Србофобија „писца“ Зилхада Кључанина

Поделите:

Зилхад Кључанин (1960- 2016) је по речима Сарајевске „елите“ био један од најугледнијих муслиманских књижевника и сами тврде да је оставио дубоки траг на културној сцени у Федерацији Босни и Херцеговини. Зилхад је рођен у Трнови код Санског Моста, а школовао се у Сарајеву и Загребу. Колико је био значајан за муслиманско становништво Босне и Херцеговине говори чињеница да је вишеструко награђиван. Освојио награде “Мак Диздар”, награду Kњижевне омладине БиХ за најбољу књигу писаца до 30 година старости, Плакету Унско-санског кантона, Награду “Босанска ријеч” за роман године, Награду Друштва писаца БиХ, Награду Зија Диздаревић, Награду Алија Исаковић, Награду Скендер Kуленовић, Награду БХ Радија 1 и Фондације за издаваштво. Његово најпопуларније дело и после његове смрти је вероватно књига „Да, ја презирем Србе“. Редакција Видовдана је за вас извукла пар реченица да би опште имали свијест о „бошњачкој“ перјаници књижевности:

– „Србин се приближава човјеку само онда када је мртав. Или затворен“

– „Мајка Босна има чир. Из тог чира цури гној. Тај гној су Срби“

– “У Угљевику има 500 српске сирочади. Машаллах! Армија БиХ је до сада послала у џехенем 50-ак тисућа четника. Еyваллах! Српске мајке ће убудуће, што би рекао Ибришим, рађати грумење леда уместо деце. Иншаллах!”

– „Мој душман зове се Србин. Душман мога дида звао се Србин. Душман мога оца звао се Србин. Душман мога брата звао се Србин. Душман мога детета зваће се, посигурно, Србин“

– „Сваки Муслиман треба да има свог Србина да га погуби“

Какве су нам комшије јасно нам је и по њиховој „елити“, њиховим књижевницима и оним што они вишеструко награђују и како васпитавају своју младеж. Тако да је јасно из мишљења комшија зашто су Срби страдали и зашто је Република Српска једина заштита од новог геноцида над нашим народом. Опет деградација нашег друштва се огледа у томе што је овај потомак „усташког цвећа“ био поштован од наших случајних Срба и невладиних организација са антисрпским карактером.

Шта очекивати од искомплексираности конвертитских парадоксалности које гризу наше комшије још од времена исламизације? Ово су њихови писци и умјетници, ово је њихова филозофија, читава измишљена историја, језик и нација им се базира на лажима и преварама, на манипулацији и мржњи и бјежању од свог српског идентитета.

Морамо бити реални, са људима који вам ово пишу не можемо бити никад пријатељи нити то желимо. Научили смо ми лекцију у оба свјетска рата па и у овом прошлом, нема ту суживота са неким ко ти константно жели зло и ко живи у заблуди и лажима те не зна ни сам ко је и шта је. Ту нема помоћи.

Зато, окренимо се себи, нашој Републици Српској, нашем острву слободе и јединој правој насљедници српске средњовјековне државе Босне. Ми смо патронат слободе, вјечно окружени ајкулама, пиранама и крвопијама, вјечно омражени.

Едукујмо се, читајмо, пишимо, причајмо, организујмо, славимо и ширимо истину!

 

Видовдан

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here