Срђа Трифковић: Русија губи на свим фронтовима док ПУТИН ИЗИГРАВА ЦАРА

Поделите:

Мени је више него јасно, да од пролећа 2014, од Путиновог неадекватног одговора на Украјинску кризу, заправо једне озбиљне стратегије у Русији нема. Адекватан одговор би био да се пошаљу руске трупе да заштите житеље русофоних територија, од Харкова на северо-истоку па преко Николајева на југу, до Одесе на југо-истоку, каже аналитичар Срђа Трифковић.

Према његовим речима оно што је уместо тога урађено је утешна награда за губитак 500 километара стратешке дубине, где је више од половине становништа било проруско.

„Такође, десила им се иста ствар 2003. године у Тбилисију. Где је скинут Шеврнадзе и где је дошао луди и неурачунљиви Михаел Сакашвили. Тамо су опет „заштитили“ Јужну Осетију и Абхазију као једну четрнаестину грузијске територије, а изгубљена је Грузија, која тада у континуитету жели да уђе у НАТО. У Централној Азији, Руси губе позиције пред Кинезима, где је њихов север-запад вектор, који иде према Ирану, пресечен кинеским, који иде од Синкјанга према Касписком мору и где су Кинези далеко проактивнији и у инвестицијама и у културном утицају“, каже он.

Он истиче да је ту такође присутан и турски утицај, који је пре свега заснован на „мекој моћи“.

„Он се односи на Туркмене, Таџикистан, Киргистан, што је и илустровано чињеницом да и Казахстан прелази са ћирилице на латиницу. У Белорусији се јако „љуља“ стање. Односи између Москве и Минска су лошији него у било ком тренутку него од распада Совјетског савеза. Нетрпљивост између Лукашенка и Путина претворила се у врло видљиву лабавост и тог савеза. Такође, одрађују му смену режима по матрици Џина Шарпа у Јеревану, у Јерменији, која је за разлику од Украјине и Грузије, чланица Евроазијске економске уније и војног савеза ОДКБ-а“, каже Трифковић и додаје:

“Ја сам био прошлог месеца на Московском економском форуму где је водећи руски економиста Сергеј Глазњев, поново ламентирао над чињеницом да нема државног инвестиционог програма. Да олигарси и даље имају контролу над токовима новца, а да не инвестирају у продуктивни сектор. Руско учешће у светској привреди је било 2 посто у време распада СССР-а, и даље је 2 посто. Кинеско је порасло са 6 посто `92 на 21 посто 2017. године. То много говори.

У руском апарату моћи, имате дивергентне краке. Имате дефинитивно прозападњаке. То је шефица националне банке русије Елвира Набиулина и то је премијер Медведев, који је сада управо именован поново на своју позицију. Ту је онда извесни Кудрин који је прозападњак од главе до пете, а који је један од Путинових неформалних саветника. Онда имамо тзв. силовике , само да додам да је веома забрињавајуће што је Рогозин смењен са положаја првог потпредседника Владе, ту је и одлазак Сергеја Иванова.“

срђа трифковић
ФОТО: Getty Images

Према његовим речима све то указује да је Владимир Владимирович Путин, пре свега један менаџер, који кординира и усаглашава дивергентне краке руске структуре моћи, а не видовити државник који своју дугорочну визију испуњава по фазама.

„Начин на који Русија још реактивно а не проактивно наступа у свом најближем окружењу указају на недостатак те визије. Истовремено, ми смо имали изјаву самог Путина, да се он нада да ће у директном контакту са америчким председником Трампом да спречи даљу трку у наоружању. То се неће десити. Не зато што Трамп томе није био склон током предизборне кампање и што можда и сам потајно не би желео данас, већ зато што је комплетна структура америчке моћи, удружена у једном злочиначком подухвату да то спречи. Ако то до сада није јасно, после свих компромиса и уступака које је Трамп учинио, онда када ће бити“, закључио је Трифковић.

Курир/Археофутура

Поделите:

6 Коментари

  1. je 1917-e nestala.Ona nikada nije bila globalna sila, to je bio SSSR.SSSR je samo unutrasnja mogucnost Zapada (u smislu socijalizma kao unutrasnje mogucnosti kapitalizma) i njegove globalizacije kroz najvecu opoziciju kapitalizam-socijalizam.U tom smislu SSSR je bio “saveznik” Zapada protiv Rusije.Trifkovic od drzave, koja je bankrotirala 1998-e, ocekuje da se globalno suprotstavlja Zapadu.Price o Medvedevu i Nabiulinovoj, za koju niko nije cuo do pre par meseci, kao o nekakvim “zapadnjacima”, su puko prepricavanja novinskih (Duginovih) glasina i jos jedan dokaz da srpski intelektualci citaju novine, a ne knjige.

  2. Srdja je tako govorio za bombardovanje Sirije, pa se pitao ako su srusili rakete neka pokazu. Onda je kod Lazanskog profa sa masinskog nacrtao sta i koliko je sruseno, gotovo sve…a naravno Srdja veciti pesimista. Putin je radio za KGB sa uzom specialnoscu odnosi medju ljudima….on je politicar, nije Ceda Jovanovic ili Seselj. Vodi 150 miliona ljudi i najvecu drzavu planete.

    • Uzgred, Rusija je ogromna zemlja, dovoljno je tesko braniti granice od Kine do Finske, i sta_ Jos treba da ide po svetu i ratuje tamo gde sama Risja nije direktno ugrozena_ Da bude ko americki globalisti? Putin je napravio oruzje kojim je obesmislio te globalisticke budalastine. Sta treba da bude nova Amerika, koja u principu propada.

  3. Ја о томе говорим већ четири године. Смена режима у Украјини је највећа победа Америке од 1989. Америка је добила Украјину и Кијев, прву Русију, а Русија утешну награду, Крим, који је руски тек од Петра Великог. Украјина би за Русију требало да значи више него Вирџинија за САД.

  4. Rusija je sramota od države. Ne zaslužuje tako veliku teritoriju. Ja im želim dobro. Ali nemaju samostalno sposobnosti da se organizuju. Potreban je jači evropski uticaj.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here