињског, Његоша, Николе, Петра Лубарде и других српских великана из Црне Горе.

Срби из Црне Горе учесници су бројних догађаја у Првом свјетском рату, а српска војска је ушла у многе градове као ослободилачка. У Будви су међутим, уклоњени билборди ослободиоцима, а билборд који је поставио ИН4С нашао се под нападом вандала. Обичном грађанину, збуњеном супротним информацијама којима не непрестано „бомбардован“, како је могуће да дође до правих информација?

Ова година је страшан проблем за режим и за њихове плаћенике. Година 1918. је година великих јубилеја и победа српског народа. Од пробоја Солунског фронта, преко ослобођења Српске Војводине и њеног уједињења са Србијом до Подгоричке скупштине и уједињења са Црном Гором, ослобођења Босне, Херцеговине итд. Српски народ упркос страшним притисцима истрајава у одбрани свог имена и своје културе сећања. Овај октроисани црногорски режим који се одржава само зато што је такав геополитички интерес Запада, очигледно себе види на оној другој страни, и вероватно му је ближа Аустро-Угарска, а данас Хрватска и Албанија него Србија.

Отуд забране и хушкања плаћеника да скрнаве све до чега је некада правим Црногорцима била стало и чиме су се поносили. Сетимо се како је Ђукановић говорио на обележавању Мојковачке битке… Све је у овај држави фарса од уласка у НАТО до монтираних државних удара. И то он и најбоље знају јер кад попију три ракије у својим домовима где их нико не види могу да слушају српске песме. Ни њима није лако, мука је то кад живиш туђи живот и носиш туђе име… Ево питајте Света Маровића где је потражио уточиште…

Наши преци су се све до краја Другог свјетског рата називали Србима. Сада њихови унуци њихов идентитет прекрајају у црногорски, поништавајући њихов лични став. Шта ово говори о нама?

-Све је то као што рекох једна вештачка на силу наметнута индустрија идентитета која ће се првом приликом, кад се промене међународне околности расути као кула од карата. Ево управо ваша редакција на сјајан начин подсећа на изјаве Ђукановића кад је србовао за паре. Пошто се међународни поредак убрзано мења, и дувају нови ветрови од Вашингтона до Пекинга, немојте да вас изненади ако за пар година Мило Ђукановић поново почне да србује и да први укида сву ову идентитетску бруку од црногорског језика, нових слова које не користи нико до Ранка Кривокапића, и осталих чудеса. Обичан народ увек гледа да преживи тешка времена и потпуно сам сигуран да многи који гласају за ДПС, јер мисле да морају, такође код куће уче децу српству. Но кад све ово прође, а проћи ће, биће им тешко да своју браћу и комшије које су због српства трпели, погледају у очи.

Црна Гора је за 120 година имала само три „господара“ краља Николу, Тита и Мила Ђукановића. Како тумачите овај феномен несмјењивости власти?

Ради се о малом простору на коме је лако упоставити диктатуру контролом ресурса и полицијским методама. Краљ Никола је дуго живео, и највећи део своје власти провео као добар Србин па је и имао подршку народа. Кад је почетком двадесетог века због својих повећаних амбиција почео да се свађа са својим зетом око првенства, почео је да прави глупости те је тада ушао и у сукоб са народом.

 

Подгоричка скупштина која је имала велику подршку Црногораца великим делом је последица тог осећаја његовог да извинете политичког курвања које народ није желео да прихвати. Титова диктатура, као и Ђукановићева последица је искључиво геополитичких околности у којима странци на све начине помажу овдашњег диктатора док год им даје оно што им треба и спроводи њихове налоге. Отуд су опозицији страховито ограничени ресурси и могућности почев од новца, преко медија до елеметнарне безбедности јер као што видимо ни посланички мандат није гаранција људских права.

Како коментаришете најављено доношење закона о слободи вјероисповијести, који предвиђа отимање имовине СПЦ?

-То је врхунац бруке и срамоте који ће остати уписан као једна од највећих грехова овог антихристовског режима. Они су апослуно спремни да и душу продају а камоли цркве да отму од својих предака и да их поклоне Мирашу. То је закон против слободе вероисповести и покушава да и Цркву и веру стави потпуно у службу накарадне политике конструисња вештачког идентитета. Српска православна црква је на удару као прави баштиник не само верског, духовног, већ и језичког, идентитетског, али и сакралног и политичког идентета Црне Горе која је светле тренутке доживљавала као теократија.

IN4S

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here